Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: језик

Друштво
24.11.2015 у 10:05
Споменик београдском читаоцу, а не читачу
Ини­ци­ја­ти­ву о по­ди­за­њу спо­ме­ни­ка љу­би­те­љу књи­ге по­кре­ну­ле су две књи­жев­ни­це – Гор­да­на Пе­ша­ко­вић и Гор­да­на Вла­јић – и јед­на но­ви­нар­ка – Та­ња Ши­кић.  У ди­ску­си­ју око име­на спо­ме­ни­ка укљу­чи­ли су се и лин­гви­сти, пи­та­ју­ћи се да ли је у на­зи­ву спо­ме­ни­ка осим име­ни­це чи­та­лац (чи­ју ис­прав­ност не до­во­де у пи­та­ње) ис­прав­на и упо­тре­ба име­ни­це чи­тач. Та­ко се кон­ста­ту­је „да чи­тач ни­је по­гре­шно, као ни чи­та­лац“, бу­ду­ћи  да би „пред­ло­же­ни спо­ме­ник, си­лом при­ли­ка, при­ка­зао чо­ве­ка ко­ји чи­та, али не би по­ка­зао шта чи­та“ (И. Клајн). И је­зич­ки ко­лум­ни­ста „По­ли­ти­ке“ „сма­тра пред­ло­же­ни на­зив оправ­да­ним“ (Р. Сти­јо­вић).  Чи­ни се да ди­ску­си­ја о то­ме да ли се мо­же
Друштво
21.11.2015 у 21:00
Гр(е)ци­зми у срп­ском је­зи­ку
Хелен­ска, ви­зан­тиј­ска и нео­хе­лен­ска тра­ди­ци­ја у кул­ту­ри на­ро­да ју­го­и­сточ­не Евро­пе пред­ста­вља­ју њи­хов не­раз­двој­ни део. Грч­ки исто­риј­ски, кул­тур­ни и је­зич­ки суп­страт те­мељ је све­ко­ли­ке бал­кан­ске над­град­ње, из­ра­жен ду­бље и вре­мен­ски да­ле­ко­се­жни­је не­го што је то слу­чај у мно­гим ван­бал­кан­ским кул­ту­ра­ма. Жи­вот и оби­ча­ји, је­зич­ка и књи­жев­на ми­сао сло­вен­ских и не­сло­вен­ских на­ро­да на овим про­сто­ри­ма из­гра­ђи­ва­ни су пре­те­жно по грч­ком узо­ру и на ре­цеп­ци­ји грч­ког је­зич­ког на­сле­ђа. При то­ме се из­два­ја­ју сле­де­ћи ви­до­ви ре­цеп­ци­је: 1. не­по­сред­не ве­зе на­ро­да ко­ји су ту кул­ту­ру ства­ра­ли, 2. ути­ца­ји хри­шћан­ске кул­ту­ре и цр­кве­не књи­жев­но­сти сред­ње­га ве­ка, 3. ме­ђу­соб­ни до­ди­ри
Култура
21.11.2015 у 22:00
Фама је да се на факултету не изучавају савремени писци
Британски библиотекари и издавачи саставили су листу од двадесет најутицајнијих академских дела свих времена, коју су путем интернета учинили доступном за гласање људима из читавог света, а повод је манифестација у част академске књиге, како је пренео РТС. Највише гласова добило је дело Чарлса Дарвина „О пореклу врста”, док се на другом месту налази „Манифест Комунистичке партије” Маркса и Енгелса. Високо су котиране Платонова „Држава”, Шекспирова Сабрана дела, као и  „Критика чистог ума” Имануела Канта. На предложеној листи била су и дела: „Одбрана права жена” Мери Вулстонкрафт, „Начини гледања” Џона Берџера, „1984” Џорџа Орвела, „Оријентализам” Едварда Саида, „Значење релативности” Алберта Ајнштајна, „Владалац” Никола Макијавелија, „Други пол” Симон де Бовоар, и друге. У
Полемика
21.11.2015 у 16:03
Арапски језици и њихове босанске паралеле
Не знам зашто је текст Шефкета Крцића адресован на моје име, ако је о тој теми раније, и опсежније и темељитије, писала Р. Стијовић („Политика”, 20. септембра). А када сам већ „п(р)озван” да се у расправу укључим, осмотрићу само неке аспекте Крцићеве аргументације „о старини босанског језика”, а о „Босанско-турском рјечнику” пренети оно што је о њему написала Р. Стијовић: тај речник раније је помињан као „хрватскосрпско-турски”. У оригиналу он се зове „Magbul-i-’arif” или, у преводу, „Што се свиђа разумнима”. Као „босанско-турски” издали су га они којима је једини циљ био да преваре необавештену публику, а „Ускуфи је језик којим је говорио и писао називао српским, што се може видети из његових побожних песама, које је назвао ’Илахије на српском језику’...” Те појединости преписујем од Р.
Друштво
22.11.2015 у 10:05
Мркаљева и Вукова реформа ћирилице
Осам­на­е­сти век Ср­би су до­че­ка­ли са два је­зич­ка из­ра­за: срп­ско­сло­вен­ским и на­род­ним је­зи­ком. Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква до­би­ла је по­се­бан је­зич­ки из­раз с об­зи­ром на та­да­шњи по­ло­жај Ср­ба у ју­жној Угар­ској – ру­ску ре­дак­ци­ју ста­ро­сло­вен­ског је­зи­ка, тј. ру­ско­сло­вен­ски је­зик (Ср­би­ја је тра­жи­ла по­моћ од пра­во­слав­не Ру­си­је у књи­га­ма и учи­те­љи­ма с об­зи­ром на то да је на­ци­о­нал­ни, кул­тур­ни и вер­ски иден­ти­тет Ср­ба у ју­жној Угар­ској у пр­вој по­ло­ви­ни XVI­II ве­ка био озбиљ­но угро­жен).    Зна­чај­но је по­ме­ну­ти да се кла­сич­ном са­ста­ву срп­ско­сло­вен­ске азбу­ке при­кљу­чу­ју и сло­ва [ћ] (за су­гла­сни­ке ћ и ђ) и [џ], ко­ја озна­ча­ва­ју што­кав­ске гла­со­ве. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да
Култура
21.11.2015 у 10:05
Примање хришћанства преко глагољице и ћирилице
Раз­вој ћи­ри­лич­ке пи­сме­но­сти код Ср­ба у ве­зи је са ве­ли­ким кул­тур­ним пре­о­кре­том у раз­во­ју сло­вен­ских кул­ту­ра у IX ве­ку, ка­да су Сло­ве­ни по­че­ли при­ма­ти бо­го­слу­же­ње на ста­ро­сло­вен­ском је­зи­ку. Го­ди­не 862. мо­рав­ски кнез Рас­ти­слав (846–870) обра­тио се ви­зан­тиј­ском ца­ру Ми­хај­лу III да мо­рав­ској зе­мљи по­ша­ље хри­шћан­ске ми­си­о­на­ре ко­ји зна­ју сло­вен­ски је­зик. Има­ју­ћи у ви­ду по­тре­бе не са­мо Ве­ли­ко­мо­рав­ске кне­же­ви­не не­го и сво­је по­ли­тич­ке ин­те­ре­се пре­ма сло­вен­ским зе­мља­ма на Бал­ка­ну, ви­зан­тиј­ски цар одо­брио је ми­си­ју ме­ђу мо­рав­ским Сло­ве­ни­ма. Је­зи­ци­ма ко­ји су се сма­тра­ли све­тим и је­ди­но по­год­ним за про­по­ве­да­ње хри­шћан­ства (грч­ки, ла­тин­ски и хе­бреј­ски) та­ко је при­до­дат
Култура
20.11.2015 у 10:05
Зашто шапућемо на српском
Српски се данас шапуће, реченица је владике Николаја Велимировића, коју је изговорио поткрај Другог светског рата у једној од својих мисија, којима је подстицао јавно мњење Велике Британије да буде више окренуто ослобођењу Србије. Овом мишљу је професор др Александар Јерков започео своје излагање у оквиру трибине „Сачувајмо српски језик”, коју заједнички организују Министарство културе и информисања Републике Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду, и лист „Политика”, а која је на Филолошком факултету одржана са темом „Какав је језик српских писаца у књижевним делима, од средњега века до данас”. Поред Јеркова, у разговору су учествовали и професори Катедре за српску књижевност и језик Филолошког факултета Томислав Јовановић, Радивоје Микић и Бошко Сувајџић. Александра Вранеш,
Култура
17.11.2015 у 22:00
Ћирилица у тржишним комуникацијама
 Вероватно смо једна од ретких земаља на кугли земаљској која је, свесно или несвесно, своје ћирилично писмо подредила другом. Чак и у државама са високоразвијеном толеранцијом, где живи једна или више националних мањина, на амбалажи је службено писмо нације (француски, мађарски, румунски, руски, бугарски, грчки, немачки, италијански, енглески, шпански ...), да не подсећамо на арапски свет, азијске народе итд.
Друштво
18.11.2015 у 10:05
Студенти језика уче и о духовности једног народа
Алек­сан­дра Вра­неш је де­кан и ре­дов­ни пр­о­фе­сор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Један је од оснивача Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета и њен управник од 2000. до 2006. године. Аутор је више књига, бројних студија, учесник конференција у земљи и иностранству. Руководилац је Рукописног одељења Матице српске и Одељења за књижевност Андрићевог института. Већ 45 година, у оквиру Сусрета слависта у Вукове дане, Филолошки факултет и његов Међународни славистички центар домаћини су славистима из целог света, истраживачима, наставницима, лекторима за наставу српског језика као страног језика, студентима славистике, а тако је било и ове године. Наша саговорница је, поред осталог, поносна на Центaр за српски језик као страни, при Филолошком факултету Универзитета у Београду, који је успостављен још 1986. године са намером да обучава стране студенте славистике…
Друштво
17.11.2015 у 10:05
Гло­ба­ли­за­ци­ја језика
Као и у мно­гим дру­гим дру­штве­ним по­ја­ва­ма и од­но­си­ма са­вре­ме­ног до­ба, гло­ба­ли­за­ци­ја је је­дан од до­ми­нант­них по­кре­та­ча лек­сич­ких про­ме­на у ве­ћи­ни сло­вен­ских и европ­ских је­зи­ка. У Мо­скви је, 2009. го­ди­не, одр­жа­на на­уч­на кон­фе­рен­ци­ја Ко­ми­си­је за твор­бу ре­чи Ме­ђу­на­род­ног сла­ви­стич­ког ко­ми­те­та, ко­ја је би­ла по­све­ће­на ино­ва­ци­ја­ма у твор­би ре­чи и но­вим ре­чи­ма у сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Струч­ња­ци за лек­си­ко­ло­ги­ју и твор­бу ре­чи из свих сло­вен­ских зе­ма­ља ре­фе­ри­са­ли су о лек­сич­ким но­ви­на­ма у сво­јим је­зи­ци­ма. Сви су при­ку­пи­ли и пред­ста­ви­ли бо­га­ту гра­ђу из реч­ни­ка нео­ло­ги­за­ма. Из­не­на­ђу­ју­ћа је би­ла чи­ње­ни­ца да су спи­ско­ви нео­ло­ги­за­ма у свим је­зи­ци­ма би­ли ско­ро по­ду­дар­ни. Та­ко су, ре­ци­мо, у свим је­зи­ци­ма као нео­ло­ги­зми за­бе­ле­же­не лек­се­ме овог ти­па: би­знис-клуб, ма­стер-клас, фит­нес-ин­струк­тор или ме­те­о­а­ларм, па­ра­о­лим­пи­ја­да, ви­де­о­клип, еко­ак­ти­ви­ста, евро­скеп­ти­ци­зам, за­тим број­не лек­се­ме ко­је се за­вр­ша­ва­ју на -иза­ци­ја (би­ро­кра­ти­за­ци­ја, ин­тер­не­ти­за­ци­ја, ра­ди­ка­ли­за­ци­ја, вул­га­ри­за­ци­ја, аро­ма­ти­за­ци­ја), лек­се­ме са су­фик­сом -(ија)да (пар­ла­мен­ти­ја­да, шу­бер­ти­ја­да, ро­ле­ри­ја­да, еко­но­ми­ја­да), по­ве­ћа­ва се број име­ни­ца ко­је по­чи­њу са те­ле-, тер­мо-, астро- , га­ла- итд. (те­ле­но­ве­ла, те­ле­ма­ра­тон, тер­мо­ча­ра­пе, тер­мо­па­пир, астро­ме­ди­ци­на, га­ла­шоу), а све је ви­ше и име­ни­ца ко­је се за­вр­ша­ва­ју са -гејт, -фил, -мен, -хо­лик итд. (наф­та­гејт, фран­ко­фил, фран­ко­мен, есте­то­хо­лик, чо­ко­ла­до­хо­лик). По­да­ци су по­ра­жа­ва­ју­ћи. Ако ску­по­ве ре­чи у раз­ли­чи­тим је­зи­ци­ма пред­ста­ви­мо у ви­ду кон­цен­трич­них кру­го­ва, мо­же се ре­ћи да је са­мо цен­трал­ни део тих кру­го­ва остао ста­би­лан. Нај­ва­жни­је и нај­фре­квент­ни­је ре­чи ни­су се про­ме­ни­ле. Пе­ри­фе­риј­ски ни­вои свих је­зи­ка све ви­ше ли­че јед­ни на дру­ге, тј. лек­си­ка за но­ве по­ја­ве и про­це­се го­то­во да је из­јед­на­че­на у свим сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Као што у свим гра­до­ви­ма Евро­пе ни­чу исте про­дав­ни­це у ко­ји­ма се про­да­ју исти про­из­во­ди, та­ко се и је­зи­ци по­пу­ња­ва­ју истим ре­чи­ма. И као што до­ма­ћи про­из­во­ђа­чи му­ко­трп­но по­ку­ша­ва­ју да за­др­же до­ма­ће фа­бри­ке и про­дав­ни­це сво­је ро­бе, а ма­ло ко од њих у то­ме успе­ва, та­ко и је­зи­ци ши­ром Евро­пе му­ко­трп­но по­ку­ша­ва­ју да за­др­же свој иден­ти­тет, а у то­ме успе­ва са­мо нај­ста­ри­ја, ба­зич­на лек­си­ка (на при­мер, она ко­јом се озна­ча­ва­ју де­ло­ви те­ла, де­ло­ви ку­ће, нај­ва­жни­је рад­ње итд). Са­вре­ме­на тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћи­ла је да се, за­јед­но са ин­фор­ма­ци­ја­ма, не­ве­ро­ват­ном бр­зи­ном ши­ре и ре­чи за раз­ли­чи­те по­ја­ве. Ево јед­ног при­ме­ра за ути­цај гло­ба­ли­за­ци­је на ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ју лек­си­ке.  Пре не­ко­ли­ко го­ди­на, јед­ног вре­лог ле­та, ве­ро­ват­но пр­во у Бри­та­ни­ји, об­ја­вље­на је вест о за­ба­ви мла­дих бри­тан­ских ту­ри­ста ко­ја се са­сто­ја­ла у то­ме да у ле­то­ва­ли­шти­ма ши­ром све­та ска­чу са бал­ко­на сво­јих хо­тел­ских со­ба у ба­зен ис­пред хо­те­ла. До­ми­шља­ти но­ви­нар је но­ви спорт на­звао бал­ко­нинг. Истог да­на, ваљ­да у не­до­стат­ку озбиљ­них те­ма, вест се про­ши­ри­ла по це­лом све­ту. Чак је и у дру­гом днев­ни­ку РТС-а, во­ди­тељ про­чи­тао вест о бал­ко­нин­гу, па је но­ва лек­се­ма по­че­ла да се ши­ри ме­ђу го­вор­ни­ци­ма срп­ског је­зи­ка ко­ји су јед­ни дру­ги­ма пре­при­ча­ва­ли вест о но­вом спор­ту. Ши­ре­њу ве­сти и но­ве лек­се­ме умно­го­ме је до­при­нео сни­мак ско­ко­ва на ин­тер­нет-пор­та­лу „Ју­тјуб”. Сни­мак је об­и­шао свет под на­зи­вом бал­ко­нинг.  Ова реч се бр­зо про­ши­ри­ла, али је бр­зо и не­ста­ла из срп­ског и мно­гих дру­гих је­зи­ка. По­ја­ва та­ко­зва­них јед­но­днев­них ре­чи та­ко­ђе је од­ли­ка гло­ба­ли­за­ци­је. Као што се ки­шо­бра­ни пра­ве да тра­ју јед­ну се­зо­ну или за јед­ну упо­тре­бу (па ако ду­же оп­ста­ну, за­чу­ди­мо се и об­ра­ду­је­мо), та­ко се и је­зич­ке озна­ке за број­не дру­штве­не бе­зна­чај­но­сти ко­је крат­ко­трај­но пле­не па­жњу, на­гло по­ја­вљу­ју и бр­зо не­ста­ју. Ово, на­рав­но, не ва­жи за све но­ве ре­чи. Не­ке од њих по­ста­ју трај­ни(ји) део лек­сич­ког си­сте­ма је­зи­ка-при­ма­о­ца. Ва­жно је има­ти у ви­ду да је ме­га­ло­ман­ски увоз ре­чи са­мо про­прат­на по­ја­ва уво­за про­из­во­да, али и по­гле­да на свет, кул­ту­ре, си­сте­ма вред­но­сти. У јед­ном па­ке­ту гу­би­мо и је­зик и иден­ти­тет. Ва­ља­ло би раз­ми­сли­ти о то­ме.¶ *Пр­о­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду
Почетна / Тагови
19.06.2026 у 12:31
Јефтиније гориво на пумпама у Србији у наредних седам дана
19.06.2026 у 12:30
Вучић још 14. јуна упозорио: Лаж о „звучном топу” служила је да ме представе као човека који је пуцао у народ
19.06.2026 у 12:24
Српска одбрамбена индустрија представљена на сајму наоружања у Паризу
19.06.2026 у 12:20
На Камчатки јутрос више од 10 земљотреса
19.06.2026 у 12:20
На ружичастој планети откривени облаци од соли
19.06.2026 у 12:17
Председник Јужне Кореје: Морамо истражити пропусте на изборима, бес грађана је оправдан
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation