Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: традиција

Друштво

21.03.2022 у 16:57

Јужнобанатски овнови за углед, понос и – бригу

Долово – Све празнији су банатски торови. Примера ради, од некада 17.000 оваца у Долову, остало је једва 500. Тај податак и још много прича о пратећим недаћама чуле су се на 13. Смотри овнова у овом јужнобанатском селу, коју је организовао огранак Удружења узгајивача „Банат”. У центру села, иза месне заједнице, шепурило се четрдесетак расплодних овнова из целе ове регије, све репрезентативни примерци – из Избишта, Идвора, Александрова, Девојачког Бунара, Векелеа, Сакула, Фаркаждина, Мраморка, Банатског Новог Села, Падине, Гребенца, Владимировца, Панчева и Батајнице. Капиталац за пример и понос власника морао је имати лепу и велику главу, што дуже уши и реп, као и импозантне димензије у висину, дужину и шурину. Оцењивале су се и боја и густина руна. У категорији шиљегана (овнова до

Друштво

16.02.2022 у 12:10

Живот и дело Димитрија Давидовића као подстрек ђацима

Генерације вештих говорника и писаца, ђака који освајају награде на надметањима у беседништву и рецитовању и на литерарним конкурсима, а желе да постану правници, новинари, државници, дипломате и допринесу развоју српске журналистике, политичке мисли и уставности, већ деценијама тим путевима крећу с једне земунске адресе. Ту је седиште куће знања која именом и радом чува сећање на живот и дело Димитрија Давидовића, оца српске штампе, покретача првог српског дневника „Новине сербске” 1813. године и творца Сретењског устава, првог највишег правног акта у историји Србије, усвојеног 1835. У ондашњој кнежевини недуго попечитељ иностраних дела, просвете и унутрашњих послова, али један од најзначајнијих међу малобројним ученим људима оног времена, ево два века касније он је инспирација

Гастрономија

09.02.2022 у 14:05

Златни сир за богату клијентелу

У свету је добра храна високо цењена, нарочито ако је традиционална и аутохтона. Ми имамо доста домаћих брендова на које смо поносни, с више или мање разлога. У прву лигу домаћих производа неки би желели да уврсте и производе од млека, нарочито сир, али наглашавају да до тог циља има још пуно посла. Улагање у производњу сира веома је исплативо, показују искуства европских земља, која негују добру пољопривредну политику и помажу произвођачима. Код нас су прилике такве да се нисмо много одмакли од традиционалне производње белих сирева у кришкама, које виђамо по пијацама или у супермаркетима. Али у последње време има све више домаћинстава која праве велики искорак напред у овој области. Све је више оних који се опредељују за тврде пикантне сиреве за богатију клијентелу. То су

Друштво

19.12.2021 у 22:55

Од белог орла до белих пчела

Нови Сад – Када бисмо рекли да бели орлови не могу да полете, биолози би нас можда гледали у чуду. Али не и лингвисти. Овај израз се, наиме, у српском језику користи за именовање најдаљег претка. Насупрот томе, за најдаље потомство употребљава се израз беле пчеле, који се, у зависности од поднебља, односи на потомке у трећем, четвртом или петом колену – након детета, унучета, праунучета и чукунунучета. Ови називи за „огранке” породичног стабла били су тема предавања „Од белог орла до белих пчела” др Марте Бјелетић, научног саветника Института за српски језик Српске академије наука и уметности. На догађају одржаном у новосадском огранку САНУ она је истакла да је српски један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена. Ти називи се често разликују од једног до

Култура

28.10.2021 у 12:43

Међународни фото конкурс „Наслеђе од камена и неба - светска културна баштина Србије’’

Организација „Art Exchange Inc.” позива фотографе широм света да се до 30. децембра 2021. године пријаве за учешће на међународном фото конкурсу „Наслеђе од камена и неба - светска културна баштина Србије”. Заинтересовани фотографи из целог света могу послати фотографије на којима је приказана културна баштина Србије коју је означила Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) као део светске културне баштине. На Унесковој листи светске баштине налазе се културна добра чија јединственост, лепота и значај за животе људи превазилазе националне и регионалне границе и која представљају наслеђе читавог човечанства. То су места која смо наследили од предака и која брижљиво чувамо за будуће генерације. У периоду до 30. децембра 2021. треба доставити оригиналне

Београд

04.10.2021 у 10:38

Ризница успомена на древни сеоски живот

Како се чувају традиција, култура и обичаји српског народа разноврсним програмом дочарно је у Центру за образовање и културу „Божидарац”. Oва установа је заједно са општином Врачар и Удружењем „Шиљкан”организовала етно-викенд, у оквиру манифестације „Дани европске баштине”. Централно место припало је етно-збирци „Јарам” Николе Ђурђевића. Он годинама обилази села и вароши трагајући за предметима без којих се некада нису могли обављати послови у домаћинству, стаји и пољу. Сваком предмету „издаје” својеврсну личну карту, у којој је уписано порекло, старост, име власника и још понека карактеристика. Галеријским простором „Божидарца” доминирали су дрвени алати за купљење сена, разбој за ткање, справа за намотавање вунице, преслице, народне ношње, ћилими, јасле, чиније, бурићи, поњаве, а

Магазин

17.09.2021 у 13:03

Српски вез у Дубаију

Од када је давне 1851. године у Кристалној палати у Лондону одржана прва Светска изложба, на овој манифестацији представљене су неке од највећих технолошких иновација и открића без којих не можемо да замислимо савремени живот. Телефон, први рачунар или Теслина наизменична струја први пут су представљени управо на некој од ових изложби. Неке од најфасцинантнијих грађевина наше цивилизације изграђене су за потребе Светске изложбе „Експо”, да би постале трајно историјско наслеђе – Ајфелова кула у Паризу и Атомијум у Бриселу, али и прва макета за Кип слободе. Србија има дугу традицију представљања на Светској изложби, пуних 136 година, а ове године први пут ћемо се представити у импозантном павиљону величине од 2.000 квадратних метара с темом „Србија ствара идеје – инспирисани прошлошћу,

Београд

16.09.2021 у 10:05

Народне ношње и традиционалне игре

„Србија, Србија! Живела Србија!”, орило се Кнез Михаиловом, а затим су се дечаци и девојчице у народним ношњама и са српским заставама у рукама отиснули у шетњу. Свечана и поносна поворка у оквиру манифестације „Дан традиције”, поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, кренула је од здања Библиотеке града, а њихове кораке испратили су тактови песме „Марш на Дрину”. У колони је било чланова културно-уметничких ансамбала различитих узраста из свих делова наше земље, али највише пажње привукли су најмлађи. Девојчице са плетеницама, које красе цветови, и насмејани дечаци држали су се за руке. Поносно су понели српске народне ношње и заставице. – Србија, Србија! – узвикују, а одушевљени пролазници застају. Неки фотографишу, неки аплаудирају, а било је оних

Магазин

16.06.2021 у 16:15

Чај с укусом историје

И лети и зими, с јесени и у касно пролеће Руси, а последњих деценија и други народи, имају ритуал испијања чаја, али не на брзину, нити онај из кесице, што би се популарно рекло – инстант. Чине то у посебним шољицама које пуне водом из самовара. Руски писац Валентин Распутин отишао је толико далеко тврдећи „да чај без самовара није уопште чај”. Да ли је у томе претерао – питање је на које нема одговора, јер кад Русима поменете ову металну посуду, пред њом се понашају безмало као пред иконом. У руским енциклопедијама смо пронашли објашњење да је самовар „метална посуда за кување воде која у унутрашњости има вертикални ваљак”. Он се пуни гранчицама или угљем и потпаљује како би се угрејала вода. Тако је изгледао самовар пре много деценија, па и векова, док се ови данашњи „потпаљују” на

Београд

16.05.2021 у 09:06

Умећа и укуси Србије

Изложба „Предели, стари занати и умећа – скривена баштина Србије” под слоганом „Осети традицију” приређена је у Заводу за проучавање културног развитка. Приказане су фотографије из дела Заводових публикација „Укуси Ђердапа”, „Укуси Старе планине” и „Укуси Златибора” аутора Дејана Загорца, а насталих у оквиру пројекта „Гастрономска мапа Србије”. Фотографије дочаравају богатство културног наслеђа у тим подручјима. Посебну пажњу привукле су рукотворине рађене старим техникама, попут врањанских ћилима, из наслеђа породице Јовановић-Ђорђевић. Ту су и такозване „женске црепуље” са Старе планине, злакуска лончарија и пиротска грнчарија, из личне колекције др Биљане Ђорђевић, музејског саветника Народног музеја у Београду, која је синоћ одржала и предавање на тему „Злакуско лончарство

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 07:03

Хитна помоћ: Мушкарац повређен ножем у тучи на Зеленом венцу

07.06.2026 у 07:00

Појас Пресвете Богородице свечано испраћен на Свету Гору

07.06.2026 у 06:50

Брнабићева: Председник у Тивту урадио важне ствари за државу

07.06.2026 у 06:45

Мали: Настављамо са субвенционисаним кредитима за младе

07.06.2026 у 06:40

Вучић: Хвала свима на подршци, посебно Србима у Црној Гори

07.06.2026 у 01:59

Министар Мемић на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу