Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

21.03.2022 u 16:57

Južnobanatski ovnovi za ugled, ponos i – brigu

Dolovo – Sve prazniji su banatski torovi. Primera radi, od nekada 17.000 ovaca u Dolovu, ostalo je jedva 500. Taj podatak i još mnogo priča o pratećim nedaćama čule su se na 13. Smotri ovnova u ovom južnobanatskom selu, koju je organizovao ogranak Udruženja uzgajivača „Banat”. U centru sela, iza mesne zajednice, šepurilo se četrdesetak rasplodnih ovnova iz cele ove regije, sve reprezentativni primerci – iz Izbišta, Idvora, Aleksandrova, Devojačkog Bunara, Vekelea, Sakula, Farkaždina, Mramorka, Banatskog Novog Sela, Padine, Grebenca, Vladimirovca, Pančeva i Batajnice. Kapitalac za primer i ponos vlasnika morao je imati lepu i veliku glavu, što duže uši i rep, kao i impozantne dimenzije u visinu, dužinu i šurinu. Ocenjivale su se i boja i gustina runa. U kategoriji šiljegana (ovnova do

Društvo

16.02.2022 u 12:10

Život i delo Dimitrija Davidovića kao podstrek đacima

Generacije veštih govornika i pisaca, đaka koji osvajaju nagrade na nadmetanjima u besedništvu i recitovanju i na literarnim konkursima, a žele da postanu pravnici, novinari, državnici, diplomate i doprinesu razvoju srpske žurnalistike, političke misli i ustavnosti, već decenijama tim putevima kreću s jedne zemunske adrese. Tu je sedište kuće znanja koja imenom i radom čuva sećanje na život i delo Dimitrija Davidovića, oca srpske štampe, pokretača prvog srpskog dnevnika „Novine serbske” 1813. godine i tvorca Sretenjskog ustava, prvog najvišeg pravnog akta u istoriji Srbije, usvojenog 1835. U ondašnjoj kneževini nedugo popečitelj inostranih dela, prosvete i unutrašnjih poslova, ali jedan od najznačajnijih među malobrojnim učenim ljudima onog vremena, evo dva veka kasnije on je inspiracija

Gastronomija

09.02.2022 u 14:05

Zlatni sir za bogatu klijentelu

U svetu je dobra hrana visoko cenjena, naročito ako je tradicionalna i autohtona. Mi imamo dosta domaćih brendova na koje smo ponosni, s više ili manje razloga. U prvu ligu domaćih proizvoda neki bi želeli da uvrste i proizvode od mleka, naročito sir, ali naglašavaju da do tog cilja ima još puno posla. Ulaganje u proizvodnju sira veoma je isplativo, pokazuju iskustva evropskih zemlja, koja neguju dobru poljoprivrednu politiku i pomažu proizvođačima. Kod nas su prilike takve da se nismo mnogo odmakli od tradicionalne proizvodnje belih sireva u kriškama, koje viđamo po pijacama ili u supermarketima. Ali u poslednje vreme ima sve više domaćinstava koja prave veliki iskorak napred u ovoj oblasti. Sve je više onih koji se opredeljuju za tvrde pikantne sireve za bogatiju klijentelu. To su

Društvo

19.12.2021 u 22:55

Od belog orla do belih pčela

Novi Sad – Kada bismo rekli da beli orlovi ne mogu da polete, biolozi bi nas možda gledali u čudu. Ali ne i lingvisti. Ovaj izraz se, naime, u srpskom jeziku koristi za imenovanje najdaljeg pretka. Nasuprot tome, za najdalje potomstvo upotrebljava se izraz bele pčele, koji se, u zavisnosti od podneblja, odnosi na potomke u trećem, četvrtom ili petom kolenu – nakon deteta, unučeta, praunučeta i čukununučeta. Ovi nazivi za „ogranke” porodičnog stabla bili su tema predavanja „Od belog orla do belih pčela” dr Marte Bjeletić, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Na događaju održanom u novosadskom ogranku SANU ona je istakla da je srpski jedan od malobrojnih jezika koji ima imena za pretke iznad četvrtog kolena. Ti nazivi se često razlikuju od jednog do

Kultura

28.10.2021 u 12:43

Međunarodni foto konkurs „Nasleđe od kamena i neba - svetska kulturna baština Srbije’’

Organizacija „Art Exchange Inc.” poziva fotografe širom sveta da se do 30. decembra 2021. godine prijave za učešće na međunarodnom foto konkursu „Nasleđe od kamena i neba - svetska kulturna baština Srbije”. Zainteresovani fotografi iz celog sveta mogu poslati fotografije na kojima je prikazana kulturna baština Srbije koju je označila Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) kao deo svetske kulturne baštine. Na Uneskovoj listi svetske baštine nalaze se kulturna dobra čija jedinstvenost, lepota i značaj za živote ljudi prevazilaze nacionalne i regionalne granice i koja predstavljaju nasleđe čitavog čovečanstva. To su mesta koja smo nasledili od predaka i koja brižljivo čuvamo za buduće generacije. U periodu do 30. decembra 2021. treba dostaviti

Beograd

04.10.2021 u 10:38

Riznica uspomena na drevni seoski život

Kako se čuvaju tradicija, kultura i običaji srpskog naroda raznovrsnim programom dočarno je u Centru za obrazovanje i kulturu „Božidarac”. Ova ustanova je zajedno sa opštinom Vračar i Udruženjem „Šiljkan”organizovala etno-vikend, u okviru manifestacije „Dani evropske baštine”. Centralno mesto pripalo je etno-zbirci „Jaram” Nikole Đurđevića. On godinama obilazi sela i varoši tragajući za predmetima bez kojih se nekada nisu mogli obavljati poslovi u domaćinstvu, staji i polju. Svakom predmetu „izdaje” svojevrsnu ličnu kartu, u kojoj je upisano poreklo, starost, ime vlasnika i još poneka karakteristika. Galerijskim prostorom „Božidarca” dominirali su drveni alati za kupljenje sena, razboj za tkanje, sprava za namotavanje vunice, preslice, narodne nošnje, ćilimi, jasle, činije, burići,

Magazin

17.09.2021 u 13:03

Srpski vez u Dubaiju

Od kada je davne 1851. godine u Kristalnoj palati u Londonu održana prva Svetska izložba, na ovoj manifestaciji predstavljene su neke od najvećih tehnoloških inovacija i otkrića bez kojih ne možemo da zamislimo savremeni život. Telefon, prvi računar ili Teslina naizmenična struja prvi put su predstavljeni upravo na nekoj od ovih izložbi. Neke od najfascinantnijih građevina naše civilizacije izgrađene su za potrebe Svetske izložbe „Ekspo”, da bi postale trajno istorijsko nasleđe – Ajfelova kula u Parizu i Atomijum u Briselu, ali i prva maketa za Kip slobode. Srbija ima dugu tradiciju predstavljanja na Svetskoj izložbi, punih 136 godina, a ove godine prvi put ćemo se predstaviti u impozantnom paviljonu veličine od 2.000 kvadratnih metara s temom „Srbija stvara ideje – inspirisani prošlošću,

Beograd

16.09.2021 u 10:05

Narodne nošnje i tradicionalne igre

„Srbija, Srbija! Živela Srbija!”, orilo se Knez Mihailovom, a zatim su se dečaci i devojčice u narodnim nošnjama i sa srpskim zastavama u rukama otisnuli u šetnju. Svečana i ponosna povorka u okviru manifestacije „Dan tradicije”, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, krenula je od zdanja Biblioteke grada, a njihove korake ispratili su taktovi pesme „Marš na Drinu”. U koloni je bilo članova kulturno-umetničkih ansambala različitih uzrasta iz svih delova naše zemlje, ali najviše pažnje privukli su najmlađi. Devojčice sa pletenicama, koje krase cvetovi, i nasmejani dečaci držali su se za ruke. Ponosno su poneli srpske narodne nošnje i zastavice. – Srbija, Srbija! – uzvikuju, a oduševljeni prolaznici zastaju. Neki fotografišu, neki aplaudiraju, a

Magazin

16.06.2021 u 16:15

Čaj s ukusom istorije

I leti i zimi, s jeseni i u kasno proleće Rusi, a poslednjih decenija i drugi narodi, imaju ritual ispijanja čaja, ali ne na brzinu, niti onaj iz kesice, što bi se popularno reklo – instant. Čine to u posebnim šoljicama koje pune vodom iz samovara. Ruski pisac Valentin Rasputin otišao je toliko daleko tvrdeći „da čaj bez samovara nije uopšte čaj”. Da li je u tome preterao – pitanje je na koje nema odgovora, jer kad Rusima pomenete ovu metalnu posudu, pred njom se ponašaju bezmalo kao pred ikonom. U ruskim enciklopedijama smo pronašli objašnjenje da je samovar „metalna posuda za kuvanje vode koja u unutrašnjosti ima vertikalni valjak”. On se puni grančicama ili ugljem i potpaljuje kako bi se ugrejala voda. Tako je izgledao samovar pre mnogo decenija, pa i vekova, dok se ovi današnji „potpaljuju” na

Beograd

16.05.2021 u 09:06

Umeća i ukusi Srbije

Izložba „Predeli, stari zanati i umeća – skrivena baština Srbije” pod sloganom „Oseti tradiciju” priređena je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Prikazane su fotografije iz dela Zavodovih publikacija „Ukusi Đerdapa”, „Ukusi Stare planine” i „Ukusi Zlatibora” autora Dejana Zagorca, a nastalih u okviru projekta „Gastronomska mapa Srbije”. Fotografije dočaravaju bogatstvo kulturnog nasleđa u tim područjima. Posebnu pažnju privukle su rukotvorine rađene starim tehnikama, poput vranjanskih ćilima, iz nasleđa porodice Jovanović-Đorđević. Tu su i takozvane „ženske crepulje” sa Stare planine, zlakuska lončarija i pirotska grnčarija, iz lične kolekcije dr Biljane Đorđević, muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Beogradu, koja je sinoć održala i predavanje na temu „Zlakusko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tradicija