Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Колумнисти

18.06.2019 у 18:00

На недавно одржаној конференцији о односима Срба и Хрвата у историјској перспективи једна од теза је била да је за успостављање бољих односа неопходно заборављање (митске) прошлости. Како је нагласио један од учесника свакодневно подсећање на домовински рат (у коме је централна тема сукоб Срба и Хрвата) не дозвољава одмицање од прошлости и отежава њено превладавање. Ово није први пут да се у контексту разговора о односима међу балканским народима указује на својеврсни вишак историје. Тема превазилажења прошлости и окретања будућности била је централна и током недавне посете високог америчког званичника Србији. Медији су пренели да је главна порука те посете „да је оно што ће бити важније од онога што је било”. Могу ли се у том светлу читати и напори ЕУ да се зарад заједничке

Колумнисти

31.12.2018 у 18:00

Трампова трампа

Писмима Доналда Трампа завршена је година коју су обележили бриселски преговори Београда и Приштине. Сама по себи та писма су порука. Она гласи да је амерички председник лично заинтересован да преузме најважнију улогу у решењу косовског проблема. Не треба, међутим, занемарити ни садржај поруке јер он, ослобођен дипломатске обланде, сугерише да САД у кратком року („завршна фаза”) очекују међусобно признање („нормализација”) Србије и Косова и да се само на тај начин могу избећи рат и економски колапс, односно сачувати „мир, безбедност и економски раст”, те да је сада последња („јединствена”) прилика за то. Из писама је јасно да Трамп види Косово као најважнијег савезника у овом делу света у чију независност су САД уложиле много. Зато тражи да Косово укине таксе на робу из Србије како би се

Колумнисти

09.08.2018 у 08:25

Компромис – најскупља реч

Професор на Филозофском факултету ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

18.05.2017 у 08:00

Симулакрум

Као деца смо се смејали филмовима у којима се Чарли Чаплин, Станлио и Олио и други јунаци немог филма боре тортама. Торте нису изашле из моде ни касније. У филму „Велика трка” из 1965. потрошено их је више од 4.000 да би се снимила велика битка тортама. У то време живот се живео, а у биоскопе и на разне представе се одлазило ради забаве и бега у имагинарни свет. Глумци су били на платну или на позорници, а публика је после представе одлазила кући и настављала свој стварни живот. Бацање торти преселило се у међувремену са платна у дворану. Представе и стварни живот се све чешће и све гушће преплићу, па разлику све теже примећујемо. Захваљујући једној торти и уверењу публике да је представа стварни догађај, Бернар Анри Леви је постао звезда недеље. Мада су његов филм и гостовање привукли

Колумнисти

20.04.2017 у 08:00

Балкански рашомон

Након ратова за југословенско наслеђе остала су два замрзнута конфликта – Косово и БиХ. Резолуцијом 1244 и Дејтонским споразумом окончани су ратови, али су напетости остале, а крхки мир одржава се америчким штапом и ЕУ шаргарепом. Када је о Косову* реч, свест о потреби дугорочнијег решења којим би се ослободили економски потенцијали региона и нормализовао свакодневни живот преточена је у Бриселски споразум. Овај споразум, без обзира на мане, представља најважнији акт о обострано прихватљивим решењима и огроман корак у правцу стабилности и нормализације међусобних односа. Управо због тога упадљиво је да он ни једном речју није поменут у ауторском тексту Енвера Хоџаја објављеном 13. априла у „Њујорк тајмсу”. Уместо тога, прилике на Балкану су описане прошловековним стереотипима о

Колумнисти

23.03.2017 у 08:00

Ријалити политика

Поглед на резултате анкета сведочи да ће актуелни премијер победити у првом кругу председничких избора. Такав исход ојачаће његов ауторитет и обезбедити континуитет досадашње унутрашње и спољне политике. Ипак, Вучић није Ердоган и неће добити двотрећинску већину. Довољно је, на пример, да сваки десети од оних који га подржавају на дан избора одлучи другачије, па да се отвори питање другог круга. То је мало вероватно, али остаје хипотетичко питање: коме би, у том случају, отишли ти гласови? Две су могућности – вероватнија је да би се вратили Шешељу, а друга је да би прешли у апстиненте. У сваком случају, мало је изгледа да би они који би данас гласали за Вучића за две недеље дали глас Јанковићу или Јеремићу, упркос томе што се потоњи труди да се допадне профилу тих бирача. Професор

Колумнисти

05.08.2016 у 08:15

Трећа Југославија…

Неко је рекао да се може убити птица али не и њен лет. Та мисао ме увек подсети на Југославију која је разорена, али је оставила траг у историјској свести који и данас може да послужи као основ за различите политичке пројекте, али и као надахнуће за спољну политику земаља западног Балкана (ЗБ). Заправо, Југославија је увек била политички пројекат. Када је у два наврата настајала и нестајала то је у великој мери било плод интереса великих сила. Постоји ли данас интерес да се створи нешто што се можда не би звало Југославија, али би суштински политички уоквирио ЗБ? Земље ЗБ веома су подложне спољним утицајима па чак и најсамосталније, попут Србије, тешко могу да воде независну спољну политику. Подложност различитим утицајима ствара од Балкана нестабилну политичку зону – буре барута.

Полемика

14.02.2016 у 08:15

Широм затворених очију

Поводом текста Избори – мишљење и певање, од 10. фебруара С Ђорђем Вукадиновићем волим да полемишем јер је, упркос свему, доступан рационалним разлозима. Отклон који је направио од своје почетне позиције уверио ме је да има смисла да поново одговорим. Елем, то што ни једном речју није оспорио кључни аргумент због кога сматрам да избори нису у интересу владајуће странке значи да га је прихватио. Истовремено, макар и са невољном релативизацијом, прихватио је и два кључна „државотворна” аргумента због којих сматрам да је званична верзија логичнија од његове. Оно што драгом колеги, рекао бих, ствара суштинску препреку да у потпуности напусти своју првобитну тезу (што га не би учинило ни мање ни више антивладиним или провладиним аналитичарем) јесте то што не разликује термине „учврстити”

Шта да се ради

24.10.2011 у 22:00

Ко је ко у Србији

За модерна друштва је карактеристично да приступ елитним управљачким положајима зависи од талента и способности појединаца. Способност се доказује првенствено поседовањем дипломе престижних универзитета. Насупрот томе, у предмодерним друштвима елитни положаји су мање-више наследни или резервисани за релативно узак круг припадника аристократских породица. Ове крајности не налазе се само у...

Шта да се ради

29.06.2009 у 22:00

Десет одсто ниже цене мито услуга?

Кажу да су након анексије Босне и Херцеговине Аустријанци на сваки начин покушавали да сузбију раширену корупцију која је тамо владала. Не само да су ћате, хећими и остали тражили него су им сељаци сами доносили мито. Видевши да том обичају не могу стати украј и да закон нико не поштује, централна власт је донела уредбу којом се тачно прописује висина мита за различите врсте услуга....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: вулетић владимир