Симулакрум

Као деца смо се смејали филмовима у којима се Чарли Чаплин, Станлио и Олио и други јунаци немог филма боре тортама. Торте нису изашле из моде ни касније. У филму „Велика трка” из 1965. потрошено их је више од 4.000 да би се снимила велика битка тортама. У то време живот се живео, а у биоскопе и на разне представе се одлазило ради забаве и бега у имагинарни свет. Глумци су били на платну или на позорници, а публика је после представе одлазила кући и настављала свој стварни живот.

Бацање торти преселило се у међувремену са платна у дворану. Представе и стварни живот се све чешће и све гушће преплићу, па разлику све теже примећујемо. Захваљујући једној торти и уверењу публике да је представа стварни догађај, Бернар Анри Леви је постао звезда недеље. Мада су његов филм и гостовање привукли пажњу тек неколико десетина људи двомилионског града, он је захваљујући торти преко ноћи окупирао насловне странице новина, а његову поруку о жилавости фашизма у Србији и оцену да се овде ништа није променило још од деведесетих могло је чути и прочитати неколико милиона људи широм света.

Професор Филозофског факултета у Београду

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ