Петак, 05.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: хоби

ТВ ревија

24.02.2021 у 20:31

Безбрижне вечери уз дедину гитару

У доколици, глумица Александра Алач воли да свира гитару, кува, чита, шета, трчи. Од деде по оцу, Милована Алача, добила је на поклон гитару стару више од 60 година. Њен деда је свирао сјајно овај инструмент, каже. Лети су се окупљали код њега у Далмацији и те вечери су јој остале у сећању као дивне и безбрижне. – Седели смо у дворишту породичне куће и уживали у звуке гитаре и мирису мора – присећа се Александра Алач. – Данас имам две гитаре, а на старој дединој свирам, са посебним ужитком – додаје. Александра Алач је ћерка глумице Весне Чипчић и глумца Александра Алача. (Фото Небојша Бабић) Сатови за мезимицу За баку и деду са мајчине стране који су били учитељи, каже, да су је научили дисциплини, посвећености, истрајности, вери. – И дека Димитрије је био

ТВ ревија

16.02.2021 у 11:20

Мајстор многих вештина

Сликање доноси мир – Волим сликарство – каже Станковић. – Жеља ми је била да упишем ликовну академију, међутим конкуренција је била велика те 1980. па сам морао да одустанем од четкица и боја и завршим студије журналистике на Факултету политичких наука у Сарајеву. Док се нисам запослио, од хонорарне зараде нисам могао да издржавам породицу и додатно сам зарађивао сликајући. Данас је сликање Станковићев хоби, каже, доноси му мир који му је потребан, радост, нова познанства, често гостује на ликовним колонијама код нас и у свети, упознаје уметнике, размењује искуства и усваршава се. Пре две године био је на ликовној колинији у Тунису, гостовао је са удружењем „Ђура Јакшић”. Само троје представника из Србије, а укупно је учествовало 94 сликара из света. Сликар Милинко

Београд

07.01.2021 у 14:15

Веште руке од чепова праве лутке

Даринка Лалошевић не дозвољава себи да се досађује. Као некадашњи архитекта, и дан-данас, у поодмаклом пензионерском стажу, остала је верна креативности. Њене руке су вредне и у 92. години и производе права мала уметничка дела. Када је недавно на Фејсбуку осванула фотографија луткица које прави од пластичних чепова, објава је лајкована чак 1.500 пута, а поделило ју је више од 400 људи. Фигурице су високе неколико центиметара, имају одела веселих боја, а многе од њих красе и шеширићи, качкети, шалови... А све је почело у доба карантина. – У време највећих рестрикција због короне била сам сама и затворена у кући и питала се шта бих могла да почнем да радим. Видела сам кесу чепова које сам скупљала за једну хуманитарну акцију, извадила, почела да слажем и тако, мало-помало, направила

ТВ ревија

28.12.2020 у 14:38

Све што радим у животу је креативно

Цвеће, новобеоградски солитери, куће с Бановог брда и други делови града, али и атмосфера Париза, Прага, Венеције, Лисабона… само су неки мотиви које осликава на кожи Јелена Ђорђевић Поповић. Већ двадесет година то је њен хоби. Сасвим случајно је једне италијанске ципеле пожелала да учини посебним. Осликала их је у теракот бојама и геометријским сведеним мотивима дајући им потпуо нов дизајн. – Ја сам по професији и вокацији примењени уметник, дипломирала сам на Високој школи ликовних и примењених уметности, одсек аранжер декторатер, а по занимању сам новинар, у души, надам се, још дуго дете. Када све то обједините добијате емотивног уметника и професионалца, који је врло практичан – каже наша саговорница. – Италијанске ципеле, које сам добила од брата на поклон, добиле су

ТВ ревија

09.12.2020 у 16:14

Идеје ми не фале

Водитељка РТС Ивана Миленковић за „ТВ ревију“ каже да слободно време данас представља прави луксуз, чак и немогућу мисију јер се многи људи жале да га уопште немају већ да се дан своди на испуњавање обавеза, а да чак и када уграбе неки тренутак само за себе врло често не знају како да га „потроше” на квалитетан начин или су, с друге стране, толико уморни од свакодневних обавеза да једноставно не могу да се посвете свом хобију иако би то желели. - Мени идеје не фале, али време често може да буде проблем. Упркос томе, трудим се да уз добар план и организацију искористим сваки слободан тренутак и посветим се хобијима који доносе спој лепог и корисног, јер верујем да када се бавимо активностима које нас усрећују, постајемо креативнији, имамо више самопоуздања и начина за самоизражавање. За

ТВ ревија

18.06.2020 у 15:06

Са камером на крововима света

Драгослав Гогић је изузетан спортиста. Скроман је човек, али када се појави пред камером има потребу да буде амбасадор свог Крушевца и, наравно, своје земље Србије. Колико је год обичан, непосредан, директан, увек обавези новинара прилази као да обавља дипломатску функцију. Већ 28 година је запослен у РТС-у. Са камером у руци обишао је 52 државе света, снимио 47 документарних филмова, добио 31 награду. Потпредседник је Планинарског савеза Србије и члан Комисије за заштиту планина Светске алпинистичко-планинарске федерације (УИАА) у Берну. „Тиркизна богиња Тибета”, „Шапат Килиманџара”, „Са погледом на Еверест”, „Извори Јерме у Алхамбри”, „Европски пешачки корак”, „Кавказ”, „Алпи”, „На палуби Нојеве барке”, „У загрљају Атласа”, „Срце Магреба”, „Дурмитор, с пролећа”, „Срце Тирола”, „На

Магазин

07.09.2019 у 15:34

Економиста и писац са лесковачке калдрме

Када сам се договарао са проф. др Драгомиром С. Радовановић о интервјуу, уз шеретски осмех рече: „Дођи у четири!” Рекох: „Није згодно време, одмарам после ручка.” Професор појасни: „У четири ујутро!” Био сам затечен његовим одговором, али уследило је објашњење: „Тада устајем и пијем прву јутарњу кафу!” Пристадох, уз један услов: да разговор водимо у њему омиљеној кафани, али тачно у – подне! „Пишем кад немам шта да радим”, вели духовити универзитетски професор, радо виђен у сваком друштву, објашњавајући обимност свога дела – 170 књига и стотинак слика. „Сликање хоби, писање – уживање”, открива. Драгомир (71) је рођен у Кацабаћу, општина Бојник, где је завршио основну школу. „Имао сам пет или шест година, за данашње услове право дете, али тада сам био радна снага. Чак и као

Магазин

22.06.2019 у 12:13

Тајне српских пећина

Историју је заволео још у основној школи, а спелеологију много касније, када је постао професор историје. Данас Горан Дујковић ради као директор ОШ „Радојка Лакић” у Београду, а своје слободно време испуњава обилазећи пећине по Србији. Па, шта има да се види занимљиво испод стена, шта се може открити у српским пећинама, питамо нашег саговорника. Опело у јами – Ух! Ово је баш тешко питање! Са члановима мог клуба, за ових осам година бављења спелеологијом, обишао сам и истражио око двеста пећина. Лане смо истраживали пећине и јаме око Чајетине и открили смо 20 нових, које смо додали регистру у којем је већ било педесетак пећина. Нажалост, за посете је уређена само једна, Стопића пећина – каже Дујковић. Спелеолошки клуб „Асак” има регистар пећина у Србији с више од хиљаду пећина

Београд

05.05.2019 у 15:28

Планира саобраћај и осваја морске дубине

Четири деценије, колико се бави саобраћајним планирањем Београда, нису одузеле дах Зорану Рубињонију. Учинило је то Јадранско море чим је на дах морао да изрони са дубине од 30 метара. То га није одвратило да роњењу посвети више година живота него професији – чак пет деценија. Било да осваја Јадран, Медитеран, Црвено море или Индијски океан, део његове ронилачке опреме од 40 килограма је и фото-апарат. Њиме овековечује подводни свет, а све што објективом на дубини од 40 метара може да се „улови” изложио је у Националној галерији у Доситејевој улици. Изложбом није само обележио подводни јубилеј, она је и Рубињонијев одговор на питање зашто рони. – Тада сам слободан. Без брига. Снимам морску флору и фауну. Уживам у лепоти тих акваријума. И желим да је доживе људи које сам учио како да

Београд

27.07.2016 у 15:44

Нега и љубав за кућног љубимца бонсаи

Малено дрво са великом крошњом одувек привлачи пажњу људи. Готово да нема особе коју не одушеви поглед на бонсаи, минијатурну и декоративну биљку која расте као патуљасто дрво. Сви који мисле да је бонсаи украсно дрвце у плиткој посуди које се тако купи у цвећари и остави да стоји на столу као декорација – греше. Од сваке врсте дрвета може да се направи бонсаи. Посебном техником дрво се обликује и гаји да би изгледало као из природе и да буде мањег раста. Висина дрвета износи од 15 центиметара до метар и 40 центиметара. Патуљасто дрвеће из Кине Lorem Ipsum је једноставно модел текста који се користи у штампарској и словослагачкој индустрији. Lorem ipsum је био стандард за модел текста још од 1500. године, када је непознати штампар узео Брига о њему слична је оној о

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

05.06.2026 у 22:17

„Гугл” обезбедио рачунарске капацитете за „Спејсекс”

05.06.2026 у 22:13

ИАЕА упозната са украјинским нападом на нуклеарку у Запорожју

05.06.2026 у 22:12

ФИФА прозвана због забране уноса флаша за воду на стадионе

05.06.2026 у 22:09

Голикова: Вештачка интелигенција утицаће на 40 одсто радних места у свету

05.06.2026 у 22:00

УН дубоко забринуте због протеста испред својих просторија у Либији

05.06.2026 у 21:58

Фудбалерке Србије поражене на гостовању Италији