Понедељак, 06.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: екологија

Београд

25.02.2021 у 11:07

Откривено још пилећих ногица у Сурчину

Недалеко од дивље депоније где су откривене велике количине одбачених пилећих ногица и изнутрица, надлежни су пронашли још тог живинског отпада. На неких 300 до 400 метара од прве депоније одакле је до јуче уклоњено 15 тона, пронађено је још око тону ногица. Акција уклањања овог потенцијалног опасног отпада се наставља јер је, према првим проценама, потребно уклонити још толико животињског отпада. Посао уклањања обавља Служба за зоохигијену ЈКП „Ветерина Београд”, а отпад се одвози у „Енергозелену” у Инђију на нешкодљиво уништавање. Ногице су пронађене на приватним њивама у близини Виноградске улице, на само 50 метара од првих кућа и око километар од центра Сурчина. Представници општинске власти су на својој територији прегледали сва места на којима би могао да настане овај отпад

Београд

24.02.2021 у 08:35

Тоне пилећих ногица на дивљој депонији

Неописив смрад устајалих пилећих ногица и изнутрица одбачених на дивљу депонију ширио се ових дана Сурчином. На само педесетак метара од првих кућа и километар од центра општине непознате особе избациле су пилећи отпад. Житељи овог дела Сурчина први су осетили непријатан мирис и открили овај животињски отпад, а затим одмах алармирали надлежне у општини Сурчин. Одмах су изашле општинска комунална инспекција и полиција, а обавештена је и „Ветерина Београд”, односно њена служба за зоохигијену. Према првим информацијама, уклањање више тона отпада почело је одмах. Како је рекао Будимир Грубић, директор ЈКП „Ветерина Београд”, он ће бити одвезен у кафилерију „Енергозелена” у Инђији на нешкодљиво уклањање. Јуче је, како сазнајемо, уклоњено седам тона отпада, а акција се наставља данас и

Свет

10.02.2021 у 18:24

Француска влада представила предлог закона о клими

Француска влада представила је данас предлог закона о клими наводећи да жели да „екологија буде у моделу Француске”, али је текст наишао на негодовање левице и невладиних организација које сматрају да није довољно амбициозан. Циљ предлога закона „Клима и прилагодљивост” је постизање „смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште” за 40 одсто до 2030. године. Закон би требало да екологију „уведе у срце француског модела” односно да уђе у све сфере јавног живота - у школе, јавне службе, правосуђе, урбанизам и саобраћај. Парламент ће крајем марта почети расправу о предлогу закона, а усвајање се очекује најкасније у септембру. Текст су саставили поред стручњака и политичара, и грађани. Група од 150 грађана изабрана је жребом и она је предложила 149 мера за борбу против

Београд

10.02.2021 у 11:12

У Ракиној бари поново има воде

Уместо шикаре, рогоза и испуцале земље која је последњих година „запосела” Ракину бару, једно од шест преосталих крашких језера у Шумадији, сада се у централном делу некадашње оазе у Сремчици поново налази вода. Овом језеру живот враћају чланови Удружења „Еко-патрола Сремчица” и бројни ентузијасти из овог чукаричког насеља. Од јесени 2019. године они покушавају да обнове језеро и уреде простор око њега. Недавно су овај природни драгуљ обишли и стручњаци Рударско-геолошког факултета. – Они су урадили такозвано електрометријско снимање које подразумева испитивање корита језера. То мерење би требало да покаже водопропусност корита, односно да укаже да ли вода у језеру отиче кроз стене које га чине. Тек када добијемо те резултате знаћемо да ли да воду из недавно очишћеног потока из ког се

Београд

08.02.2021 у 09:40

Канал Визељ опет постао колектор фекалних вода

Изгледа да канал Визељ, некадашњи рај за риболовце и оаза за животињски и биљни свет, на сваких неколико месеци постане колектор за фекалне и индустријске воде. Почетком августа прошле године у овај канал излиле су се отпадне воде из канализације Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ), а слична ситуација поновила се и пре неколико дана. Због пуцања бетонске цеви фи 600, која отпадне воде из ПКБ-а води у Дунав, све фекалије су преусмерене у овај канал. Због тога су из канала и са његових обала побегле птице, а несносан смрад, посебно сада када је угрејало, смета житељима оближње Падинске скеле. – Цев је, због стварања такозваног ваздушног чепа, пукла око 20. јануара на око 800 метара од места где се квар догодио летос. Како је реч о цеви у коју се изливају канализационе воде из насеља

Друштво

05.02.2021 у 18:36

У Србији се прерађује само осам одсто комуналних вода

Однос према отпадним водама у Србији је у најмању руку недомаћински, с обзиром да се прерађује свега осам одсто комуналних вода, речено је данас на другом НАЛЕД-овом подкасту „Ко брине о водама у Србији”. „Забрињава да само осам одсто комуналних вода у Србији има неки вид пречишћавања што је на јаком ниском нивоу. Постоји мали број постројења, свега десетак, на нивоу локалних самоуправа који су у потпуној функцији и који раде по неким стандардима”, рекао је сеф Јединице за заштиту животне средине НАЛЕД-а Слободан Крстовић. Указао је да не постоји адекватна сакупљачка канализациона мрежа и да је то велики проблем. Иван Радак из НАЛЕД- а је изнео податак да Србија има 1.500 метара кубних воде по становнику, а да би неки минимум требало да буде 2.500 метара кубних. Крстовић каже

Друштво

02.02.2021 у 18:02

Удружење тражи да Влада Србије раскине уговор о експлоатацији литијума код Лознице

Председница Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину”, Марија Алимпић, рекла је данас да Удружење од Владе Србије очекује да због могуће еколошке катастрофе раскине сарадњу с компанијом „Рио Тинто” која би да експлоатише литијум код Лознице и да поништи „нелегалан” просторни план о изградњи рудника. Од децембра 2020. године то еколошко друштво не контактира с представницима компаније „Рио Тинто”, рекла је Алимпић и навела да је сарадња те фирме с локалним становништвом лоша, да нису ни једном позвани на разговор о проблемима због могућег загађења животне средине. Компанија „Рио Сава Експлоатација” је међутим, како су навели у матичној компанији „Рио Тинто”, од 2019. године организовала 19 „Дана отворених врата” на тему животне средине, квалитета вода, ваздуха, утицаја буке,

Магазин

02.02.2021 у 16:48

Обележен Светски дан влажних подручја

Дан влажних подручја на светском нивоу обележава се ове године под мотом „Влажна подручја и воде” како би се скренула пажња јавности да пиjaћа вода чини само 2,5 одсто свих водних ресурса. И да док се потребе за водом повећавају, залихе се константно смањују због загађења и лошег газдовања. Преко два милиона тона отпада свакога дана заврши у потоцима, рекама и језерима. Уколико се овакав тренд настави, до 2025. потребе за свежом водом премашиће садашње расположиве ресурсе. Овим поводом, у години јубилеја 50 година од потписивања Рамсарске конвенције, прилика је да се укаже на значај заштите вода и влажних подручја, која се, првенствено, огледа у правилном спровођењу мера заштите влажних подручја. На скупу у Новом Саду поводом обележавања Светског дана влажних подручја у 2021.

Економија

27.01.2021 у 18:36

Тужба против ЕПС-а због угрожавања здравља грађана

Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) поднео је јуче Вишем суду у Београду тужбу против Јавног предузећа „Електропривреда Србије” због угрожавања здравља грађана Србије, а услед вишеструког прекорачења дозвољених емисија сумпор диоксида из термоелектрана „Никола Тесла” и „Костолац”. Овом тужбом РЕРИ настоји да пред судом заштити здравље и право грађана Србије на здраву животну средину и да обезбеди да у будућности термоелектране не емитују сумпор-диоксид изнад границе максималних годишњих дозвољених емисија, наводи се у саопштењу. У 2018. и 2019. години термоелектране у власништву ЕПС-а емитовале су око 300.000 тона овог отровног гаса годишње, иако је Националним планом за смањење емисија (НЕРП), који је Србија дужна да примењује од 1. јануара 2018,

Друштво

26.01.2021 у 17:45

Квадови и крос мотори пустоше заштићена подручја

Суботица – Као и читава Војводина, ни Суботица ни њена околина немају довољно шумског подручја, а понашањем возача квадова и крос мотора постојећи скромни шумски појас око града додатно се уништава. Трагови њихове вожње очитавају се у бразготинама по шумама око града, на Келебији, Селевењским пустарама, Суботичкој пешчари, што су све подручја под различитим зонама заштите. Уништавање тла посебно је видљиво у шуми на Келебији и околини језера Мајдан, насталог ископавањем песка. Ово је једно од омиљених излетишта Суботичана, који су пре десетак година Мајдан „одбранили” од плана да буде затрпан. Сада је Мајдану и околини потребна заштити од појединих Суботичана, који овде одлажу кесе са телима угинулих животиња и животињским отпацима, или вожњом квадова по пешчаном терену уништавају

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

06.07.2026 у 08:23

Хендерсон тешко повређен током прославе победе репрезентације Енглеске

06.07.2026 у 08:14

Макрон: Нема повратка у односима Европе и Трампове Америке

06.07.2026 у 08:05

Руско-кинеске поморске вежбе почеле у Жутом мору

06.07.2026 у 07:59

Велики пожар на југу Француске пореметио трећу етапу Тур де Франса

06.07.2026 у 07:50

„Сони” мења правила за „плејстејшен”

06.07.2026 у 07:50

Ванредна седница Скупштине Србије почиње данас, на дневном реду 18 тачака