Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: уметност

Култура

22.11.2016 у 11:05

Препариране животиње у уметничким делима

Поводом свог ауторског концепта на 12. међународном издању Октобарског салона у Београду Дејвид Елиот је на питање о свом погледу на уметност одговорио да је за њега то скуп појединачних одговора датих у форми уметничког рада. „Љубавни занос” или „Љубав у доба мржње” само су неки од наслова који су тематизовали овај врло флексибилан дијалог одабраних учесника са домаће и интернационалне сцене. У очитој отворености ка визуелним метафорама драматичан и провокативан анекс у овој селекцији представљао је рад Виа Левандовског чија инсталација „Ватерло” укључује обешеног препарираног пса, некадашњег кућног љубимца. „Ватерло” је изазвао шок и згражавање дела публике, а карактер његове субверзивности објашњава се потребом аутора да истражује слабости људске културе. У контексту разуђене поставке

Култура

20.11.2016 у 08:00

Човек нападнут технологијом

Ужице – На минулом 21. позоришном фестивалу у Ужицу стручни жири, којим је председавао Дејан Мијач, одлучио је да награда „Ардалион” за најбољег младог глумца или глумицу – што је уједно и „Политикина” награда „Авдо Мујчиновић” – додели Вањи Јовићевић која је упечатљиво одиграла улогу кнегиње Зорке у представи Црногорског народног позоришта „Шћери моја”. Вања је од „Политике” добила диплому као и уметничку слику, рад младог ужичког уметника Милоша Милићевића. Тако је Милош (25), дарујући графику „Прождирање”, своју стваралачку уметничку младост уклопио с овом наградом за младе драмске уметнике из театара региона. Милош Милићевић је од малих ногу уз уметност. Завршио је ужичку Уметничку школу, стекао диплому београдског ФЛУ-a на одсеку графике, недавно завршио и мастер студије. Сада

Србија

07.11.2016 у 09:40

Жена којој се дивио и Пол Валери

Пожаревац – Зашто велики уметнички дар и туга тако често иду руку-подруку, питам се док без даха слушам животну причу чувене сликарке и песникиње Милене Павловић Барили, у њеној Галерији у родној кући у Пожаревцу. Ту прерано прекинуту причу о кратком, али невероватно плодном животу једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата, такође без даха, за „Политику” прича кустос Виолета Томић, жена која „у прсте” познаје Миленина дела, али и живот. Живела је само 36 година. Жена којој је чувени Пол Валери рекао: „Милена, Ви лепше сликате него што ја пишем”, рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године. На њену необичну судбину утицале су и необичне судбине њених родитеља, мајке Данице, чукунунуке великог Карађорђа, и оца Бруна Барилија, композитора и

Култура

17.10.2016 у 17:59

„Мајданарт” у Музеју примењене уметности

У галерији „Жад” Музеја примењене уметности отворена је међународна изложба „Уметност у минијатури Мајданарт 2016” на којој су представљена 552 уметничка рада, 306 уметника из 27 држава – Аргентина, Аустралија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Турска, Доминиканска Република, Грчка, Хрватска, Литванија, Мексико, Пољска, Република Кореја, Република Српска БиХ, Румунија, САД, Словенија, Италија, Канада, Македонија, Исланд, Кина, Немачка, Израел, Финска, Јапан и Србија. Жири у саставу Лилиен Карланд Малбашић – професор, академски сликар из Мелбурна (председник), мр Мирјана Томашевић, професор ФПУ Београд, Љубомир Филиповић, сликар из Мајданпека, и Веселин Пејчић, вајар и дизајнер из Мајданпека, Гран-при изложбе доделио је Радету Пилиповићу за рад „Дар” рађен у камену. Додељене

Култура

17.09.2016 у 21:00

Стварност измештена на поље уметности

Панчево – Шта су теме уметника Балкана и југоисточне Европе, која је и каква његова позиција сада и овде, одговори су које тражи 17. Бијенале уметности „See Art Gates: стања стварности”, отворено 15. септембра у Панчеву. Месец дана, 18 уметника позива публику да се на осам излаза – гејтова широм градског језгра Панчева „чекира” и прође кроз капије/пролазе у потрази за одговорима о идентитету и егзистенцији уметничке продукције данас, кроз позицију аутора. Овогодишње Бијенале је „опен гејт” – отворена капија и за уметнике репрезентативних биографија, успешних на међународној сцени, од којих су њих четворо – Тања Остојић, Иван Грубанов, Анур Хаџиомерспахић и Албан Хајдинај излагали и на Венецијанском бијеналу. У Панчеву се овога пута представљају и аутори познати домаћој публици,

Културни додатак

16.09.2016 у 17:27

Форматирани радио за врли нови свет

Значај музичких уредника се види тек сада, када су готово протерани са радија, иако су некада били омражени међу музичарима готово као музички продуценти. Са изузетком програма које емитује Радио Београд, практично све радио-станице у Србији емитују непроменљиве листе од по неколико стотина истих песама које се врте укруг. Најчешће је реч о песмама из периода 1970–2000, са нагласком на последње две деценије прошлог века. Ко и зашто спречава овдашњи радио у обављању једне од основних културних мисија – емитовању музике која се данас ствара и њених аутора? Први део одговора лежи у процесу званом форматирање радија. То је нама наша транзиција дала – као и сви други медији, ни радио више није гласило радних људи и грађана са сврхом да их просвети и информише. Радио је данас економски

Култура

13.09.2016 у 22:05

Херстоманија у Новом Саду

Шокантна је била слика у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ) прошлог петка. Око пет стотина посетилаца „навалило” је на улазна врата да би слушали вођење Уроша Ђурића кроз изложбу „Нова религија” чувеног британског уметника Дејмијана Херста. Нико није очекивао овакав стампедо на новосадски музеј. Накратко је завладала пометња међу запосленима, брзо је организован микрофон, затим вода за говорника кога је окупљена светина буквално опколила не марећи ни за превисоку температуру у сали музеја. Небитно је да ли је Урош Ђурић привукао пажњу зато што је медијска звезда или зато што је уметник који о много чему има огромно знање, тек, избор овог сликара да поведе посетиоце кроз изложбу британског најплаћенијег уметника на свету био је пун погодак организатора изложбе Британског савета

Култура

12.09.2016 у 22:00

Уметност као отворени пролаз

У Културном центру Панчева биће одржано 17. Бијенале уметности од 15. септембра до 15. октобра, под називом „SEE Art Gates: стања стварности”. Укупно 19 уметника из југоистoчне Европе изложиће своја дела у девет панчевачких простора, који представљају пролазе односно означене редним бројевима и воде до једне другачије стварности створене из уметничког угла. Ово је укратко била најава предстојеће манифестације коју су у Београду, у простору Туристичке организације Србије, представили Ивана Маркез Филиповић, уредница галеријског програма КЦ Панчево и Маријана Коларић, селекторка и кустоскиња манифестације. Новинарима су се укратко обратили и уметници Ненад Андрић, Татјана Милошевић и Тимеа Анита Оравец. – Свечано отварање 17. Бијенала одржаће се у Фоајеу Културног центра Панчево, 15.

Култура

09.09.2016 у 08:50

Посластичарница уместо галерије „Графички колектив”

„Графички колектив није само локација, то је дух места. То је галерија у којој су се састајале и излагале генерације уметника, историчара уметности, књижевника, новинара”, каже за „Политику” Љиљана Ћинкул, уметнички директор те куће и наш ликовни критичар, обавештавајући нас, истовремено, о томе да постоји опасност да простор у којем се већ 67 година налази ово легендарно излагачко место постане посластичарница. Наиме, пословни простор здања на Обилићевом венцу 27, познатијег као „Палата Нинчић”, у чијем се приземљу налази и „Графички колектив”, враћен је у процесу реституције старим власницима (решење о враћању наследницима, породици Нинчић, Агенција за реституцију донела је 17. 7. 2015. године). Иако су тада, како каже наша саговорница, са галеријом власници потписали уговор по којем је

Србија

07.09.2016 у 18:45

Сликари у фабрици

У зрењанинској породичној фирми УМ–ИНГ која се успешно бави изградњом опреме за уљарску индустрију, силосе и разна складишта, па и целих фабрика, већ три године делује ликовна колонија. Девет сликара, вајар и уметнички фотограф почели су да стварају своја дела у окружењу у коме се иначе пројектују индустријски склопови. – Користимо традиционалну технику уља на платну и обавезно штафелај. Домаћин нам обезбеђује материјал, а настале слике се уклапају у календар који ће, као што је устаљена пракса, бити издан на прелазу између две године, каже зрењанински сликар Славко Концулов, селектор, оснивач и учесник колоније. Он и Рудолф Бркић и Виорел Флора (на слици здесна) уметници су чији је циљ да, поред сликања, у колонији саветима помажу млађим колегама. Одлични студент новосадске

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса