Месец бледуњавог лица

Зашто је Месечево лице блеђе него што би требало да буде?

Одраније су астрономи знали да је светлост одражена с рефлектора на површини Земљиног пратиоца слабија него што се претпостављало.

Сада су за то окривили два виновника: на оптуженичкој клупи једна покрај друге седеће прашина и топлота. Прва потиче с Месеца, друга са Сунца.

Само део светла, одаслат из телескопа у Новом Мексику (САД) ка светиљкама које су астронаути оставили на Месецу, вратио се натраг. Уочи пуног месеца одблесак је, чак, десетоструко слабашнији, наглашава физичар Том Марфи са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, предводник необичног проучавања. Нешто чудно је замућивало одсјај.

Велико расипање

Својевремено је он руководио мерењима предузетим да се установи тачна раздаљина између Земље и Месеца. У израчунавању су коришћени ласерски зраци који су се одбијали од предмета остављених пре четири деценије на Месецу. Пролазећи кроз Земљин ваздушни омотач (атмсофера), сноп сабијене светлости се расипао, иако су га пропуштале коцкасте призме, пречника 3,8 сантиметара. На Месечевој површини разлио се на подручју које је с краја на крај износило два километра!

Гро ласерских зрака промашио је мету, ништа већу од путничког кофера. Расејавање није избегнуто ни у повратку није: распршена светлосна мрља достизала је петнаестак километара у пречнику.

Истраживачи су ионако очекивали да заробе тек делић светлосних честица или фотона. Иако су уређаји које су користили били у стању да уоче десетинку враћених, у време пуног месеца исход је ненадано десетоструко био слабији од тога. Чиме је то изазвано?

Том Марфи верује да се коцкасте призме неочекивано загреју у време пуног месеца, а да је узрок толиком одступању, вероватно, прашина. Зашто? Зато што је тамна и упија сунчеве зраке који угреју предњу страну призме. Најповољније би било да су све стране подједнако загрејане: иако је одступање у температури мало, и такво битно утиче на пропуштање светлости кроз брушено стакло.

Инжењери НАСА су покушали то да предупреде, па су призме сместили у удубљења на страни увек окренутој Земљи и тако су их само заштитили од зрачења када је сунце ниско на Месечевом обзорју. Али у време пуног месеца сунчеви зраци су упадали под правим углом.

Чудно загревање

Одражавајућа својства призми, начињених од чистог стакла, зависе од изглачаних површи: неуједначено загревање које може да буде последица нагомилане прашине, мења начин и учинак одбијања. А то, свакако, омета поуздано мерење.

Све светлосне стазе у коцкастој призми имају исту таласну дужину; фотони који погађају ивицу рефлектора остаће близу површине. Али честице које допевају у средиште продреће дубље у сваку коцку пре него што загреју одражавајућу површ.

Уколико је споља призме топлија, зраци која падају на ивице одскочиће брже од оних што су приспели на средину. Тако се извитоперује облик одбијеног ласерског снопа.

Како се нагомила толика прашина, ако Месец нема ни ваздушни омотач, ни ветрове? Шта је разноси? Електростатичке силе, по свему судећи. Не искључује се ни стална киша микрометеорита, а још мање удари крупнијег космичког камења које је разбацује знатно даље.

У Италији су направили заптивену комору у којој опонашају услове на Месецу. Уколико је кривац загрејана прашина (дакле, оба с почетка написа), научници ће уочити да учинак слаби у току Месечевог помрачења. А следеће је у ноћи 21. децембра.

Станко Стојиљковић