Jezik se stalno menja

U rubrici Među nama 18. januara objavljena su dva dopisa koja bih želeo da komentarišem.

U prvom, pod naslovom „Nekad ćirilica, danas latinica”, autor Jordan Živanović piše o zanemarivanju ćirilice, ali i o upotrebi stranih reči. Na obe teme su mi već objavljivani tekstovi u ovoj rubrici, pa ću se povodom ćirilice složiti sa stavovima autora.

Međutim, pišući o upotrebi stranih reči, autor je zanemario činjenice. Reč „telegram” nije poreklom iz engleskog jezika. Možda je u engleskom jeziku (pretpostavljam) prvo primenjena. Konstrukcija reči tele-gram, tele-fon, tele-vizija... bazirana je na grčkom jeziku. Elem, tele (na daljinu), pa „slovo, tekst”, „ton, zvuk”, „slika”... Sličan je slučaj i s latinskim jezikom. Razlozi su praktične prirode: zašto za neke „novotarije” izmišljati nove reči u sopstvenom jeziku? Neki narodi to rade (prevode): Francuzi, Nemci, Hrvati, pa i Rusi. Srbi su praktičniji. Prihvatili su i latinske nazive meseci u godini. Ionako se baš ne poklapaju sa „srbskim koledarom”. Kako biste na srpskom rekli „heliocentrični sistem”? Mnogi turcizmi, hungarizmi, germanizmi... su opšteprihvaćeni, mnogi ne znaju da su to strane reči, ali su u životu prihvaćene. Jezik je živ, stalno se menja („panta rei” – „sve teče, sve se menja”). „Jezički” nacionalizam u ovim stvarima nije koristan.

Druga stvar je nekritično korišćenje stranih reči kad kod nas postoje već odgovarajuće, možda i bolje. Već sam pominjao primere „benefita” (korist), „menadžmenta” (upravljanje, rukovođenje). To je nedostatak opšteg obrazovanja i pomodarstvo. Nerazumevanje izvornog značenja ili svesno pridavanje „višeg značaja” u cilju lične prezentacije („mnogo sam pametan”).

Sličnoj temi posvećen je i drugi dopis, „Bukvalni prevodi upropastiće nam jezik” leksikografa Branka Vukičevića. Smatram da autor ovog puta nije u pravu. Izraz „od drveta ne vidi šumu” znači, kratko, „od pojedinosti ne vidi celinu”. A „ne vidi dalje od nosa” znači „ne vidi ništa, nesvestan je svog neznanja”. Dakle, nije prevod engleskog izraza „You can’t see the wood for the trees”.

Moja osnovna oblast su prirodne nauke, ali sam vaspitavan u okruženju u kojem se opšte obrazovanje podrazumevalo. I, naravno, poznavanje stranih jezika. Uključujući idiome – grupno značenje reči koje se ne mogu bukvalno prevoditi. Naročito u slučaju poslovica.

Knjiško znanje je nedovoljno, pa ni u struci. Šta vam vredi što nešto znate ako to ne umete da predstavite na razumljiv način? Ranije sam pored svog potpisa stavljao i titule, ali sam od toga odustao, jer nije garancija kompetentnosti. Pogotovu otkad je uvedena „bolonja”. Od sada se potpisujem kao penzioner, što odskora i jesam.

Mikica Kecić,
penzioner, Beograd