Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: дунав

Магазин

20.06.2018 у 13:15

Оазе разбибриге и доброг залогаја

О којој год дунавској чарди да приповедате, од Бездана до Београда, увек ће се наљутити власници оних које нисте поменули. Како смо многе чарде походили, одлучујемо се да ниједној не поменемо име, него да читаоцима „Магазина” испричамо шта нуде од хране, пића, весеља и гостопримства. Јер, иде лето, стижу жеге, а где ћете увече или викендом него у неку од дунавских чарди. Чак и ако вам није близу. Кућерак на четири стуба Како је било некад, тако је и данас: чарде под своје сводове прихватају весељаке и оне који су тужни, обичне, али и богатије госте, љубитеље доброг залогаја, разбибриге, песме и потпуног опуштања. – Ако желите да вам се душа одмори крај Дунава, да се провеселите, уживате у храни и хладном вину, онда дођите у неку од чарди – препоручује Славко Сладојев, стари

Магазин

31.05.2018 у 08:15

Дунав станица сведок прохујалог времена

Каква је то гужва била пре скоро 60 година! Тискали су се људи с обе стране парне локомотиве јер су сви хтели да уђу у воз који је тих година био једини поуздан за путовање. На железничкој станици „Београд Дунав”, познатијој као Дунав станица, надомак Панчевачког моста, све је врвело од путника. Парњаче су у Београд довозиле становнике Зрењанина, Вршца, Орловата, Алибунара, Панчева и других банатских места, да би их у поподневним и вечерњим сатима враћале у своја места. Од гужви на Дунав станици остала су само сећања и понека фотографија, сачувана у Железничком музеју. Станична зграда је тада одржавана, баш као и чекаоница, билетарница, перони, ресторан, јер се о удобности путника и те како бринуло. Онда су возови почели све више да касне и да изостају, па је јењавало и поверење

Економија

23.05.2018 у 12:05

Михајловић: Градиће се нове луке, Арапи заинтересовани

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић данас је у Београду са председником компаније Dubai Port World, султаном Ахмедом Бин Сулајем, потписала Меморандум о разумевању и сарадњи на пројектима развоја речних лука између Владе Србије и те фирме из УАЕ. Михајловић је најавила, у Влади Србије, да ће после 40 година држава почети да улаже у изградњу речних лука, а да су инвестиције вредне више од 200 милиона евра, као и да би арапска компанија већ следеће године могла да почне да гради једну нови луку у Србији. Како је рекла, студија изводљивости ће показати да ли ће њихова инвестиција бити у Новом Саду, концесија у Смедереву или улагање у Београду. Михајловић је додала да би сви волели да то прво буде Београд. Потписивању Меморандума је присуствовао и

Економија

20.05.2018 у 22:00

До краја године седам пристана на Дунаву

Од десет земаља кроз које протиче, готово петина тока Дунава је кроз Србију, али ових 588 километара реке и даље није искоришћено. Не постоји ни прецизна рачуница колико Србија губи због тога што не користи све потенцијале Дунава, али податак да би само један контејнер робе намењен извозу донео уштеду од 1.600 евра, говори довољно. Охрабрујуће звучи вест да ће до краја ове године свих седам међународних пристана на Дунаву, у које је Министарство трговине, туризма и телекомуникација до сада издвојило 163 милиона динара, бити у функцији јер би коначно наша највећа река требало да буде искоришћена и туристички. Посебно ако се зна да само због неуређених пристана у овом тренутку у Србију годишње дође осам пута мање туриста него, рецимо, у Беч.

Магазин

26.04.2018 у 13:15

Мегдани аласа и риба грдосија

Нису то биле обичне дунавске рибе, већ праве але, тешке од 80 до 188 килограма. Истовремено и најслађе рибе којих је било све до изградње прве ђердапске хидроелектране. Кад је Дунав преграђен надомак Кладова, моруне су могле да стигну само до бране, а кад је код Кусјака саграђена ХЕ „Ђердап 2”, аласи су се од њих заувек опростили. Није више било таквих риба, а ни аласа који су рибарили дрвеним чамцима по имену „ораница” зато што су са њима могли да изађу „на мегдан” плаховитом и непредвидљивом Дунаву. Пре изградње прве ђердапске хидроелектране, моруне, дужине и до седам метара, стизале су до Кладова, Доњег Милановца, Голупца и других места на обали реке. Верни хроничар Доњег Милановца Велимир Владић у књизи „Трагови корена” забележио је казивање аласа о морунама: – Од рибарења,

Србија

23.04.2018 у 17:42

Пристан спреман, а крузера још нема

Смедерево – Овогодишња наутичка сезона отворена је 22. марта, а од три града доњег Подунавља у којима је током прошле и почетком ове године проглашено пристаниште, само је у Голупцу, током Ускрса, пристао први путнички крузер. Смедерево и Кладово добили су своје оператере, али још чекају иностране туристе са Дунава. Како би развила домаћи линијски саобраћај и крузинг на путничким пристаништима на Дунаву у Србији, Агенција за управљање лукама у сарадњи са Развојним програмом УН (УНДП) покренула је пројекат „Пробуди Дунав”. – Пројектом се промовише природно и културно наслеђе Смедерева, Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Костолца и Великог Градишта и огроман потенцијал који се отвара развојем водног саобраћаја и туризма доњег Подунавља. Циљ је будућим туристима који се одлуче на путовање

Магазин

23.03.2018 у 08:15

Стубови Трајановог моста

Због моћног и прелепог Дунава, планина, археолошких налазишта и ловишта, Кладово привлачи све већи број туриста. Однедавно у центру града налази се информативна туристичка табла са уцртаним пешачким турама. Иако у Крајини зима уме да буде непријатна због великих хладноћа и ветра, моји гости су прихватили предлог да направимо пешачку туру око Кладова. Кренули смо: Кладово, село Костол, Трајанов мост, села Мала и Велика Врбица, кладовска пешчара са ритом, Осојна... Ваља прећи пут од петнаестак километара. На сат времена од Кладова прво се стиже у село Костол, а поред њега је стари град Понтес, римски кастел са цивилним насељем, који се простирао на неколико хектара. Изграђен је када је подигнут и Трајанов мост 103. године. Остали су само трагови овог утврђења које су рушили варвари, а

Србија

15.03.2018 у 16:35

Блокада Моста слободе због откачене барже

Нови Сад – Полиција је блокирала Мост слободе у Новом Саду око три сата после подне јер се једна бродска баржа откачила код Мачковог спруда и неконтролисано плутала Дунавом. Постојала је могућност да удари у стубове моста, па је он превентивно блокиран, сазнајемо незванично у полицији. Баржу је успео да закачи брод Капетаније, али се друмски саобраћај у међувремену „прелио“ на Варадински мост и створио велику гужву.

Београд

14.03.2018 у 22:45

Брачни пар страдао док се враћао из викендице у Борчи

Мук и неверица владали су у просторијама Спортско-риболовачког друштва „Дунав” чији су чланови били брачни пар Милан (62) и Снежана М. (60) страдали у несрећи на Дунаву када је у њих ударио теретњак под хрватском заставом „Свети Никола”. Према речима чланова клуба „Дунав”, Милан и његова супруга свакодневно су прелазили на борчанску страну реке где су имали викендицу. – И у уторак, када се догодила несрећа, ишли су тамо. Колико знам, несрећа се догодила управо при њиховом повратку кући у близини Великог ратног острва, стотинак метара од Лида. Шта је тачно било ни ми не знамо. Наш колега је у то време био на шљункари у Борчи и први после несреће прискочио је у помоћ. Нажалост, Милан и Снежана су већ били мртви када је стигао. Како нам је колега испричао, он јесте био у чамцу, али

Магазин

19.01.2018 у 13:15

Како је Сипским каналом укроћен Дунав

Одавно у Ђердапу нема опасних подводних стена, брзака и спрудова. Изградњом моћне хидроелектране створено је велико вештачко језеро, мирно и равно као огледало. Нема ни многих села на обали Дунава јер су потопљена изградњом бране. Подсећање на њих увек буди емоције, започну приче, сећања. У том необичном албуму и колоплету успомена запажено место припада и Сипском каналу саграђеном да би лађе што безбедније пролазиле опасним, уским делом Ђердапске клисуре. Oд отварања Сипског канала прошло је 120 година. Усечен у десну обалу и грађен шест година (од 1890. до 1896) коштао је око 10 милиона златних динара. Дужине 2.133 метара, ширине 73, а дубине 3,9 метара био је монументално дело 19. века у које је уграђено око 465.000 кубика најквалитетнијег камена. Пловидба узводно трајала је 24, а

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 01:54

Пољански: Писмо Зеленског Путину – провокација

08.06.2026 у 01:31

Претежно сунчано и топло, температура до 31 степен

08.06.2026 у 01:19

Брнабић и Дачић: Народ показао духовну снагу чекајући да се поклони Часном Појасу

08.06.2026 у 01:03

Прелази са Појасом Газе затворени до даљњег

08.06.2026 у 00:58

Два јача земљотреса погодила грчко острво Евија, нема повређених

08.06.2026 у 00:45

Петковић: Српски народ и Српска листа поново показали снагу слоге и јединства