Уторак, 21.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	102.49	103.1	102.8
	126.48	127.24	126.86

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: апостоловски

Колумна недеље

12.03.2016 у 22:00

Гагин последњи круг у Београду

Подела улога у филмовима може имати велике последице по националну културу, чак и судбину. Када је Драган Николић постао Влах Алија у филму „Бановић Страхиња”, желео сам да постанем турски одметник заљубљиве природе који отима и заводи Страхињину неверну љубу. То што је успут палио и пљачкао, мање је битно. Франко Неро тада је био тек нешто лепши од Бреда Пита данас, али је у кадровима с Гагом изгледао као Мистер Бин коме драга бежи са свадбе. Сећам се да је и Шербеџија био бриљантан, али је Гага био тај који је улогом затресканог Турчина, у та два сата биоскопске магије, разоткрио све егзистенцијалистичке контроверзе једне од најлепших епских песама. Анђин избор се, наиме, показао савршено логичним, те су се читаве докторске дисертације о разлозима због којих она откида за турском

Уводник

07.03.2016 у 22:00

Добрица

Ако смо на споменик Бориславу Пекићу чекали више од двадесет година, нимало нас не сме изненадити то што ће и Добрица Ћосић сачекати тек деценију-две, да би можда и Крушевачко филозофско-књижевна школа добила његово име. Ни црни хумор, ни бела метафизика не могу дешифровати зашто је Добрица споран, иако је, како је стилски рогобатно рекао предлагач ове идеје, велики писац и академик уградио себе у темеље ове школе. Седокоси реактор политичке и сваколике моћи, за живота проглашен за класика и оца нације, а потом и жестоко критикован од својих политичких и постмодернистичких противника, предвидео је своју судбину. Често је наговештавао да ће његова литература и његов лик, по одласку на онај свет, постати предмет нових српских деоба. Шта је друго могао да очекује партизан,

Уводник

29.02.2016 у 22:00

Сента

Ниједан чувар српских владара није постао препознатљив као Сента, тихи човек који се мотао више од једне деценије иза леђа Слободана Милошевића. Да је жив, само би са смешком који је некада плашио малу децу, студенте и демонстранте, реаговао на још једну шалу: да је остао у колективном памћењу Срба због своје крупне грађе. Али, изненадна смрт полицајца унапређеног у генерала, показује да и о Сенти и о Слоби, и о фамозним деведесетим годинама прошлог века, можемо говорити са много мање острашћености. Ко је био човек који је знао све Слобине тајне и ни о једној није казао ни реч? Када сам га срео пре шест или седам година на промоцији неке књиге и замолио га за интервју, само је пристојно одбио. Или је рекао – одбиј, свеједно. Није желео да каже ни реч о свом шефу, ни када су га позивали

Политика

24.02.2016 у 08:05

Вучић признао да спава

Расиме, нема ко. Ајде ти! Тако је Расиму Љајићу говорио Зоран Ђинђић када га је некако пронашао у Лондону. Зоран га је звао како би га вратио да усмери Бошњаке ка ДОС-у. Тако му је говорио и Војислав Коштуница, када је Расима поставио за шефа Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом. И пристаде Расим. А како да неће кад нема ко. Тако му је говорила Јованка Броз кад је видела да ће јој кров виле пасти на главу, заједно са Дачићем. И дође Расим и постаде Јованкин најбољи друг. Тако му је говорио и Вучић када га је украо од жутих. Ваљда се разуме да је Расим већ спаковао кофере и оставио Борису опроштајно писмо на брачном јастуку, чекајући испред врата да наиђе Вучић на летећем ћилиму и превезе га у нову владу. Која је формула еликсира политичке бесмртности санџачког лекара

Колумна недеље

20.02.2016 у 22:00

Бајка о Борису и Ивици

Кад се двојица Срба национално мире, један иза леђа држи нож, а други секиру. Борис Тадић и Ивица Дачић нису се потукли одмах након што су се идеолошки и трговачки помирили и изљубили. Прошло је осам година од када су отишли да одиграју баскет. Потом су један другом бацили петака, остављајући оружје најближим сарадницима. Онда су пошли у Палмино месташце Кончарево, на традиционално место окупљања сваке нове српске власти. Тада неприкосновеног српског цара Бориса и коалиционог партнера и заменика премијера, црвеног Ивицу, чекали су тигрови, кик-боксери, печење и реформисани Драган Марковић, који је изумео ново погонско гориво за пољомеханизацију. До тада је Палма, уместо дизела, у трактор сипао патриотизам, али је схватио да на путу за Европу трактори раде боље кад се у резервоаре

Теме недеље.

13.02.2016 у 22:00

Политика сатире

Ако смо професор Леон Којен и ја констатовали да смо у четвртак увече очували личну статусну неутралност, јер смо најпре присуствовали скупу Вука Јеремића на којој је окупио крем америчке и прозападне елите, а одмах након тога отишли на прославу прве годишњице руске агенције „Спутњик”, да ли је то пример политичке сатире? Или бих ушао у пределе сатиричног када бих констатовао како смо се у четвртак претворили у геополитичке кентауре. Били смо – пола Руси, пола Амери. Тек пред поноћ, уместо пепељуга, опет смо постали Срби! Иако је један од најугледнијих интелектуалаца и у својим јавним наступима показује како чврстину својих уверења, тако и велику ерудицију, Којен је, што иначе врло добро маскира, духовит човек. Али, он показује да је шала на сопствени рачун најбољи предуслов да се

Друштво

11.02.2016 у 22:05

Тајна руског одговора на Си-Ен-Ен

Због чега се Спутњик пре годину дана појавио у српској медијској галаксији, где иначе дуже време лебде страна медијска тела осталих империја? Лансиранa из Москве, са медијског космодрома који је створен у време владавине Владимира Путина, ова новинска агенција промовише вишеполарни свет. Заправо је то нови поредак у ком Русија јавља да је медвед изашао напоље и да је прилично огладнео, после две деценије боравка у пећини. Отуда се Спутњик не мота само по српском небу, већ се ехо медијског звучника Кремља чује на готово свим језицима света. Некадашњи поздрав „Говорит Масква са ултракратких таласа из агитпрповског центра ЦК КПСС – Радио Москве, замењен је софистицираном полифонијом путиновске медијске машинерије – од глобалног телевизијског чуда Раша Тудеј до Спутњика. Њихово медијско

Уводник

09.02.2016 у 22:00

Земља футсала

Сматрамо себе фудбалском нацијом, а испоставља се да смо – фусталска! Признајем да сам прескакао извештаје с некаквог европског првенства у спорту чудног имена, који је, испоставило се, мали фудбал какав се игра на школским теренима. По Београду се трачарило да никога у Европи нису могли да на’ватају да организује турнир, па смо, као већи Европљани од Европљана, после базена, у Арену поставили терен за мали фудбал. Или футсал, као познати спорт глупавог имена, склепаног од речи фудбал и сала. Али, свакога дана Арена је била све пунија. Прочуло се да се тамо игра сјајан фудбал. Онакав какав се некада играо на великим турнирима малог фудбала на Ташу или по школским двориштима, где су стасавали неки нови клинци, играјући с пропалим надама оног великог лоптања што су махом пустили пивске

Култура

06.02.2016 у 22:00

У сваком од нас има и Шурде и Шојића

Синиша Павић из своје виле у Власотинцу позива телефоном шефа најчувенијег ресторана у Лесковцу. „Доводим ти арапске инвеститоре, желе да уложе 30 милиона долара у Лесковац. Немојте случајно да оманете”, прича легендарни сценариста и намигује ми. Готово је. Павић ме претвара у потенцијални лик. Већ се налазим у „Бољем животу”. Или је то ипак „Породично благо”? Можда „Срећни људи”? Сасвим је свеједно. Не би ме изненадило и да од Власотинца ка Лесковцу запловимо „Белом лађом”, док њоме кормилари Срећко Шојић. Са Синишом Павићем никад се не зна у који ће вас лик претворити и у коју ће вас радњу сместити, али је извесно да је творац најгледанијих телевизијских серија у одличној форми. Пише нову серију. Не жели да открије ни радњу, ни ликове. Не жели да открије колико ће серија

Уводник

01.02.2016 у 22:00

Ноле

Погрешна је теза како су сви тениски храмови, термопилски кланци за Спартанца који се одазива на Ноле. Отуда је ирационално савезништво публике са Федерером, западно од Батроваца, узалуд склопљено како би се срушио централни рачунарски систем Новака Ђоковића. Срећом, Ноле је играч који игра главом. И то повеликом. Наиме, ни дугачке руке ни ноге, ни гипкост његовог тела, ни други екстремитети којима се служе Срби, нису његов главни адут. Нолетово тајно оружје је његов рачунарски центар који командује његовим екстремитетима. Тамо, из главе, Ноле складишти различите фајлове: тренинзи на Копаонику, Јелена Генчић, бекенди уз звуке НАТО бомби, однос са оцем, долазак код Николе Пилића, усуд Ролан Гароса… Зато је Нолетова глава толиких димензија. Где би се, иначе, сместила толика

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.07.2026 у 15:22

Кијев под сиренама а без довољно склоништа

21.07.2026 у 15:19

Бернам: Влада мора да буде усмерена на помоћ грађанима

21.07.2026 у 15:18

„Боинг” тражи детаље о рекордном кредиту који је дат „Ербасу”

21.07.2026 у 15:17

Биткоин и итиријум бележе снажан раст, обим трговине у сталном порасту

21.07.2026 у 15:12

Породични пас Бела спасао дечака кога је напао медвед у дворишту

21.07.2026 у 15:09

Маска стара хиљаду година открива тајне древних погребних обреда у Перуу