Četvrtak, 18.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: jezik

Društvo
24.11.2015 u 10:05
Spomenik beogradskom čitaocu, a ne čitaču
Ini­ci­ja­ti­vu o po­di­za­nju spo­me­ni­ka lju­bi­te­lju knji­ge po­kre­nu­le su dve knji­žev­ni­ce – Gor­da­na Pe­ša­ko­vić i Gor­da­na Vla­jić – i jed­na no­vi­nar­ka – Ta­nja Ši­kić.  U di­sku­si­ju oko ime­na spo­me­ni­ka uklju­či­li su se i lin­gvi­sti, pi­ta­ju­ći se da li je u na­zi­vu spo­me­ni­ka osim ime­ni­ce či­ta­lac (či­ju is­prav­nost ne do­vo­de u pi­ta­nje) is­prav­na i upo­tre­ba ime­ni­ce či­tač. Ta­ko se kon­sta­tu­je „da či­tač ni­je po­gre­šno, kao ni či­ta­lac“, bu­du­ći  da bi „pred­lo­že­ni spo­me­nik, si­lom pri­li­ka, pri­ka­zao čo­ve­ka ko­ji či­ta, ali ne bi po­ka­zao šta či­ta“ (I. Klajn). I je­zič­ki ko­lum­ni­sta „Po­li­ti­ke“ „sma­tra pred­lo­že­ni na­ziv oprav­da­nim“ (R. Sti­jo­vić).  Či­ni se da di­sku­si­ja o to­me da li se mo­že
Društvo
21.11.2015 u 21:00
Gr(e)ci­zmi u srp­skom je­zi­ku
Helen­ska, vi­zan­tij­ska i neo­he­len­ska tra­di­ci­ja u kul­tu­ri na­ro­da ju­go­i­stoč­ne Evro­pe pred­sta­vlja­ju nji­hov ne­raz­dvoj­ni deo. Grč­ki isto­rij­ski, kul­tur­ni i je­zič­ki sup­strat te­melj je sve­ko­li­ke bal­kan­ske nad­grad­nje, iz­ra­žen du­blje i vre­men­ski da­le­ko­se­žni­je ne­go što je to slu­čaj u mno­gim van­bal­kan­skim kul­tu­ra­ma. Ži­vot i obi­ča­ji, je­zič­ka i knji­žev­na mi­sao slo­ven­skih i ne­slo­ven­skih na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma iz­gra­đi­va­ni su pre­te­žno po grč­kom uzo­ru i na re­cep­ci­ji grč­kog je­zič­kog na­sle­đa. Pri to­me se iz­dva­ja­ju sle­de­ći vi­do­vi re­cep­ci­je: 1. ne­po­sred­ne ve­ze na­ro­da ko­ji su tu kul­tu­ru stva­ra­li, 2. uti­ca­ji hri­šćan­ske kul­tu­re i cr­kve­ne knji­žev­no­sti sred­nje­ga ve­ka, 3. me­đu­sob­ni do­di­ri
Kultura
21.11.2015 u 22:00
Fama je da se na fakultetu ne izučavaju savremeni pisci
Britanski bibliotekari i izdavači sastavili su listu od dvadeset najuticajnijih akademskih dela svih vremena, koju su putem interneta učinili dostupnom za glasanje ljudima iz čitavog sveta, a povod je manifestacija u čast akademske knjige, kako je preneo RTS. Najviše glasova dobilo je delo Čarlsa Darvina „O poreklu vrsta”, dok se na drugom mestu nalazi „Manifest Komunističke partije” Marksa i Engelsa. Visoko su kotirane Platonova „Država”, Šekspirova Sabrana dela, kao i  „Kritika čistog uma” Imanuela Kanta. Na predloženoj listi bila su i dela: „Odbrana prava žena” Meri Vulstonkraft, „Načini gledanja” Džona Berdžera, „1984” Džordža Orvela, „Orijentalizam” Edvarda Saida, „Značenje relativnosti” Alberta Ajnštajna, „Vladalac” Nikola Makijavelija, „Drugi pol” Simon de Bovoar, i
Polemika
21.11.2015 u 16:03
Arapski jezici i njihove bosanske paralele
Ne znam zašto je tekst Šefketa Krcića adresovan na moje ime, ako je o toj temi ranije, i opsežnije i temeljitije, pisala R. Stijović („Politika”, 20. septembra). A kada sam već „p(r)ozvan” da se u raspravu uključim, osmotriću samo neke aspekte Krcićeve argumentacije „o starini bosanskog jezika”, a o „Bosansko-turskom rječniku” preneti ono što je o njemu napisala R. Stijović: taj rečnik ranije je pominjan kao „hrvatskosrpsko-turski”. U originalu on se zove „Magbul-i-’arif” ili, u prevodu, „Što se sviđa razumnima”. Kao „bosansko-turski” izdali su ga oni kojima je jedini cilj bio da prevare neobaveštenu publiku, a „Uskufi je jezik kojim je govorio i pisao nazivao srpskim, što se može videti iz njegovih pobožnih pesama, koje je nazvao ’Ilahije na srpskom jeziku’...” Te pojedinosti prepisujem
Društvo
22.11.2015 u 10:05
Mrkaljeva i Vukova reforma ćirilice
Osam­na­e­sti vek Sr­bi su do­če­ka­li sa dva je­zič­ka iz­ra­za: srp­sko­slo­ven­skim i na­rod­nim je­zi­kom. Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva do­bi­la je po­se­ban je­zič­ki iz­raz s ob­zi­rom na ta­da­šnji po­lo­žaj Sr­ba u ju­žnoj Ugar­skoj – ru­sku re­dak­ci­ju sta­ro­slo­ven­skog je­zi­ka, tj. ru­sko­slo­ven­ski je­zik (Sr­bi­ja je tra­ži­la po­moć od pra­vo­slav­ne Ru­si­je u knji­ga­ma i uči­te­lji­ma s ob­zi­rom na to da je na­ci­o­nal­ni, kul­tur­ni i ver­ski iden­ti­tet Sr­ba u ju­žnoj Ugar­skoj u pr­voj po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka bio ozbilj­no ugro­žen).    Zna­čaj­no je po­me­nu­ti da se kla­sič­nom sa­sta­vu srp­sko­slo­ven­ske azbu­ke pri­klju­ču­ju i slo­va [ć] (za su­gla­sni­ke ć i đ) i [dž], ko­ja ozna­ča­va­ju što­kav­ske gla­so­ve. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti
Kultura
21.11.2015 u 10:05
Primanje hrišćanstva preko glagoljice i ćirilice
Raz­voj ći­ri­lič­ke pi­sme­no­sti kod Sr­ba u ve­zi je sa ve­li­kim kul­tur­nim pre­o­kre­tom u raz­vo­ju slo­ven­skih kul­tu­ra u IX ve­ku, ka­da su Slo­ve­ni po­če­li pri­ma­ti bo­go­slu­že­nje na sta­ro­slo­ven­skom je­zi­ku. Go­di­ne 862. mo­rav­ski knez Ras­ti­slav (846–870) obra­tio se vi­zan­tij­skom ca­ru Mi­haj­lu III da mo­rav­skoj ze­mlji po­ša­lje hri­šćan­ske mi­si­o­na­re ko­ji zna­ju slo­ven­ski je­zik. Ima­ju­ći u vi­du po­tre­be ne sa­mo Ve­li­ko­mo­rav­ske kne­že­vi­ne ne­go i svo­je po­li­tič­ke in­te­re­se pre­ma slo­ven­skim ze­mlja­ma na Bal­ka­nu, vi­zan­tij­ski car odo­brio je mi­si­ju me­đu mo­rav­skim Slo­ve­ni­ma. Je­zi­ci­ma ko­ji su se sma­tra­li sve­tim i je­di­no po­god­nim za pro­po­ve­da­nje hri­šćan­stva (grč­ki, la­tin­ski i he­brej­ski) ta­ko je
Kultura
20.11.2015 u 10:05
Zašto šapućemo na srpskom
Srpski se danas šapuće, rečenica je vladike Nikolaja Velimirovića, koju je izgovorio potkraj Drugog svetskog rata u jednoj od svojih misija, kojima je podsticao javno mnjenje Velike Britanije da bude više okrenuto oslobođenju Srbije. Ovom mišlju je profesor dr Aleksandar Jerkov započeo svoje izlaganje u okviru tribine „Sačuvajmo srpski jezik”, koju zajednički organizuju Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, i list „Politika”, a koja je na Filološkom fakultetu održana sa temom „Kakav je jezik srpskih pisaca u književnim delima, od srednjega veka do danas”. Pored Jerkova, u razgovoru su učestvovali i profesori Katedre za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta Tomislav Jovanović, Radivoje Mikić i Boško Suvajdžić. Aleksandra
Kultura
17.11.2015 u 22:00
Ćirilica u tržišnim komunikacijama
 Verovatno smo jedna od retkih zemalja na kugli zemaljskoj koja je, svesno ili nesvesno, svoje ćirilično pismo podredila drugom. Čak i u državama sa visokorazvijenom tolerancijom, gde živi jedna ili više nacionalnih manjina, na ambalaži je službeno pismo nacije (francuski, mađarski, rumunski, ruski, bugarski, grčki, nemački, italijanski, engleski, španski ...), da ne podsećamo na arapski svet, azijske narode itd.
Društvo
18.11.2015 u 10:05
Studenti jezika uče i o duhovnosti jednog naroda
Alek­san­dra Vra­neš je de­kan i re­dov­ni pr­o­fe­sor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača Katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta i njen upravnik od 2000. do 2006. godine. Autor je više knjiga, brojnih studija, učesnik konferencija u zemlji i inostranstvu. Rukovodilac je Rukopisnog odeljenja Matice srpske i Odeljenja za književnost Andrićevog instituta. Već 45 godina, u okviru Susreta slavista u Vukove dane, Filološki fakultet i njegov Međunarodni slavistički centar domaćini su slavistima iz celog sveta, istraživačima, nastavnicima, lektorima za nastavu srpskog jezika kao stranog jezika, studentima slavistike, a tako je bilo i ove godine. Naša sagovornica je, pored ostalog, ponosna na Centar za srpski jezik kao strani, pri Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je uspostavljen još 1986. godine sa namerom da obučava strane studente slavistike…
Društvo
17.11.2015 u 10:05
Glo­ba­li­za­ci­ja jezika
Kao i u mno­gim dru­gim dru­štve­nim po­ja­va­ma i od­no­si­ma sa­vre­me­nog do­ba, glo­ba­li­za­ci­ja je je­dan od do­mi­nant­nih po­kre­ta­ča lek­sič­kih pro­me­na u ve­ći­ni slo­ven­skih i evrop­skih je­zi­ka. U Mo­skvi je, 2009. go­di­ne, odr­ža­na na­uč­na kon­fe­ren­ci­ja Ko­mi­si­je za tvor­bu re­či Me­đu­na­rod­nog sla­vi­stič­kog ko­mi­te­ta, ko­ja je bi­la po­sve­će­na ino­va­ci­ja­ma u tvor­bi re­či i no­vim re­či­ma u slo­ven­skim je­zi­ci­ma. Struč­nja­ci za lek­si­ko­lo­gi­ju i tvor­bu re­či iz svih slo­ven­skih ze­ma­lja re­fe­ri­sa­li su o lek­sič­kim no­vi­na­ma u svo­jim je­zi­ci­ma. Svi su pri­ku­pi­li i pred­sta­vi­li bo­ga­tu gra­đu iz reč­ni­ka neo­lo­gi­za­ma. Iz­ne­na­đu­ju­ća je bi­la či­nje­ni­ca da su spi­sko­vi neo­lo­gi­za­ma u svim je­zi­ci­ma bi­li sko­ro po­du­dar­ni. Ta­ko su, re­ci­mo, u svim je­zi­ci­ma kao neo­lo­gi­zmi za­be­le­že­ne lek­se­me ovog ti­pa: bi­znis-klub, ma­ster-klas, fit­nes-in­struk­tor ili me­te­o­a­larm, pa­ra­o­lim­pi­ja­da, vi­de­o­klip, eko­ak­ti­vi­sta, evro­skep­ti­ci­zam, za­tim broj­ne lek­se­me ko­je se za­vr­ša­va­ju na -iza­ci­ja (bi­ro­kra­ti­za­ci­ja, in­ter­ne­ti­za­ci­ja, ra­di­ka­li­za­ci­ja, vul­ga­ri­za­ci­ja, aro­ma­ti­za­ci­ja), lek­se­me sa su­fik­som -(ija)da (par­la­men­ti­ja­da, šu­ber­ti­ja­da, ro­le­ri­ja­da, eko­no­mi­ja­da), po­ve­ća­va se broj ime­ni­ca ko­je po­či­nju sa te­le-, ter­mo-, astro- , ga­la- itd. (te­le­no­ve­la, te­le­ma­ra­ton, ter­mo­ča­ra­pe, ter­mo­pa­pir, astro­me­di­ci­na, ga­la­šou), a sve je vi­še i ime­ni­ca ko­je se za­vr­ša­va­ju sa -gejt, -fil, -men, -ho­lik itd. (naf­ta­gejt, fran­ko­fil, fran­ko­men, este­to­ho­lik, čo­ko­la­do­ho­lik). Po­da­ci su po­ra­ža­va­ju­ći. Ako sku­po­ve re­či u raz­li­či­tim je­zi­ci­ma pred­sta­vi­mo u vi­du kon­cen­trič­nih kru­go­va, mo­že se re­ći da je sa­mo cen­tral­ni deo tih kru­go­va ostao sta­bi­lan. Naj­va­žni­je i naj­fre­kvent­ni­je re­či ni­su se pro­me­ni­le. Pe­ri­fe­rij­ski ni­voi svih je­zi­ka sve vi­še li­če jed­ni na dru­ge, tj. lek­si­ka za no­ve po­ja­ve i pro­ce­se go­to­vo da je iz­jed­na­če­na u svim slo­ven­skim je­zi­ci­ma. Kao što u svim gra­do­vi­ma Evro­pe ni­ču iste pro­dav­ni­ce u ko­ji­ma se pro­da­ju isti pro­iz­vo­di, ta­ko se i je­zi­ci po­pu­nja­va­ju istim re­či­ma. I kao što do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či mu­ko­trp­no po­ku­ša­va­ju da za­dr­že do­ma­će fa­bri­ke i pro­dav­ni­ce svo­je ro­be, a ma­lo ko od njih u to­me uspe­va, ta­ko i je­zi­ci ši­rom Evro­pe mu­ko­trp­no po­ku­ša­va­ju da za­dr­že svoj iden­ti­tet, a u to­me uspe­va sa­mo naj­sta­ri­ja, ba­zič­na lek­si­ka (na pri­mer, ona ko­jom se ozna­ča­va­ju de­lo­vi te­la, de­lo­vi ku­će, naj­va­žni­je rad­nje itd). Sa­vre­me­na teh­no­lo­gi­ja omo­gu­ći­la je da se, za­jed­no sa in­for­ma­ci­ja­ma, ne­ve­ro­vat­nom br­zi­nom ši­re i re­či za raz­li­či­te po­ja­ve. Evo jed­nog pri­me­ra za uti­caj glo­ba­li­za­ci­je na in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ju lek­si­ke.  Pre ne­ko­li­ko go­di­na, jed­nog vre­log le­ta, ve­ro­vat­no pr­vo u Bri­ta­ni­ji, ob­ja­vlje­na je vest o za­ba­vi mla­dih bri­tan­skih tu­ri­sta ko­ja se sa­sto­ja­la u to­me da u le­to­va­li­šti­ma ši­rom sve­ta ska­ču sa bal­ko­na svo­jih ho­tel­skih so­ba u ba­zen is­pred ho­te­la. Do­mi­šlja­ti no­vi­nar je no­vi sport na­zvao bal­ko­ning. Istog da­na, valj­da u ne­do­stat­ku ozbilj­nih te­ma, vest se pro­ši­ri­la po ce­lom sve­tu. Čak je i u dru­gom dnev­ni­ku RTS-a, vo­di­telj pro­či­tao vest o bal­ko­nin­gu, pa je no­va lek­se­ma po­če­la da se ši­ri me­đu go­vor­ni­ci­ma srp­skog je­zi­ka ko­ji su jed­ni dru­gi­ma pre­pri­ča­va­li vest o no­vom spor­tu. Ši­re­nju ve­sti i no­ve lek­se­me umno­go­me je do­pri­neo sni­mak sko­ko­va na in­ter­net-por­ta­lu „Ju­tjub”. Sni­mak je ob­i­šao svet pod na­zi­vom bal­ko­ning.  Ova reč se br­zo pro­ši­ri­la, ali je br­zo i ne­sta­la iz srp­skog i mno­gih dru­gih je­zi­ka. Po­ja­va ta­ko­zva­nih jed­no­dnev­nih re­či ta­ko­đe je od­li­ka glo­ba­li­za­ci­je. Kao što se ki­šo­bra­ni pra­ve da tra­ju jed­nu se­zo­nu ili za jed­nu upo­tre­bu (pa ako du­že op­sta­nu, za­ču­di­mo se i ob­ra­du­je­mo), ta­ko se i je­zič­ke ozna­ke za broj­ne dru­štve­ne be­zna­čaj­no­sti ko­je krat­ko­traj­no ple­ne pa­žnju, na­glo po­ja­vlju­ju i br­zo ne­sta­ju. Ovo, na­rav­no, ne va­ži za sve no­ve re­či. Ne­ke od njih po­sta­ju traj­ni(ji) deo lek­sič­kog si­ste­ma je­zi­ka-pri­ma­o­ca. Va­žno je ima­ti u vi­du da je me­ga­lo­man­ski uvoz re­či sa­mo pro­prat­na po­ja­va uvo­za pro­iz­vo­da, ali i po­gle­da na svet, kul­tu­re, si­ste­ma vred­no­sti. U jed­nom pa­ke­tu gu­bi­mo i je­zik i iden­ti­tet. Va­lja­lo bi raz­mi­sli­ti o to­me.¶ *Pr­o­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du
Početna / Tagovi
18.06.2026 u 07:20
Dodik: U SNSD-u nema nervoze
18.06.2026 u 07:15
Danas se izriče druga kazna Kecmanovićima
18.06.2026 u 07:14
Reprezentacija Kolumbije savladala Uzbekistan na Svetskom prvenstvu
18.06.2026 u 07:10
Zabranjen izvoz bakra iz Ciđin kopera u Ameriku
18.06.2026 u 07:09
Teretnjaci na Šidu čekaju do četiri sata, duga zadržavanja i na Batrovcima
18.06.2026 u 07:05
Jedna osoba lakše povređena u saobraćajnoj nesreći na Bežaniji
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation