Обележен Међународни дан матерњег језика

Културно-уметничким програмом и доделом захвалница медијима за допринос у промовисању људских и мањинских права прошле године, Канцеларија за људска и мањинска права је обележила Међународни дан матерњег језика.

Свечаности поводом обележавања Дана матерњег језика присуствовали су представници Националних савета националних мањина, државних органа, институција, независних тела, а деца представници националних мањина у традиционалним народним ношњама рецитовала су песме на својим матерњим језицима.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић је поводом Међународног дана матерњег језика представницима 41 медија доделила захвалнице за медијски допринос у промовисању љдуских и мањинских права у прошлој години, а захвалницу је добила и Новинска агенција Танјуг.

Пауновић је, такође, уручила 13 захвалница представницима медија који су у претходној години својим радом пратили рад Националних савета и извештавали на језицима националних мањина.

Владина Канцеларија за људска и мањинска права заједно са Националним саветима приредила је свечаност где су млади припадници националних мањина на својим матерњим језицима певали и рецитовали и упознали нас колико је Србија богата земља, рекла је она.

Пауновић је указала да нема разлога за забринутост због приватизације медија на мањинским језицима и да је Влада на најозбиљнији начин посвећена питању унапређења и заштите мањинских језика.

„Било је бојазни које су имали Национални савети националних мањина, међутим, ми смо отпратили ове године, пре свега због система финансирања Националних савета како је посао приватизације медија на мањинским језицима текао и морам рећи да та забринутост нема довољно разлога нити основа”, рекла је она новинарима пред почетак обележавања.

Пауновић је навела да постоји потреба да се да много већа подршка већ постојећим медијима у смислу и капацитета у људству и финансијама, али да нема забринутости да ће већ постојећи медији извештавањем на језицима националних мањина бити доведени под знак питања.

Она је истакла и да данас у Србији више од 72.000 деце има целокупну наставу на својим матерњим језицима, а да више од 7.000 деце учи предмет матерњи језик са елементима националне кутуре.

Према њеним речима, право на информисање на мањинским језицима путем штампаних и електронских медија остварује се на 15 језика а, како је истакла, важно је да се матерњи језик негује у медијима.

„У Србији данас живи више од 30 етничких заједница, сви говоре својим језицима, а 2006. године, када је Србија ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, ми смо преузели обавезу заштите 10 мањинских језика”, рекла је Пауновић.

Она је истакла да је у 42 локалне самоуправе у Србији уведено 11 мањинских језика у службену употребу и њихово писмо.

„То говори колико је заправо Влада на најозбиљнији начин посвећена да се питањем унапређења и заштите мањинских језика у Србији бави на један доследан и темељан начин. На томе ћемо радити и у наредном периоду уз помоћ и пуну сарадњу Националних савета”, закључила је Пауновић.

Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

И ћирилица је европска тековина

Министар културе Иван Тасовац говорио је о језичким и културним посебностима као тачкама спајања народа, уз опаску да је запостављање ћириличног писма дубоко погрешно, као и сваки покушај искључивог смештања ћирилице под окриље изворног, архаичног, националног или религиозног.

„Ћирилица није никакав рецидив прошлости, нити шовинистички хијероглиф. Ћирилица није мумија српског националног идентитета.

Ћирилица је живи сведок нашег вишевековног доприноса европској култури и култури различитости. Ћирилица је тековина европске цивилизације. Зато, када славимо културу различитости у Европи, не бисмо смели заборавити да је понекад славимо и код куће“, рекао је Тасовац..