Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

18.06.2019 u 18:00

Kultura sećanja i zaborava

Na nedavno održanoj konferenciji o odnosima Srba i Hrvata u istorijskoj perspektivi jedna od teza je bila da je za uspostavljanje boljih odnosa neophodno zaboravljanje (mitske) prošlosti. Kako je naglasio jedan od učesnika svakodnevno podsećanje na domovinski rat (u kome je centralna tema sukob Srba i Hrvata) ne dozvoljava odmicanje od prošlosti i otežava njeno prevladavanje. Ovo nije prvi put da se u kontekstu razgovora o odnosima među balkanskim narodima ukazuje na svojevrsni višak istorije. Tema prevazilaženja prošlosti i okretanja budućnosti bila je centralna i tokom nedavne posete visokog američkog zvaničnika Srbiji. Mediji su preneli da je glavna poruka te posete „da je ono što će biti važnije od onoga što je bilo”. Mogu li se u tom svetlu čitati i napori EU da se zarad

Kolumnisti

31.12.2018 u 18:00

Trampova trampa

Pismima Donalda Trampa završena je godina koju su obeležili briselski pregovori Beograda i Prištine. Sama po sebi ta pisma su poruka. Ona glasi da je američki predsednik lično zainteresovan da preuzme najvažniju ulogu u rešenju kosovskog problema. Ne treba, međutim, zanemariti ni sadržaj poruke jer on, oslobođen diplomatske oblande, sugeriše da SAD u kratkom roku („završna faza”) očekuju međusobno priznanje („normalizacija”) Srbije i Kosova i da se samo na taj način mogu izbeći rat i ekonomski kolaps, odnosno sačuvati „mir, bezbednost i ekonomski rast”, te da je sada poslednja („jedinstvena”) prilika za to. Iz pisama je jasno da Tramp vidi Kosovo kao najvažnijeg saveznika u ovom delu sveta u čiju nezavisnost su SAD uložile mnogo. Zato traži da Kosovo ukine takse na robu iz Srbije kako bi

Kolumnisti

09.08.2018 u 08:25

Kompromis – najskuplja reč

Profesor na Filozofskom fakultetu TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kolumnisti

18.05.2017 u 08:00

Simulakrum

Kao deca smo se smejali filmovima u kojima se Čarli Čaplin, Stanlio i Olio i drugi junaci nemog filma bore tortama. Torte nisu izašle iz mode ni kasnije. U filmu „Velika trka” iz 1965. potrošeno ih je više od 4.000 da bi se snimila velika bitka tortama. U to vreme život se živeo, a u bioskope i na razne predstave se odlazilo radi zabave i bega u imaginarni svet. Glumci su bili na platnu ili na pozornici, a publika je posle predstave odlazila kući i nastavljala svoj stvarni život. Bacanje torti preselilo se u međuvremenu sa platna u dvoranu. Predstave i stvarni život se sve češće i sve gušće prepliću, pa razliku sve teže primećujemo. Zahvaljujući jednoj torti i uverenju publike da je predstava stvarni događaj, Bernar Anri Levi je postao zvezda nedelje. Mada su njegov film i gostovanje

Kolumnisti

20.04.2017 u 08:00

Balkanski rašomon

Nakon ratova za jugoslovensko nasleđe ostala su dva zamrznuta konflikta – Kosovo i BiH. Rezolucijom 1244 i Dejtonskim sporazumom okončani su ratovi, ali su napetosti ostale, a krhki mir održava se američkim štapom i EU šargarepom. Kada je o Kosovu* reč, svest o potrebi dugoročnijeg rešenja kojim bi se oslobodili ekonomski potencijali regiona i normalizovao svakodnevni život pretočena je u Briselski sporazum. Ovaj sporazum, bez obzira na mane, predstavlja najvažniji akt o obostrano prihvatljivim rešenjima i ogroman korak u pravcu stabilnosti i normalizacije međusobnih odnosa. Upravo zbog toga upadljivo je da on ni jednom rečju nije pomenut u autorskom tekstu Envera Hodžaja objavljenom 13. aprila u „Njujork tajmsu”. Umesto toga, prilike na Balkanu su opisane prošlovekovnim

Kolumnisti

23.03.2017 u 08:00

Rijaliti politika

Pogled na rezultate anketa svedoči da će aktuelni premijer pobediti u prvom krugu predsedničkih izbora. Takav ishod ojačaće njegov autoritet i obezbediti kontinuitet dosadašnje unutrašnje i spoljne politike. Ipak, Vučić nije Erdogan i neće dobiti dvotrećinsku većinu. Dovoljno je, na primer, da svaki deseti od onih koji ga podržavaju na dan izbora odluči drugačije, pa da se otvori pitanje drugog kruga. To je malo verovatno, ali ostaje hipotetičko pitanje: kome bi, u tom slučaju, otišli ti glasovi? Dve su mogućnosti – verovatnija je da bi se vratili Šešelju, a druga je da bi prešli u apstinente. U svakom slučaju, malo je izgleda da bi oni koji bi danas glasali za Vučića za dve nedelje dali glas Jankoviću ili Jeremiću, uprkos tome što se potonji trudi da se dopadne profilu tih

Kolumnisti

05.08.2016 u 08:15

Treća Jugoslavija…

Neko je rekao da se može ubiti ptica ali ne i njen let. Ta misao me uvek podseti na Jugoslaviju koja je razorena, ali je ostavila trag u istorijskoj svesti koji i danas može da posluži kao osnov za različite političke projekte, ali i kao nadahnuće za spoljnu politiku zemalja zapadnog Balkana (ZB). Zapravo, Jugoslavija je uvek bila politički projekat. Kada je u dva navrata nastajala i nestajala to je u velikoj meri bilo plod interesa velikih sila. Postoji li danas interes da se stvori nešto što se možda ne bi zvalo Jugoslavija, ali bi suštinski politički uokvirio ZB? Zemlje ZB veoma su podložne spoljnim uticajima pa čak i najsamostalnije, poput Srbije, teško mogu da vode nezavisnu spoljnu politiku. Podložnost različitim uticajima stvara od Balkana nestabilnu političku zonu – bure baruta.

Polemika

14.02.2016 u 08:15

Širom zatvorenih očiju

Povodom teksta Izbori – mišljenje i pevanje, od 10. februara S Đorđem Vukadinovićem volim da polemišem jer je, uprkos svemu, dostupan racionalnim razlozima. Otklon koji je napravio od svoje početne pozicije uverio me je da ima smisla da ponovo odgovorim. Elem, to što ni jednom rečju nije osporio ključni argument zbog koga smatram da izbori nisu u interesu vladajuće stranke znači da ga je prihvatio. Istovremeno, makar i sa nevoljnom relativizacijom, prihvatio je i dva ključna „državotvorna” argumenta zbog kojih smatram da je zvanična verzija logičnija od njegove. Ono što dragom kolegi, rekao bih, stvara suštinsku prepreku da u potpunosti napusti svoju prvobitnu tezu (što ga ne bi učinilo ni manje ni više antivladinim ili provladinim analitičarem) jeste to što ne razlikuje termine „učvrstiti”

Šta da se radi

24.10.2011 u 22:00

Ko je ko u Srbiji

Za moderna društva je karakteristično da pristup elitnim upravljačkim položajima zavisi od talenta i sposobnosti pojedinaca. Sposobnost se dokazuje prvenstveno posedovanjem diplome prestižnih univerziteta. Nasuprot tome, u predmodernim društvima elitni položaji su manje-više nasledni ili rezervisani za relativno uzak krug pripadnika aristokratskih porodica. Ove krajnosti ne nalaze se samo u...

Šta da se radi

29.06.2009 u 22:00

Deset odsto niže cene mito usluga?

Kažu da su nakon aneksije Bosne i Hercegovine Austrijanci na svaki način pokušavali da suzbiju raširenu korupciju koja je tamo vladala. Ne samo da su ćate, hećimi i ostali tražili nego su im seljaci sami donosili mito. Videvši da tom običaju ne mogu stati ukraj i da zakon niko ne poštuje, centralna vlast je donela uredbu kojom se tačno propisuje visina mita za različite vrste usluga....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vuletić vladimir