Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: уметност

Култура

12.03.2021 у 20:15

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на

Магазин

22.01.2021 у 20:30

Жене су мангупи и траже своје место у друштву

Милицу Вучковић можемо представити на неколико начина: као Београђанку, која воли свој град, не намерава да га напусти, већ у њему покушава да преживи и „остане нормална”; као академску сликарку која иза себе има десетак изложби; као награђивану списатељицу; као мајсторицу тетоваже. У свакој од тих улога она се по нечему издваја од других, а ипак као да говори „заједничким гласом” уметника своје генерације, отворено, без улепшавања. Све је почело од лампе – Почела сам да цртам од малих ногу. Имали смо једну жуту лампу у родитељском стану, сада је она код мене у кући, увек сам цртала ту лампу. Умела сам да је прикажем у простору, тродимензионално, и када одемо негде у госте, па кад сви родитељи хвале своје мале „генијалце”, знате већ како то иде, за мене би моји рекли: „Наша

Култура

08.01.2021 у 20:04

Ако се не повећа број чланова, Одељењу уметности прети гашење

Вест да је јесенас, на редовном заседању Скупштине Српске академије наука и уметности усвојена промена у називу једног од академијских одељења – Одељење ликове и музичке уметности преименовано је у Одељење уметности – одјекнула је одмах у јавности. Делимично јер је реч о догађају који је права реткост, а делимично јер ће на овај начин коначно бити омогућен пријем нових чланова из ширих уметничких области, о чему се полемисало дуго и унутар САНУ и у уметничким круговима. Како за „Политику” објашњава академик Милан Лојаница, члан председништва САНУ, серекретар Одељења уметности и иницијатор поменуте одлуке о преименовању, овакво отварање могућност пријема нових академика прво је после више од пола века, колико у новијој историји у САНУ није било готово никаквих промена у броју и саставу

Култура

30.12.2020 у 20:15

Ово је била њихова година

КЊИЖЕВНОСТ Наставићу да пишем Ленка Настасић добитница је литерарне награде „Наталија – Натка Ћатовић”, првог места на конкурсу „Голубић” Градске библиотеке „Карло Бијелицки” из Сомбора, као и првог места на литерарном конкурсу „Десанка Максимовић”, и све је то остварила прошле године. Ова је, пак, за њу посебна због тога што је објавила своју прву збирку поезије, као резултат „Десанкине награде”. – Ова година је посебна за мене јер ми се остварио дуго сањани сан: објављивање прве самосталне књиге. Након што је жири у саставу Матија Бећковић, Драган Лакићевић и Вера Ваш прогласио моју књигу најбољом и самим тим јој дао шансу за објављивање, била сам пресрећна. Моја менторка, професорка Лидија Неранџић Чанда и ја посветиле смо се овим песмама, не очекујући превише, а добиле

Култура

10.12.2020 у 20:15

Смрт уметности, живела уметност!

Нови изложбени пројекти и актуелни модели уметничке и критичарске праксе стварају потребу за другачијим профилисањем уметничких догађаја, а живи пример је и управо завршено панчевачко бијенале које је у перманентној транзицији и свако ново издање, по угледу на светске манифестације, ауторски је пројекат изабраног селектора, овога пута селекторског тима. Тако је концепција 19. издања Бијенала уметности, у опасно време ковида, био студиозан рад ауторског тима, др Иване Башичевић Антић, Сање Латиновић, др Селмана Тртовца и Стевана Вуковића, а од оснивања реализује га Културни центар Панчева. Природно је да свака нова генерација историчара уметности и теоретичара интерпретира и реинтерпретира уметничку баштину, евалуирајући доприносе личности и догађаја, а овај четверац дужну пажњу је

Култура

01.12.2020 у 20:15

Уметности нема без парадокса

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Последњих десетак месеци сам радио свакодневно на књизи енигматичног наслова „3Е – Естетика – епистемологија – етика спекулативних и De

Београд

01.12.2020 у 08:51

О Рафаелу Сантију и Светој Софији

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је занимљивим видео-садржајима, углавном предавањима која су без присуства публике одржана у Задужбини Илије М. Коларца. Међу њима се издвајају она о ренесансном уметнику Рафаелу Сантију др Саше Брајовић и о Светој Софији др Владе Станковића. Саша Брајовић (Принтскрин Јутјуб) Редовна професорка Одељења за историју уметности Филозофског факултета говорила је поводом 500 година од смрти италијанског сликара, а у оквиру циклуса „Велике годишњице”. ‒ Желим да вас подсетим да је у име великог јубилеја, 500 година од Рафаелове смрти, у Риму у музеју Scuderie del Quirinale, сада врло значајном и занимљивом музејском простору који је некада био само складиште за краљевске кочије, била уприличена велика изложба. Видите да се она зове

Култура

09.11.2020 у 19:27

Музика је сјај у очима ученика

Суботица – Са више од пола године закашњења, професорки Жужани Себењи уручена је Годишња награда коју додељује Заједница музичких и балетских школа Србије. Професорки виолончела у суботичкој Музичкој школи признање је додељено за вишегодишње свестрано деловање у образовању младих талената и несебичну љубав, пожртвовање, пријатељство и знање уложено у одрастање уметника – што је управо један од најлепших описа посла педагога који ради са талентованом децом. – Пуних 37 година сам у образовању. Прво сам 13 година радила у основној музичкој школи у Кањижи, а онда сам дошла у Суботицу, где радим са младима од припремног разреда до краја средње школе. Осим тога радим са три камерна састава и једним гудачким оркестром у нижој Музичкој школи. Управо то је лепота посла, да није монотон, ниједан

Култура

21.10.2020 у 20:15

Легитимно је да постоје опречна мишљења

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Београд

02.10.2020 у 10:57

Фестивал хуманистике, културе и уметности

Фестивал хуманистике, културе и уметности „ФесКБеоград” почео је низом програма на Отвореном тргу на Теразијама 34 и трајаће до недеље. Смотра је посвећена темама које спајају културу и животну средину, говоре о социјалним променама и обрађују занимљивости из наше традиције. У фокусу су филм и музика. Првог дана наступио је квартет „Маестре”, а публика је могла да види и перформанс Бранка Милисковића. На трибини се разговарало о утицају медија, културе и уметности у доба популизма. Поклоницима писане речи представили су лекари писци из Удружења писаца „Видар” Миодраг Игњатовић, Весна Секулић, Вероника Шпановић и Радован Поповић. Организатори данас представљају изложбу посвећену Луки Ћеловићу, говориће се о драмском и музичком у делу Лазе Костића, а посетиоце очекује и низ других

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 01:14

Дмитријев позвао Хантера Бајдена да проговори о корупцији своје породице у Украјини

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац

12.06.2026 у 23:43

Кадиров: Украјина не треба да постоји као држава

12.06.2026 у 23:27

Канада и БиХ ремизирали у Торонту

12.06.2026 у 23:14

Мир на видику

12.06.2026 у 23:07

Британски суд осудио пропалестинске активисте на 20 година затвора