Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Magazin

17.03.2021 u 11:04

Između umetnosti i stvarnosti

Umetnost, izgleda, najviše uzburka kad za svoju temu odabere istoriju, bolje rečeno, neke stvarne događaje ili ličnosti iz prošlosti – i što su nam oni vremenski bliži, to su i reakcije na njih emotivnije. Takav je slučaj i s filmom „Dara iz Jasenovca”, koji se bavi stradanjem Srba pod ustaškom vlašću u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, kroz sudbinu jedne devojčice i njene porodice. Lik Dare zasnovan je na stvarnoj ličnosti, ona je živa i još se dobro seća svega što je proživela. Neke priče nikad ne zastarevaju. Nažalost, ni oprečna mišljenja o tome da li ih je potrebno „baš sada” i „baš ovako” ispričati. Mnogo puta se, u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, događalo slično. I tada je bilo glasova koji su hvalili hrabrost i principijelnost autora, i onih koji su osporavali ili

Kultura

12.03.2021 u 20:15

Užasava me pomisao na svet identičnih stvari

Čitati eseje Ljubice Arsić u knjizi „Pročitano sa usana” (u izdanju „Lagune”) znači prepustiti se jednom intelektualnom rolerkosteru, sa pregršt originalnih uvida u mitove, legende, književnost, slikarsku umetnost, film, muziku i teorije moderne kulture, sa finim prelivima, brzim preokretima od tuge do smeha, kao i zadivljujućim poentama. Bilo da piše o slikama Egona Šilea, Mocartovom „Don Đovaniju”, Šekspiru, veštini igranja tanga ili tetoviranja, voajerizmu ili donžuanizmu – kao strahu od žene, istoriji osmeha ili licima pisaca, Ljubica Arsić pravi neverovatne raspone u mišljenju, povezuje epohe, tradiciju i savremenost, i kritički ukazuje na poziciju današnje kulture i čoveka u njoj. Ovi eseji mogu da nas podsete na to zbog čega smo zaljubljeni u književnost i bogatstvo ljudskog duha,

Magazin

22.01.2021 u 20:30

Žene su mangupi i traže svoje mesto u društvu

Milicu Vučković možemo predstaviti na nekoliko načina: kao Beograđanku, koja voli svoj grad, ne namerava da ga napusti, već u njemu pokušava da preživi i „ostane normalna”; kao akademsku slikarku koja iza sebe ima desetak izložbi; kao nagrađivanu spisateljicu; kao majstoricu tetovaže. U svakoj od tih uloga ona se po nečemu izdvaja od drugih, a ipak kao da govori „zajedničkim glasom” umetnika svoje generacije, otvoreno, bez ulepšavanja. Sve je počelo od lampe – Počela sam da crtam od malih nogu. Imali smo jednu žutu lampu u roditeljskom stanu, sada je ona kod mene u kući, uvek sam crtala tu lampu. Umela sam da je prikažem u prostoru, trodimenzionalno, i kada odemo negde u goste, pa kad svi roditelji hvale svoje male „genijalce”, znate već kako to ide, za mene bi moji rekli: „Naša

Kultura

08.01.2021 u 20:04

Ako se ne poveća broj članova, Odeljenju umetnosti preti gašenje

Vest da je jesenas, na redovnom zasedanju Skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti usvojena promena u nazivu jednog od akademijskih odeljenja – Odeljenje likove i muzičke umetnosti preimenovano je u Odeljenje umetnosti – odjeknula je odmah u javnosti. Delimično jer je reč o događaju koji je prava retkost, a delimično jer će na ovaj način konačno biti omogućen prijem novih članova iz širih umetničkih oblasti, o čemu se polemisalo dugo i unutar SANU i u umetničkim krugovima. Kako za „Politiku” objašnjava akademik Milan Lojanica, član predsedništva SANU, serekretar Odeljenja umetnosti i inicijator pomenute odluke o preimenovanju, ovakvo otvaranje mogućnost prijema novih akademika prvo je posle više od pola veka, koliko u novijoj istoriji u SANU nije bilo gotovo nikakvih promena u

Kultura

30.12.2020 u 20:15

Ovo je bila njihova godina

KNjIŽEVNOST Nastaviću da pišem Lenka Nastasić dobitnica je literarne nagrade „Natalija – Natka Ćatović”, prvog mesta na konkursu „Golubić” Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” iz Sombora, kao i prvog mesta na literarnom konkursu „Desanka Maksimović”, i sve je to ostvarila prošle godine. Ova je, pak, za nju posebna zbog toga što je objavila svoju prvu zbirku poezije, kao rezultat „Desankine nagrade”. – Ova godina je posebna za mene jer mi se ostvario dugo sanjani san: objavljivanje prve samostalne knjige. Nakon što je žiri u sastavu Matija Bećković, Dragan Lakićević i Vera Vaš proglasio moju knjigu najboljom i samim tim joj dao šansu za objavljivanje, bila sam presrećna. Moja mentorka, profesorka Lidija Nerandžić Čanda i ja posvetile smo se ovim pesmama, ne očekujući previše, a dobile

Kultura

10.12.2020 u 20:15

Smrt umetnosti, živela umetnost!

Novi izložbeni projekti i aktuelni modeli umetničke i kritičarske prakse stvaraju potrebu za drugačijim profilisanjem umetničkih događaja, a živi primer je i upravo završeno pančevačko bijenale koje je u permanentnoj tranziciji i svako novo izdanje, po ugledu na svetske manifestacije, autorski je projekat izabranog selektora, ovoga puta selektorskog tima. Tako je koncepcija 19. izdanja Bijenala umetnosti, u opasno vreme kovida, bio studiozan rad autorskog tima, dr Ivane Bašičević Antić, Sanje Latinović, dr Selmana Trtovca i Stevana Vukovića, a od osnivanja realizuje ga Kulturni centar Pančeva. Prirodno je da svaka nova generacija istoričara umetnosti i teoretičara interpretira i reinterpretira umetničku baštinu, evaluirajući doprinose ličnosti i događaja, a ovaj četverac dužnu pažnju

Kultura

01.12.2020 u 20:15

Umetnosti nema bez paradoksa

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Poslednjih desetak meseci sam radio svakodnevno na knjizi enigmatičnog naslova „3E – Estetika – epistemologija – etika

Beograd

01.12.2020 u 08:51

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića. Saša Brajović (Printskrin Jutjub) Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”. ‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove

Kultura

09.11.2020 u 19:27

Muzika je sjaj u očima učenika

Subotica – Sa više od pola godine zakašnjenja, profesorki Žužani Sebenji uručena je Godišnja nagrada koju dodeljuje Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije. Profesorki violončela u subotičkoj Muzičkoj školi priznanje je dodeljeno za višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanju mladih talenata i nesebičnu ljubav, požrtvovanje, prijateljstvo i znanje uloženo u odrastanje umetnika – što je upravo jedan od najlepših opisa posla pedagoga koji radi sa talentovanom decom. – Punih 37 godina sam u obrazovanju. Prvo sam 13 godina radila u osnovnoj muzičkoj školi u Kanjiži, a onda sam došla u Suboticu, gde radim sa mladima od pripremnog razreda do kraja srednje škole. Osim toga radim sa tri kamerna sastava i jednim gudačkim orkestrom u nižoj Muzičkoj školi. Upravo to je lepota posla, da

Kultura

21.10.2020 u 20:15

Legitimno je da postoje oprečna mišljenja

Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo autora. Stručna javnost je poslednjih godina reagovala protiv estetike spomenika Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, caru Nikolaju u Ulici kralja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnost