Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: језик

Друштво
17.11.2015 у 10:05
Гло­ба­ли­за­ци­ја језика
Као и у мно­гим дру­гим дру­штве­ним по­ја­ва­ма и од­но­си­ма са­вре­ме­ног до­ба, гло­ба­ли­за­ци­ја је је­дан од до­ми­нант­них по­кре­та­ча лек­сич­ких про­ме­на у ве­ћи­ни сло­вен­ских и европ­ских је­зи­ка. У Мо­скви је, 2009. го­ди­не, одр­жа­на на­уч­на кон­фе­рен­ци­ја Ко­ми­си­је за твор­бу ре­чи Ме­ђу­на­род­ног сла­ви­стич­ког ко­ми­те­та, ко­ја је би­ла по­све­ће­на ино­ва­ци­ја­ма у твор­би ре­чи и но­вим ре­чи­ма у сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Струч­ња­ци за лек­си­ко­ло­ги­ју и твор­бу ре­чи из свих сло­вен­ских зе­ма­ља ре­фе­ри­са­ли су о лек­сич­ким но­ви­на­ма у сво­јим је­зи­ци­ма. Сви су при­ку­пи­ли и пред­ста­ви­ли бо­га­ту гра­ђу из реч­ни­ка нео­ло­ги­за­ма. Из­не­на­ђу­ју­ћа је би­ла чи­ње­ни­ца да су спи­ско­ви нео­ло­ги­за­ма у свим је­зи­ци­ма би­ли ско­ро по­ду­дар­ни. Та­ко су, ре­ци­мо, у свим је­зи­ци­ма као нео­ло­ги­зми за­бе­ле­же­не лек­се­ме овог ти­па: би­знис-клуб, ма­стер-клас, фит­нес-ин­струк­тор или ме­те­о­а­ларм, па­ра­о­лим­пи­ја­да, ви­де­о­клип, еко­ак­ти­ви­ста, евро­скеп­ти­ци­зам, за­тим број­не лек­се­ме ко­је се за­вр­ша­ва­ју на -иза­ци­ја (би­ро­кра­ти­за­ци­ја, ин­тер­не­ти­за­ци­ја, ра­ди­ка­ли­за­ци­ја, вул­га­ри­за­ци­ја, аро­ма­ти­за­ци­ја), лек­се­ме са су­фик­сом -(ија)да (пар­ла­мен­ти­ја­да, шу­бер­ти­ја­да, ро­ле­ри­ја­да, еко­но­ми­ја­да), по­ве­ћа­ва се број име­ни­ца ко­је по­чи­њу са те­ле-, тер­мо-, астро- , га­ла- итд. (те­ле­но­ве­ла, те­ле­ма­ра­тон, тер­мо­ча­ра­пе, тер­мо­па­пир, астро­ме­ди­ци­на, га­ла­шоу), а све је ви­ше и име­ни­ца ко­је се за­вр­ша­ва­ју са -гејт, -фил, -мен, -хо­лик итд. (наф­та­гејт, фран­ко­фил, фран­ко­мен, есте­то­хо­лик, чо­ко­ла­до­хо­лик). По­да­ци су по­ра­жа­ва­ју­ћи. Ако ску­по­ве ре­чи у раз­ли­чи­тим је­зи­ци­ма пред­ста­ви­мо у ви­ду кон­цен­трич­них кру­го­ва, мо­же се ре­ћи да је са­мо цен­трал­ни део тих кру­го­ва остао ста­би­лан. Нај­ва­жни­је и нај­фре­квент­ни­је ре­чи ни­су се про­ме­ни­ле. Пе­ри­фе­риј­ски ни­вои свих је­зи­ка све ви­ше ли­че јед­ни на дру­ге, тј. лек­си­ка за но­ве по­ја­ве и про­це­се го­то­во да је из­јед­на­че­на у свим сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Као што у свим гра­до­ви­ма Евро­пе ни­чу исте про­дав­ни­це у ко­ји­ма се про­да­ју исти про­из­во­ди, та­ко се и је­зи­ци по­пу­ња­ва­ју истим ре­чи­ма. И као што до­ма­ћи про­из­во­ђа­чи му­ко­трп­но по­ку­ша­ва­ју да за­др­же до­ма­ће фа­бри­ке и про­дав­ни­це сво­је ро­бе, а ма­ло ко од њих у то­ме успе­ва, та­ко и је­зи­ци ши­ром Евро­пе му­ко­трп­но по­ку­ша­ва­ју да за­др­же свој иден­ти­тет, а у то­ме успе­ва са­мо нај­ста­ри­ја, ба­зич­на лек­си­ка (на при­мер, она ко­јом се озна­ча­ва­ју де­ло­ви те­ла, де­ло­ви ку­ће, нај­ва­жни­је рад­ње итд). Са­вре­ме­на тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћи­ла је да се, за­јед­но са ин­фор­ма­ци­ја­ма, не­ве­ро­ват­ном бр­зи­ном ши­ре и ре­чи за раз­ли­чи­те по­ја­ве. Ево јед­ног при­ме­ра за ути­цај гло­ба­ли­за­ци­је на ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ју лек­си­ке.  Пре не­ко­ли­ко го­ди­на, јед­ног вре­лог ле­та, ве­ро­ват­но пр­во у Бри­та­ни­ји, об­ја­вље­на је вест о за­ба­ви мла­дих бри­тан­ских ту­ри­ста ко­ја се са­сто­ја­ла у то­ме да у ле­то­ва­ли­шти­ма ши­ром све­та ска­чу са бал­ко­на сво­јих хо­тел­ских со­ба у ба­зен ис­пред хо­те­ла. До­ми­шља­ти но­ви­нар је но­ви спорт на­звао бал­ко­нинг. Истог да­на, ваљ­да у не­до­стат­ку озбиљ­них те­ма, вест се про­ши­ри­ла по це­лом све­ту. Чак је и у дру­гом днев­ни­ку РТС-а, во­ди­тељ про­чи­тао вест о бал­ко­нин­гу, па је но­ва лек­се­ма по­че­ла да се ши­ри ме­ђу го­вор­ни­ци­ма срп­ског је­зи­ка ко­ји су јед­ни дру­ги­ма пре­при­ча­ва­ли вест о но­вом спор­ту. Ши­ре­њу ве­сти и но­ве лек­се­ме умно­го­ме је до­при­нео сни­мак ско­ко­ва на ин­тер­нет-пор­та­лу „Ју­тјуб”. Сни­мак је об­и­шао свет под на­зи­вом бал­ко­нинг.  Ова реч се бр­зо про­ши­ри­ла, али је бр­зо и не­ста­ла из срп­ског и мно­гих дру­гих је­зи­ка. По­ја­ва та­ко­зва­них јед­но­днев­них ре­чи та­ко­ђе је од­ли­ка гло­ба­ли­за­ци­је. Као што се ки­шо­бра­ни пра­ве да тра­ју јед­ну се­зо­ну или за јед­ну упо­тре­бу (па ако ду­же оп­ста­ну, за­чу­ди­мо се и об­ра­ду­је­мо), та­ко се и је­зич­ке озна­ке за број­не дру­штве­не бе­зна­чај­но­сти ко­је крат­ко­трај­но пле­не па­жњу, на­гло по­ја­вљу­ју и бр­зо не­ста­ју. Ово, на­рав­но, не ва­жи за све но­ве ре­чи. Не­ке од њих по­ста­ју трај­ни(ји) део лек­сич­ког си­сте­ма је­зи­ка-при­ма­о­ца. Ва­жно је има­ти у ви­ду да је ме­га­ло­ман­ски увоз ре­чи са­мо про­прат­на по­ја­ва уво­за про­из­во­да, али и по­гле­да на свет, кул­ту­ре, си­сте­ма вред­но­сти. У јед­ном па­ке­ту гу­би­мо и је­зик и иден­ти­тет. Ва­ља­ло би раз­ми­сли­ти о то­ме.¶ *Пр­о­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду
Друштво
15.11.2015 у 10:05
Не­ки нас про­у­ча­ва­ју, а не­ки под­у­ча­ва­ју
Не по­сто­ји на­уч­ни пред­мет ни­ти ма­те­ри­ја школ­ске на­ста­ве ко­ји би се ства­ра­ли у уским кру­го­ви­ма јед­не зе­мље и јед­не на­уч­не ори­јен­та­ци­је. За­то се ка­же и за­то се по­шту­је реч о то­ме да је на­у­ка отво­ре­на, а на­уч­ни­ци сло­бод­ни у из­бо­ру те­ма ко­јим ће се ба­ви­ти и при­сту­па ко­јим ће у то­ме кре­ну­ти. За­то је вр­ло до­бро што смо у се­ри­ји чла­на­ка у „По­ли­ти­ци” до­зна­ли да се срп­ским је­зи­ком не ба­ве са­мо срп­ски гра­ма­ти­ча­ри и лин­гви­сти, већ се овај пред­мет пре­да­је и из­у­ча­ва и на уни­вер­зи­те­ти­ма и ин­сти­ту­ти­ма ши­ром све­та – од Мо­скве и дру­гих ру­ских цен­та­ра, пре­ко за­пад­не Евро­пе и Аме­ри­ке до Аустра­ли­је и Но­вог Зе­лан­да. По­сле ра­то­ва за раз­би­ја­ње Ју­го­сла­ви­је ин­те­ре­со­ва­ње за срп­ски је­зик је осла­би­ло, али ни­је пре­са­хло, о че­му упра­во све­до­че оба­ве­ште­ња у се­ри­ји чла­на­ка ко­је об­ја­вљу­је „По­ли­ти­ка”. Но ти тек­сто­ви са­др­же и дру­га оба­ве­ште­ња, од ко­јих не­ка мо­гу по­слу­жи­ти као симп­то­ми или ди­рект­ни сиг­на­ли о ста­ву по­је­ди­них по­ли­тич­ких кру­го­ва и др­жа­ва пре­ма Ср­би­ма и срп­ству.  „Тре­нут­но на Мо­сков­ском уни­вер­зи­те­ту”, из­ве­шта­ва проф. Ј. Ја­ку­шки­на, шеф Ка­те­дре за срп­ски је­зик те еми­нент­не ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве, „има три­де­се­так сту­де­на­та ко­ји уче срп­ски...“ И да­ље: „Срп­ски је­зик уче и сту­ден­ти дру­гих сла­ви­стич­ких гру­па: као дру­ги сло­вен­ски је­зик то­ком две го­ди­не.“ Ме­ђу тим за­љу­бље­ни­ци­ма у срп­ски је­зик и кул­ту­ру по­себ­но ме­сто има­ју сту­ден­ти ру­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти, ко­ји се не за­др­жа­ва­ју на дво­го­ди­шњим кур­се­ви­ма, већ „по пра­ви­лу на­ста­вља­ју и да­ље. Ин­те­ре­со­ва­ње пре­ма срп­ском је­зи­ку пот­хра­њу­је се ње­го­вом рет­ко­шћу и за­ни­мљи­во­шћу“, ис­ти­че на кра­ју ува­же­на про­фе­сор­ка. Из ње­ног члан­ка са­зна­је­мо да се у Ру­си­ји срп­ски је­зик, упра­во по Ву­ко­вој ре­фор­ми и ву­ков­ским на­че­ли­ма осла­ња­ња је­зич­ке нор­ме на на­род­ну књи­жев­ност и на­род­ни го­вор – про­у­ча­ва већ од 1835, као и да ни­ка­да ни­су пре­ста­ја­ле сту­ди­је срп­ског је­зи­ка без об­зи­ра на све до­га­ђа­је и рат­на ис­ку­ше­ња ру­ског на­ро­да кроз ко­ја је про­ла­зио по­след­ња два ве­ка. Ру­ски про­фе­со­ри се тру­де чи­та­во вре­ме да ак­цеп­ти­ра­ју и у сво­је на­уч­не про­гра­ме угра­де ста­во­ве и срп­ске на­у­ке о је­зи­ку (не­рет­ко ша­љу­ћи сво­је љу­де на сту­ди­је у Ср­би­ју или при­хва­та­ју­ћи срп­ске про­фе­со­ре итд.). Не­сум­њи­ва је уте­ме­ље­ност из­у­ча­ва­ња срп­ског у Ру­си­ји и ру­ског у Ср­би­ји на уза­јам­но­сти и при­ја­тељ­ству два на­ро­да.  На дру­гој стра­ни, у за­пад­ним лин­гви­стич­ким кру­го­ви­ма, вла­да друк­чи­ја „на­уч­на” ат­мос­фе­ра, друк­чи­ја ин­те­ре­со­ва­ња и друк­чи­ји ста­во­ви пре­ма срп­ском је­зи­ку.  Та­ко, Аме­ри­ка­нац, „про­фе­сор Ро­берт Грин­берг, сла­ви­ста, струч­њак за со­ци­о­лин­гви­сти­ку и је­зич­ку по­ли­ти­ку“ не из­ве­шта­ва о ме­сту срп­ског је­зи­ка у на­уч­ним ин­те­ре­со­ва­њи­ма и сту­диј­ским про­гра­ми­ма оукланд­ског уни­вер­зи­те­та на Н. Зе­лан­ду, где др­жи ка­те­дру, или на аме­рич­ким уни­вер­зи­те­ти­ма, где је за­вр­шио шко­ле. Пред­мет ње­го­вих из­ла­га­ња је­сте про­бле­ма­ти­ка „но­вих је­зи­ка”, од­но­сно нор­ми и нор­ма­тив­них, по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­них узу­са у но­во­на­ста­лим др­жа­ва­ма, на ко­ји­ма је за­сно­ва­на и иде­о­ло­ги­ја се­па­ра­ти­зма, па че­сто и је­зич­ког шо­ви­ни­зма, агре­си­је и не­ког но­вог „ин­те­гра­ли­зма”, упе­ре­ног ис­кљу­чи­во про­тив срп­ског на­ро­да, ко­ји је у тим сре­ди­на­ма по­стао ма­њин­ски, па и у Ср­би­ји, где је ве­ћин­ски. Рас­пра­вља­ју­ћи о „Је­зи­ку и иден­ти­те­ту на Бал­ка­ну“ Грин­берг у осно­ви оправ­да­ва све ове по­ја­ве, ме­ша­ју­ћи пој­мо­ве „је­зич­ког са­мо­о­пре­де­ље­ња на­ро­да“ и је­зич­ке по­сле­ди­це уни­ште­ња срп­ског еле­мен­та у Хр­ват­ској, или по­ку­ша­ја је­зич­ке и на­ци­о­нал­не „ин­те­гра­ци­је” ње­го­ве у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.  Но пра­ве по­сле­ди­це је­зич­ког се­па­ра­ти­зма и ре­ван­ши­зма из­гле­да да ће се те­шко са­гле­да­ти у на­ше вре­ме. По­треб­на је из­ве­сна вре­мен­ска дис­тан­ца, и из­ве­сна тре­зве­на сми­ре­ност по­ли­тич­ких стра­сти, ко­јих ни­су ли­ше­ни ни на­ши за­пад­ни при­ја­те­љи кад су Ср­би у пи­та­њу. А и ма­ло хра­бро­сти и са­мо­стал­ног ми­са­о­ног на­по­ра на­уч­них рад­ни­ка у од­но­су на вла­да­ју­ће по­ли­тич­ке ста­во­ве и та­мо­шња про­па­ганд­на стру­ја­ња, ко­ја по­та­па­ју и на­ше љу­де у тим зе­мља­ма, а у та­ла­си­ма се пре­ли­ва­ју и на на­шу зе­мљу и наш кул­тур­ни ам­би­јент. Та­ко А. Бо­шко­вић, про­фе­сор на Ко­лум­би­ји, из­ве­шта­ва о из­у­ча­ва­њу свих се­па­рат­них је­зи­ка ко­ји ов­де до­би­ја­ју ви­со­ку по­др­шку аме­рич­ких и дру­гих за­пад­них цен­та­ра – пре по­ли­тич­ких не­го струч­них – као јед­ног је­дин­стве­ног. Он то об­ја­шња­ва аме­рич­ким праг­ма­ти­змом, јер је јеф­ти­ни­је и еко­но­мич­ни­је од по­себ­них сту­ди­ја сва­ког од њих.  Украт­ко: на­ши за­пад­ни при­ја­те­љи је­дан ре­жим и је­дан став о је­зи­ку про­па­ги­ра­ју код нас, а дру­ги и друк­чи­ји има­ју „за се­бе”. У Аме­ри­ци је, на­и­ме, „би­ро­кра­ти­зо­ва­на ад­ми­ни­стра­ци­ја... за­кљу­чи­ла... да је да­ле­ко ло­гич­ни­је, да­кле јеф­ти­ни­је и ис­пла­ти­ви­је за ин­сти­ту­ци­је ви­со­ког обра­зо­ва­ња, сма­тра­ти БХС за је­дан је­зик“... А шта су за­кљу­чи­ли лин­гви­сти? Зар и за њих то ни­је „је­дан је­зик”? Ка­ко је мо­гу­ће да кор­пус ко­ји је „ло­гич­ни­је сма­тра­ти за је­дан је­зик” – они­ма чи­јом суд­би­ном јед­на ве­ли­ка си­ла прак­тич­но вла­да – уту­ви­ти у гла­ву да су то че­ти­ри или пет је­зи­ка? И по­ред ја­ке во­ље да се уз­др­жим од сва­ког ко­мен­та­ра, мо­рам ре­ћи да је ова­кав став у нај­ма­њу ру­ку дво­ли­чан... Зар је кул­тур­на про­из­вод­ња нпр. за пар сто­ти­на хи­ља­да сто­по­стот­них Цр­но­го­ра­ца – у Цр­ној Го­ри ис­пла­ти­ва (ко­ли­ко ће љу­ди ку­пи­ти и про­чи­та­ти књи­гу штам­па­ну на езо­те­рич­ном „цр­но­гор­ском”?!) , а на огром­ном аме­рич­ком тр­жи­шту не­ис­пла­ти­ва? И зар у Аме­ри­ци сту­ден­ти мо­гу за­јед­но се­де­ти у клу­па­ма и слу­ша­ти за­јед­нич­ки, за­пра­во срп­ско­хр­ват­ски је­зик, а опет у Цр­ној Го­ри мо­ра­ју има­ти и две ка­те­дре за два „цр­но­гор­ска” је­зи­ка (ве­ро­ват­но за укуп­но по сто­ти­нак хи­ља­да љу­ди!) по­ред оне за срп­ски? А на кра­ју мо­ра­мо упам­ти­ти да је став за­пад­них при­ја­те­ља ипак од­лу­чу­ју­ћи у свим зби­ва­њи­ма на на­шим про­сто­ри­ма.  О че­му се ту за­пра­во од­лу­чу­је, осим о на­шој не­сре­ћи и ин­те­ре­су ко­ји не­ко од то­га има? И де­ли­ти нам је­зик, и чак исту ве­ру! – да се око то­га сва­ђа­мо кад ова­ко оси­ро­ма­ше­ни, ого­ле­ли и обо­се­ли, не­ма­мо ни­шта дру­го да де­ли­мо, ни око че­га да се пре­пи­ре­мо и ту­че­мо? Di­vi­de et im­pe­ra!  *Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та (у пен­зи­ји)
Друштво
14.11.2015 у 10:05
О преношењу арапског члана у наш језик
На­ше но­ви­не су већ де­це­ни­ја­ма пре­пу­не ве­сти са Бли­ског ис­то­ка, а исто то­ли­ко на­ши ср­би­сти и ара­би­сти ба­ве се пи­та­њем тран­скрип­ци­је име­на и на­зи­ва из арап­ског је­зи­ка. Нај­сло­же­ни­ји про­блем при пре­но­ше­њу ан­тро­по­ни­ма и то­по­ни­ма из арап­ског у срп­ски је­зик је­сте тран­скрип­ци­ја од­ре­ђе­ног чла­на, тј. мор­фе­ма „ал-“, ко­ји пред­ста­вља ин­те­грал­ни део име­на и пи­ше се за­јед­но са њим у ви­ду пре­фик­са. Сход­но то­ме на­ши ара­би­сти за­ла­га­ли су се, у при­ла­го­ђе­ном пи­са­њу, за тран­скрип­циј­ску ва­ри­јан­ту чла­на ал/ел одво­је­ну по­вла­ком од име­ни­це на ко­ју се он од­но­си, што је прак­са у мно­гим европ­ским је­зи­ци­ма.  Ме­ђу­тим наш Пра­во­пис (2010) по­ну­дио је са­свим дру­га­чи­је нор­ма­тив­но ре­ше­ње – об­лик ел/Ел без по­вла­ке – Шат ел Араб, Ел Ала­мејн, и пре­по­ру­чио ње­го­во из­о­ста­вља­ње у не­ким слу­ча­је­ви­ма – Асад, Ри­јад, Гум­ху­ри­ја  (стр. 183-184; 64).  И по­ред утвр­ђе­не ка­кве-та­кве пра­во­пи­сне нор­ме у прак­си вла­да ве­ли­ко ша­ре­ни­ло, не­у­јед­на­че­ност и про­из­вољ­ност у пре­но­ше­њу арап­ског од­ре­ђе­ног чла­на. Глав­ни узрок то­ме је­сте пре­у­зи­ма­ње арап­ских ре­чи пре­ко је­зикâ-по­сред­ни­ка, да­нас нај­че­шће ен­гле­ског, чи­ме у наш је­зик ула­зе и њи­хо­ви тран­скрип­циј­ски мо­де­ли.  У на­шим пи­са­ним ме­ди­ји­ма арап­ски од­ре­ђе­ни члан пре­но­си на раз­ли­чи­те на­чи­не – Ал Џа­зи­ра и Ал-џа­зи­ра; Ал Ка­идa, Ал ка­и­да и Ал-ка­и­да; Ал Јом ел Са­беа; ал-Ала­ги и Ал-Ала­ги; ал-Аса­да, Асад и ел Асад; ал-Си­си и ел Си­­си; Га­да­фи, Ел Га­да­фи, ел Га­да­фи, ал Га­да­фи, ел-Га­да­фи, ал-Га­да­фи; Шарм ел-Ше­ик, Ра­ба ел Мах­ди, Ел Ва­тан.  Сре­ће се и ва­ри­јан­та ул – Са­лам ул Тан­ми­ја, Сејф ул-Араб, Ул Араб. Ево и не­ко­ли­ко при­ме­ра у ко­ји­ма су по­што­ва­ни фо­нет­ски за­ко­ни ве­за­ни за од­ре­ђе­ни члан – Ес Сај­дер, Аз Зи­тан, Маџ­лис аш-шу­ра, Ен-нах­да, ан-Ни­са, Ра­млат ас Са­ба­тин, Ар-Раи, Хизб ут Та­хрир. Има и слу­ча­је­ва где је члан пи­сан за­јед­но са име­ном – Ха­мид Аб­ду­лах Ал­дар, На­бил Ела­ра­би, Ка­лат ал­хам­бра. Ка­ко се у на­шем Пра­во­пи­су члан тре­ти­ра као по­моћ­на реч, на­шли смо и лич­но име где је ме­њан по па­де­жи­ма – Ел Ауодех Мо­у­а­фек/Ела Ауоде­ха Мо­у­а­фе­ка.  На­ве­де­ни при­ме­ри ја­сно све­до­че о нео­п­ход­но­сти ства­ра­ња ста­бил­ног и ујед­на­че­ног си­сте­ма тран­скри­бо­ва­ња оно­ма­сти­ке из арап­ског је­зи­ка, а у окви­ру то­га и пре­ци­зних тран­скрип­циј­ских ре­ше­ња за пре­но­ше­ње арап­ског од­ре­ђе­ног чла­на ко­ја ће, пре све­га, узи­ма­ти у об­зир ње­го­ву пра­ву при­ро­ду. 
Култура
12.11.2015 у 08:57
Политичари би требало да слушају филологе
Очување језика озбиљан је државни задатак, али и сталан образовни подухват, који се остварује кроз јасну језичку политику, почев од свих нивоа школовања, до јавног и медијског простора. Неопходно је и оснивање стручног језичког савета при Министарству културе и информисања Републике Србије, који би се бавио искључиво неговањем и унапређењем српског језика и ћирилице, као обележја српског идентитета и националних вредности.
Друштво
09.11.2015 у 08:15
Ефендија, колико арапских језика говорили

Став Од­бо­ра за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ско­га је­зи­ка и Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ да „не по­сто­ји бо­сан­ски је­зик... уз­не­ми­рио је бо­шњач­ке пред­став­ни­ке у Ср­би­ји ко­ји сви од­ре­да сма­тра­ју да има­ју ап­со­лут­но пра­во да свој је­зик зо­ву бо­сан­ским“. У те спо­ро­ве уме­ша­ла се и Бо­шњач­ка ака­де­ми­ја на­у­ка из Но­вог Па­за­ра, али је ње­на лин­гви­стич­ка...
Друштво
08.11.2015 у 09:05
Више од пола века до слова О

У на­шој ши­рој струч­ној и дру­гој јав­но­сти, ка­ко у на­ста­ви, пре све­га ма­тер­њег је­зи­ка, у основ­ној и сред­њој шко­ли, та­ко и у дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма јав­не и слу­жбе­не упо­тре­бе је­зи­ка, за­не­ма­ру­је се или се мар­ги­на­ли­зу­је уло­га опи­сних реч­ни­ка као ве­о­ма ко­ри­сних при­руч­ни­ка за усва­ја­ње је­зич­ке нор­ме и за очу­ва­ње и не­го­ва­ње срп­ског је­зи­ка.  У...
Култура
07.11.2015 у 09:05
Ћерање ћирилице из Црне Горе

Кон­ти­ну­и­тет ћи­ри­ли­це на под­руч­ју са­да­шње Цр­не Го­ре мо­же се пра­ти­ти кроз вје­ко­ве. Она је по­ка­за­тељ и свје­до­чан­ство да су ови про­сто­ри има­ли пи­сме­ност. Не мо­же се по­ме­ну­ти ни је­дан ва­жни­ји спо­ме­ник са про­сто­ра са­да­шње Цр­не Го­ре да ни­је на­пи­сан ћи­ри­ли­цом. Ћи­ри­ли­цом је пи­са­но Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, по­ве­ље и пи­сма зет­ских вла­да­ра,...
Култура
05.11.2015 у 10:05
Насиље над српским језиком

У Црној Гори је за посљедњу деценију извршено насиље над науком, над српским језиком, над историјским континуитетом и насљеђем.  Почело је пуким преименовањем наставног предмета Српски језик у „матерњи“ у школама 2004. године. „Образложења“ за промјену имена језика у Црној Гори била су сасвим изванлингвистичка, изванисторијска, политикантско-идеолошка: прво, да „свак има право да зове језик...
Култура
04.11.2015 у 08:15
Бежање од аргумената или завада с аргументима

У од­го­во­ру на мој текст „Не­зна­лач­ко и ис­кри­вље­но ту­ма­че­ње Европ­ске по­ве­ље о ма­њин­ским је­зи­ци­ма“ ан­гли­ста Ран­ко Бу­гар­ски при­ме­нио је уста­ље­ни ме­тод из сво­јих књи­га и тек­сто­ва ко­ји се до­ти­чу те­ме срп­ско­га је­зи­ка, а то је ме­тод из­бе­га­ва­ња (кон­тра)ар­гу­ме­на­та и за­о­би­ла­же­ња на­уч­них кри­те­ри­ју­ма у ве­ли­ком лу­ку. Па­ра­диг­ма­тич­ним се...
Друштво
03.11.2015 у 08:15
Најбоље писмо за српски језик

У погледу употребе писма Србија данас спада међу оне државе у којима се у јавној употреби могу видети два писма, од којих је једно латиничко. То је чест случај у многим државама које имају оригинална национална писма и која логично имају и своју међународну латиничку транскрипцију (нпр. кинеско писмо, арапско писмо или грчко писмо). Међутим, у Србији ни једно од тих писама није намењено...
Почетна / Тагови
20.06.2026 у 15:47
Ирак затражио од оператера нафтних поља да повећају производњу
20.06.2026 у 15:46
Комунални отпад са депоније из Сјенице одвози се у суседне општине
20.06.2026 у 15:38
Хезболах: Поштујемо примирје, одговорићемо на израелске покушаје ширења територије
20.06.2026 у 15:30
Олимпијски комитет Србије данас је обележио у Хајд парку Олимпијски дан
20.06.2026 у 15:27
Ватрогасци спасили коња заглављеног на железници у Румунији
20.06.2026 у 15:26
Сутра почиње лето за становнике северне Земљине полулопте
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation