Simulakrum

Kao deca smo se smejali filmovima u kojima se Čarli Čaplin, Stanlio i Olio i drugi junaci nemog filma bore tortama. Torte nisu izašle iz mode ni kasnije. U filmu „Velika trka” iz 1965. potrošeno ih je više od 4.000 da bi se snimila velika bitka tortama. U to vreme život se živeo, a u bioskope i na razne predstave se odlazilo radi zabave i bega u imaginarni svet. Glumci su bili na platnu ili na pozornici, a publika je posle predstave odlazila kući i nastavljala svoj stvarni život.

Bacanje torti preselilo se u međuvremenu sa platna u dvoranu. Predstave i stvarni život se sve češće i sve gušće prepliću, pa razliku sve teže primećujemo. Zahvaljujući jednoj torti i uverenju publike da je predstava stvarni događaj, Bernar Anri Levi je postao zvezda nedelje. Mada su njegov film i gostovanje privukli pažnju tek nekoliko desetina ljudi dvomilionskog grada, on je zahvaljujući torti preko noći okupirao naslovne stranice novina, a njegovu poruku o žilavosti fašizma u Srbiji i ocenu da se ovde ništa nije promenilo još od devedesetih moglo je čuti i pročitati nekoliko miliona ljudi širom sveta.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU