Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.3	102.92	102.61
126.94	127.7	127.32

Pisma čitalaca

26.02.2021 u 09:41

Pre nekoliko dana pronela se vest da je neka firma dobila dozvolu da pripremi dokumentaciju da se na Velikom ratnom ostrvu izgradi fabrika za proizvodnju pijaće vode. Na tu neproverenu vest burno su reagovali ljubitelji Velikog ratnog ostrva, tvrdeći da će bilo kakva gradnja ugroziti prelepu zelenu oazu, stanište 196 vrsta ptica i mnogih drugih životinjskih vrsta, bogatu raznovrsnom florom, zelenu oazu koja je tu nadohvat ruke Beogradu, od koga ga deli samo reka. Gradska vlada je, navodno, demantovala priču o izgradnji bilo čega na ostrvu. A i šta bi drugo uradila kada je Veliko ratno ostrvo još pre 16 godina uvršćeno u listu prirodnih dobara Srbije. I dato na upravljanje Javnom komunalnom preduzeću „Gradsko zelenilo”. Osim male plaže Lido, koja se nalazi na gornjem delu

Beograd

26.02.2021 u 10:10

U Surčinu otkriveno osam deponija sa živinskim otpadom

Osam divljih mini-deponija na kojima su, za sada nepoznate osobe, izbacile tone i tone pilećih nogica i iznutrica nađeno je do sada na privatnim njivama u Vinogradskoj ulici bb u Surčinu. Otpad je otkriven u prečniku od 300, 400 metara. Istraga za počiniocima se nastavlja, kao i uklanjanje otpada. Kako nezvanično saznajemo, jedna osoba je već bila privedena na informativni razgovor, ali još nije poznato da li je ona učestvovala u izbacivanju pilećih nogica ili „samo” šuta i starih dušeka. Deo otpada na deponijama nalazi se u plastičnim džakovima i gajbicama i njega je lako ukloniti, ali je veliki deo izmešan sa građevinskim otpadom. To otežava posao jer se i jedan i drugi otpad pre odvoženja na uništavanje moraju razdvojiti. Do sada je, kako je rekao Budimir Grubić, direktor JKP

Beograd

25.02.2021 u 11:07

Otkriveno još pilećih nogica u Surčinu

Nedaleko od divlje deponije gde su otkrivene velike količine odbačenih pilećih nogica i iznutrica, nadležni su pronašli još tog živinskog otpada. Na nekih 300 do 400 metara od prve deponije odakle je do juče uklonjeno 15 tona, pronađeno je još oko tonu nogica. Akcija uklanjanja ovog potencijalnog opasnog otpada se nastavlja jer je, prema prvim procenama, potrebno ukloniti još toliko životinjskog otpada. Posao uklanjanja obavlja Služba za zoohigijenu JKP „Veterina Beograd”, a otpad se odvozi u „Energozelenu” u Inđiju na neškodljivo uništavanje. Nogice su pronađene na privatnim njivama u blizini Vinogradske ulice, na samo 50 metara od prvih kuća i oko kilometar od centra Surčina. Predstavnici opštinske vlasti su na svojoj teritoriji pregledali sva mesta na kojima bi mogao da nastane ovaj otpad

Beograd

24.02.2021 u 08:35

Tone pilećih nogica na divljoj deponiji

Neopisiv smrad ustajalih pilećih nogica i iznutrica odbačenih na divlju deponiju širio se ovih dana Surčinom. Na samo pedesetak metara od prvih kuća i kilometar od centra opštine nepoznate osobe izbacile su pileći otpad. Žitelji ovog dela Surčina prvi su osetili neprijatan miris i otkrili ovaj životinjski otpad, a zatim odmah alarmirali nadležne u opštini Surčin. Odmah su izašle opštinska komunalna inspekcija i policija, a obaveštena je i „Veterina Beograd”, odnosno njena služba za zoohigijenu. Prema prvim informacijama, uklanjanje više tona otpada počelo je odmah. Kako je rekao Budimir Grubić, direktor JKP „Veterina Beograd”, on će biti odvezen u kafileriju „Energozelena” u Inđiji na neškodljivo uklanjanje. Juče je, kako saznajemo, uklonjeno sedam tona otpada, a akcija se nastavlja danas

Svet

10.02.2021 u 18:24

Francuska vlada predstavila predlog zakona o klimi

Francuska vlada predstavila je danas predlog zakona o klimi navodeći da želi da „ekologija bude u modelu Francuske”, ali je tekst naišao na negodovanje levice i nevladinih organizacija koje smatraju da nije dovoljno ambiciozan. Cilj predloga zakona „Klima i prilagodljivost” je postizanje „smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte” za 40 odsto do 2030. godine. Zakon bi trebalo da ekologiju „uvede u srce francuskog modela” odnosno da uđe u sve sfere javnog života - u škole, javne službe, pravosuđe, urbanizam i saobraćaj. Parlament će krajem marta početi raspravu o predlogu zakona, a usvajanje se očekuje najkasnije u septembru. Tekst su sastavili pored stručnjaka i političara, i građani. Grupa od 150 građana izabrana je žrebom i ona je predložila 149 mera za borbu protiv

Beograd

10.02.2021 u 11:12

U Rakinoj bari ponovo ima vode

Umesto šikare, rogoza i ispucale zemlje koja je poslednjih godina „zaposela” Rakinu baru, jedno od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, sada se u centralnom delu nekadašnje oaze u Sremčici ponovo nalazi voda. Ovom jezeru život vraćaju članovi Udruženja „Eko-patrola Sremčica” i brojni entuzijasti iz ovog čukaričkog naselja. Od jeseni 2019. godine oni pokušavaju da obnove jezero i urede prostor oko njega. Nedavno su ovaj prirodni dragulj obišli i stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta. – Oni su uradili takozvano elektrometrijsko snimanje koje podrazumeva ispitivanje korita jezera. To merenje bi trebalo da pokaže vodopropusnost korita, odnosno da ukaže da li voda u jezeru otiče kroz stene koje ga čine. Tek kada dobijemo te rezultate znaćemo da li da vodu iz nedavno očišćenog potoka

Beograd

08.02.2021 u 09:40

Kanal Vizelj opet postao kolektor fekalnih voda

Izgleda da kanal Vizelj, nekadašnji raj za ribolovce i oaza za životinjski i biljni svet, na svakih nekoliko meseci postane kolektor za fekalne i industrijske vode. Početkom avgusta prošle godine u ovaj kanal izlile su se otpadne vode iz kanalizacije Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), a slična situacija ponovila se i pre nekoliko dana. Zbog pucanja betonske cevi fi 600, koja otpadne vode iz PKB-a vodi u Dunav, sve fekalije su preusmerene u ovaj kanal. Zbog toga su iz kanala i sa njegovih obala pobegle ptice, a nesnosan smrad, posebno sada kada je ugrejalo, smeta žiteljima obližnje Padinske skele. – Cev je, zbog stvaranja takozvanog vazdušnog čepa, pukla oko 20. januara na oko 800 metara od mesta gde se kvar dogodio letos. Kako je reč o cevi u koju se izlivaju kanalizacione vode iz naselja

Društvo

05.02.2021 u 18:36

U Srbiji se prerađuje samo osam odsto komunalnih voda

Odnos prema otpadnim vodama u Srbiji je u najmanju ruku nedomaćinski, s obzirom da se prerađuje svega osam odsto komunalnih voda, rečeno je danas na drugom NALED-ovom podkastu „Ko brine o vodama u Srbiji”. „Zabrinjava da samo osam odsto komunalnih voda u Srbiji ima neki vid prečišćavanja što je na jakom niskom nivou. Postoji mali broj postrojenja, svega desetak, na nivou lokalnih samouprava koji su u potpunoj funkciji i koji rade po nekim standardima”, rekao je sef Jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a Slobodan Krstović. Ukazao je da ne postoji adekvatna sakupljačka kanalizaciona mreža i da je to veliki problem. Ivan Radak iz NALED- a je izneo podatak da Srbija ima 1.500 metara kubnih vode po stanovniku, a da bi neki minimum trebalo da bude 2.500 metara kubnih. Krstović

Društvo

02.02.2021 u 18:02

Udruženje traži da Vlada Srbije raskine ugovor o eksploataciji litijuma kod Loznice

Predsednica Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, Marija Alimpić, rekla je danas da Udruženje od Vlade Srbije očekuje da zbog moguće ekološke katastrofe raskine saradnju s kompanijom „Rio Tinto” koja bi da eksploatiše litijum kod Loznice i da poništi „nelegalan” prostorni plan o izgradnji rudnika. Od decembra 2020. godine to ekološko društvo ne kontaktira s predstavnicima kompanije „Rio Tinto”, rekla je Alimpić i navela da je saradnja te firme s lokalnim stanovništvom loša, da nisu ni jednom pozvani na razgovor o problemima zbog mogućeg zagađenja životne sredine. Kompanija „Rio Sava Eksploatacija” je međutim, kako su naveli u matičnoj kompaniji „Rio Tinto”, od 2019. godine organizovala 19 „Dana otvorenih vrata” na temu životne sredine, kvaliteta voda, vazduha, uticaja buke,

Magazin

02.02.2021 u 16:48

Obeležen Svetski dan vlažnih područja

Dan vlažnih područja na svetskom nivou obeležava se ove godine pod motom „Vlažna područja i vode” kako bi se skrenula pažnja javnosti da pijaća voda čini samo 2,5 odsto svih vodnih resursa. I da dok se potrebe za vodom povećavaju, zalihe se konstantno smanjuju zbog zagađenja i lošeg gazdovanja. Preko dva miliona tona otpada svakoga dana završi u potocima, rekama i jezerima. Ukoliko se ovakav trend nastavi, do 2025. potrebe za svežom vodom premašiće sadašnje raspoložive resurse. Ovim povodom, u godini jubileja 50 godina od potpisivanja Ramsarske konvencije, prilika je da se ukaže na značaj zaštite voda i vlažnih područja, koja se, prvenstveno, ogleda u pravilnom sprovođenju mera zaštite vlažnih područja. Na skupu u Novom Sadu povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja u 2021.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ekologija