Понедељак, 27.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.65	103.26	102.96
	125.94	126.7	126.32

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сатира

Култура

21.10.2021 у 14:47

Сатирафест у знаку Виба

Деветнаести Међународни фестивал „Сатирафест”, који организује Београдски афористичарски круг (БАК), биће одржан данас, с почетком у 19.30 часова у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, најавио је председник БАК-а др Слободан Симић. Он је поручио да је „Сатирафест 2021” посвећен деведесетој годишњици рођења сатиричара Владимира Булатовића Виба (1931‒1994) и да ће се одвијати под слоганом „Сатира на пола копља”. О Вибовом делу говориће књижевни критичар Витомир Теофиловић. На „Сатирафесту” биће уручена награда „Растко Закић” Љиљани Крстић за најбољу сатиричну песму под насловом „Има таквих” и признање Милку Стојковићу за најбољу сатиричну причу названу „Место под сунцем”. Победници су одређени на основу конкурса, а добитник награде „Вук Глигоријевић” за најбољи изговорени афоризам на

Култура

09.03.2021 у 10:18

Уручена Вибова награда

Жељко Желе Јовановић из Крагујевца овогодишњи је добитник традиционалне награде листа „Политика” „Владимир Булатовић Виб”, која се од 1995. године додељује најбољем младом сатиричару. На свечаности примереној условима пандемије, признање које се састоји од повеље, плакете са Вибовим ликом и новчаног износа, лауреату је уручио в. д. главног и одговорног уредника „Политике” Марко Албуновић. „Ово је велики дан за мене, али и за Крагујевац, мој родни град, нарочито ако се зна да је прошлогодишњи добитник признања Марко Миљковић, мој суграђанин. За Крагујевац је био везан и Владимир Булатовић Виб који је одрастао и школовао се у родном граду своје мајке”, истакао је Јовановић и нагласио да му је посебно драго што му се награда „уручује на деведесету годишњицу рођења великог српског

Колумнисти

02.03.2021 у 18:00

Фебруарски дијамонолози

Да се сваки злочинац враћа на место злочина, показала је и корона. Дошла је опет да нам и ову годину загорча. Бар док не постигнемо имунитет крда. Засад смо постигли само епитет крда са роговима у врећи. Од скупштине до „Твитера”. Све док нам Ивица Дачић не покаже, или отпева, шта је то дијалог. Они драмски монолози у скупштини, који служе да истерају лисицу, последњих дана су истерали Вука. Ову хајку не би могао да опише ни Лалић. Сви алачу, а главни ловац је већ дуго на чеки, окружен Црвенкапама. Што се Баке тиче, она је примила вакцину и као њене посестриме захваљује оном који их је набавио. Што се тога тиче, свака част у име региона. „Удели, мајсторе, ови наши су неспособни.” А он, и левом и десном, и лево и десно. Ево вам и браћо Црногорци. Има се, може се. Е сад, не може баш све

Београд

23.10.2020 у 23:44

Међународни „Сатира фест”

Међународни „Сатира фест” који организује Београдски афористичарски круг (БАК) приређен је у сали Матице исељеника и Срба у региону. Фестивал, осамнаести по реду, због епидемиолошке ситуације одржан је без присуства публике и посвећен је 65. годишњици од смрти песника и сатиричара Станислава Винавера (1891–1955). Програм се одвијао под симболичним геслом, заправо Винаверовим афоризмом „Нема граница ограничености”. На ову смотру пријавила су се 42 аутора, а 20 њих је учествовало у програму. Они су говорили афоризме и награђене приче и песме, што је снимљено и потом ће бити емитовано на јутјуб каналу. Афоризме аутора који су били спречени да лично учествују читао је глумац Милан Милосављевић, познат по тумачењу лика Бранислава Нушића. Председник БАК-а Слободан Симић саопштио је имена

Култура

05.08.2020 у 20:10

Дођох, видех, пребегох

Панчево – Добар афористичар није баш популаран међу својим „муштерима”, али је зато омиљен међу читаоцима. Јер наш народ воли да се нашали на сопствени рачун, а још више на туђ, па за једног расног сатиричара, какав је Панчевац Зоран Т. Поповић, овде инспирације и посла, увек на претек. Тако свако мало, он избаци нову књигу, а последња у низу „Дођох видех, пребегох”, подебела је укоричена колекција неколико хиљада тек пробраних вратоломија ове кратке форме. Нису томе изненађени ни колеге, ни критика пера пуних хвале... па тако Александар Чотрић вели да је привилегија читати Поповића, придодајући му епитет истинског алхемичара, који је кадар да од сваке теме, па и оне најнекњижевније, створи златну мисао. Поповић, кажу други, „сатиричар од главе до пете, обожава да распали по глупости,

Култура

18.03.2020 у 20:00

Наш народ се у тешким тренуцима увек бранио смехом

Смехом се бранити од зла и бола, то нам је већ деценијама добро познато. Нама, бар, то није тешко. Смеју се духовити, интелигенти, освешћени, добронамерни, а на кога се овај опис више односи него на наше афористичаре и сатиричаре. Међу њима је и Нинус Несторовић, чија нова збирка афоризама „Боже, упрости нам”, у издању новосадског „Прометеја”, може да буде преписана као делотворни лек за дух. Нинус је недавно добио и Златну плакету за афоризам на 21. Међународном фестивалу афоризама и карикатуре у Струмици. Ево само неколико његових мудрости: „Плитке је најлакше превеслати”, „Догађаји су нам свима исти, али нам се сећања разликују”, „Много смо сиромашни, више немамо ни своје ја”, „У кавезу само време лети”, „Дезертирао сам из медијског рата, искључио сам телевизор”, „Изабрани лекари и

Београд

22.10.2019 у 22:55

Сатира фест

Од када сам постао вегетаријанац, једем виршле и кобасице – у њима нема меса”, „Некад је полиција пратила лопове и криминалце. Хеј, дошло време, сад прате и мене”, „Родитељи, не морате да ми купујете оригинал патике, кад остарите нећу ни ја вама оригинал лекове”… Ово су неки у низу афоризама који су се чули у Малој сали Коларчеве задужбине где је одржан 17. Међународни фестивал сатире и хумора „Сатира фест”. Слоган фестивала је „Само да сламка издржи”, а посвећен је осамдесетој годишњици од рођења сатиричара Рада Јовановића (1939–2016). Организатор смотре је Београдски афористичарски клуб. Учествовали су сатиричари из Северне Македоније, Румуније, Црне Горе, БиХ и наше земље. У оквиру овог програма најбољим ствараоцима уручене су награде.

Култура

26.04.2019 у 21:00

Страдија је била и остала једна чудна земља

Сатиричар Момчило Стојановић, добитник је награде Удружења књижевника Србије „Радоје Домановић” за укупан допринос српској књижевној сатири. Опус романсијера и приповедача Момчила Стојановића, а ту спада седам романа и велики број прича, прожет је хумором и сатиром. Стога је пре двадесетак година признање УКС-а добио и за роман „Покровитељи”. Сатиричари су добри психолози. Које особине појединаца и друштава су вама најинтригантније? Бранислав Нушић је у уводу „Госпође министарке” написао да је своју хероину Живку Поповић „изнео нагло, неочекивано и изненадно, изнад њене нормалне линије живота”. Писац, ако се определио за хумор и сатиру, посебно је заинтересован да оне појединце, који се истичу својим положајем и моћи, изведе огољене на јавну сцену. Тако онај који је дотле изазивао

Магазин

29.06.2018 у 08:15

Хумором „боцка”, али не вређа

Кад је пре скоро пола века крочио у редакцију хумористичког часописа „Јеж“, Радивоје Лале Бојичић осећао се као да је дотакао врх Олимпа. Тадашњи писци и карикатуристи чинили су му се као олимпијски богови. Упознао је и неке од предратних сарадника: Сабахадина Хоџића, Синишу Пауновића, Милета Станковића, Десу Глишић. Сазнање да су они седели у редакцији заједно са Нушићем, Пјером Крижанићем, Љубишом Манојловићем, Жаком Конфином, Бранком Ћопићем или Станиславом Винaвером изазивало је код њега осећање усхићености. Звучна имена у том тренутку били су Брана Црнчевић, Мики Живадиновић, Миле Добрић, Фери Павловић, Никола Рудић, Илија Поповски, Бане Ђуричић, Душан Мандић Манда, Раде Ивановић, Драган Руменчић, Алек Марјано, Милован Витезовић. Били су му узор, па их је гледао као

Култура

12.04.2018 у 12:19

Давидович против Голијата

Под насловом „Аркаде духа”, издавачка кућа „Српска реч” објавила је књигу изабраних афоризама Аркадија Давидовича, једног од водећих сатиричара данашњице. Књига представља избор око хиљаду ауторових мисли, из великог опуса који чини више од шездесет хиљада написаних афоризама. Аркадиј Давидович рођен је 1930. године у руском граду Вороњежу, у којем и данас живи. „Давидович води донкихотовску борбу против стварних ветрењача, покушавајући да одгонетне метафизичко – истину, љубав, живот, смрт, добро...”, написао је у предговору преводилац и приређивач Александар Чотрић. „Трагајући за недоумицама писац сагледава живот. То је, заправо, борба Давидовича против Голијата, у којој он представља глас бунта и разума. У писању успешно спаја етику и естетику. Сатиричар не крије забринутост

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Тагови

27.07.2026 у 22:26

Кула „Београд” обасјана у част Ђуре Јакшића

27.07.2026 у 22:23

Уставни суд: подела бесплатних акција ЕПС-а уређена је законом

27.07.2026 у 22:20

Цене нафте пале најниже у недељу дана због наде у смирење сукоба на Блиском истоку

27.07.2026 у 22:15

Нови српски одговор по мери „Побједе”

27.07.2026 у 22:12

Ипсвич заинтересован да доведе Сашу Лукића

27.07.2026 у 22:10

Стокхолм оснива цивилну обавештајну службу за праћење руског врха