Petak, 05.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

04.02.2019 u 08:00

Nasmešena depresija

Kada se spomene reč depresija ona većinu ljudi asocira na nekoga ko je veoma tužan, ko doživljava osećanja besmisla i očaja, ko je izgubio životnu energiju i volju za kretanjem. Ovakav opis važi za većinu depresivnih osoba, ali ne za sve. Postoje i one depresivne osobe koje svojim spoljašnjim izgledom ne samo da ne izgledaju depresivno već mogu da izgledaju sasvim zadovoljno i ispunjeno. U pitanju je jedna posebna vrsta depresivnosti kod onih osoba kod kojih postoji velika razlika između toga kako se oni osećaju iznutra, a kako se predstavljaju drugim ljudima. Dok se iznutra osećaju depresivno, oni to ne pokazuju drugima, nego svoju muku skrivaju iza svoje socijalne maske. Za ovaj tip depresivnosti se koristi zajednički naziv maskirana depresija. Što je nečija maska bolje izgrađena i

Magazin

28.01.2019 u 08:00

Muževnost kao patologija

Kada primetite da je neka žena ženstvena da li to smatrate pozitivnom ili negativnom osobinom njene ličnosti? Da li tako gledate i na muževne muškarce? Iako se ženstvenost i muževnost u mnogim kulturama smatraju za pozitivne osobine ličnosti, američki psiholozi ne misle tako: muževnost su proglasili za patologiju. Reč je o „Vodiču za psihološku praksu u radu sa dečacima i muškarcima” koji je objavila Američka psihološka asocijacija koja okuplja skoro 120.000 psihologa. U svom pokušaju da zasnuju „rodno senzitivan pristup” psihološkim i emocionalnim problemima muškaraca, autori su se oslonili na nenaučnu rodnu ideologiju čiji je temelj razlikovanje pola od „roda”. Iz tog razloga ovaj „vodič” vrvi od ideoloških pojmova kao što su „muška privilegija”, „seksizam”, „patrijahat”, „napetost

Magazin

21.01.2019 u 08:00

Život u nevidljivim informacijskim mehurima

Kako se osećate kada neko iz vašeg društva krene da zastupa političke stavove koji su sasvim suprotni od vaših? Najverovatnije neprijatno, iziritirano. Bilo da uđete u otvoreni sukob mišljenja, bilo da oćutite, sigurno će vam biti neprijatno i poželećete da napustite društvo. Ljudi tako funkcionišu: izbegavaju one informacije koje nisu u skladu sa njihovim postojećim uverenjima, a traže one informacije koje ih potvrđuju. Razlog za to je što ljudi na osnovu svojih prethodnih iskustava, saznanja i zaključaka formiraju jednu sliku o sebi, drugima i svetu, koja čini njihovu istinu. Samo prijatne istine Ova unutrašnja „istina” je sistem uverenja na koji se ljudi oslanjaju krećući se kroz život. Upravo zbog toga što moraju da veruju sebi, svojim čulima i svojim procenama, ovaj sistem

Magazin

14.01.2019 u 08:00

Zašto ljubav nije dovoljna

Ljudi nekada veruju da je ljubav moćna sila koja može da ljude promeni, izleči, da ubrza njihov emotivni razvoj, da ih motiviše da urade nešto što inače ne bi uradili. Iz tog uverenja sledi drugo, a to je da ako neko nekoga zaista snažno voli da će učiniti sve da mu se prilagodi kako bi sa njim ostao u odnosu ljubavi. Drugim rečima, razlike nisu važne, važno je da se snažno voli i sve će biti u redu. U stvarnosti, to nije tako: razlike jesu važne, a ljubav nije dovoljna. Najvažnije su one razlike između ljudi koji se vole koje se odnose na to kako oni zamišljaju zajedničko funkcionisanje, vezu ili brak. To jednostavno znači da svaki čovek ima neku svoju predstavu o tome kako treba da se ponaša on, a kako njegov partner sa kojim je u ljubavnoj vezi ili braku. Tu predstavu zovemo „koncept

Magazin

07.01.2019 u 08:00

Koliko traje ljubav

Danas mnogi, posebno mladi, posmatrajući svet oko sebe zaključuju da je ljubav jedno nestalno i prolazno osećanje. Zbog takvog zaključka neki od njih odustaju od traženja ljubavi jer ne vide smisao da neko kratko vreme vole i budu voljeni, da bi na kraju neko patio zato što je ostavljen. Zato što očekuju da ljubav neće dugo trajati, unapred se pripremaju za to, pa se „pliće” vezuju za partnera kako ih raskid ne bi mnogo boleo. Ma koliko se činilo da svaka nova ljubav donosi nešto novo, dugoročno gledano ovo nije ništa drugo do „vrćenje ukrug”. Kao da ljubav koja nije, kako bi to Hese rekao, „strela ispaljena ka večnosti” i ne može da bude ljubav. Zamke idealizacije Kako smo došli do toga da mnogo mladih veruje da je ljubav, koja je po svojoj prirodi jedna veoma snažna, stabilna i trajna

Magazin

31.12.2018 u 08:00

Zašto se nadamo

Kada se ljudi nalaze u nekim nepovoljnim okolnostima na koje ne mogu da utiču, ostaje im samo da se nadaju da će se nešto desiti što će okolnosti pozitivno promeniti. Onaj koji se nada manje trpi od onoga ko je izgubio nadu. Razlog je u tome što onaj koji se nada veruje da je nepovoljno stanje prolazno, privremeno, da će uslediti željeni, pozitivan rasplet. Zato ljudska bića imaju potrebu da gledajući u budućnost osećaju osećanje nade, naročito u onim simboličnim vremenskim tačkama kakva je početak nove godine. Životni elan i želje Ne samo da nam osećanje nade pomaže da nešto izdržimo, već nam i daje energiju da idemo napred. Doživljaj životne energije, životnog elana ili libida, snažno je povezan sa željama. Kada ljudi nešto snažno žele i kada veruju da to mogu ostvariti, puni

Magazin

24.12.2018 u 08:00

Saosećanje i uživljavanje

Saosećati sa drugom osobom je temeljni princip svakog prijateljskog odnosa, od ljubavi, preko prijateljstva, pa do prijateljskog odnosa prema nepoznatoj osobi. Zato je saosećanje vezivno tkivo svake zajednice. Saosećati znači emocionalno rezonovati sa drugom osobom: osobi je žao što drugi pati, a drago joj je što je srećan. Što je prijateljski odnos intenzivniji, saosećanje je izraženije. Podeliti i bol i sreću Ono što omogućuje da jedna osoba saoseća sa drugom jeste to što se njom identifikuje, poistovećuje. Tada osoba u drugome vidi čoveka koji je isti kao i ona, ili koji je isti kao neko koga ona voli. Videći sebe u drugome, ona sebe vidi u situaciji u kojoj se drugi nalazi. Moguće je saosećati sa drugim kada su njegova osećanja bolna, ali i kada je drugi srećan zbog nekog

Magazin

17.12.2018 u 08:00

Strah od promene

Iako živimo u svetu u kome se sve konstantno menja, mnoge promene ni ne opažamo kao takve, već imamo iluziju da je svet relativno konstantan. U zavisnosti od toga da li je neko želi ili je ne želi, promena može biti predmet snažne žudnje ili predmet velikog straha. Ljudi mnogo češće žele da se promeni neko drugi, da se promeni situacija ili svet nego što žele da se promene sami, da postanu bolji kao ličnosti. Ljudi žele da budu adaptirani, da budu u stanju u kojem je spoljašnji svet u relativnom skladu sa njihovom predstavom o tome kakav taj svet treba da bude. Kada se pojavi značajniji nesklad između sveta i predstave – neka važnija negativna promena – ljudi ulaze u stanje stresa u kom pokreću svoje adaptivne mehanizme kako bi se ponovo prilagodili. Ako smatraju da imaju moć da utiču

Magazin

10.12.2018 u 08:00

Kad roditelj mrzi

Vest da je otac udarcima usmrtio petomesečnu bebu ili da je majka nožem izbola sedmogodišnjeg sina, pored užasa i zgražavanja, pokreće pitanje u svesti onih koji se ne zadovoljavaju etiketom „roditelj-monstrum” kako je moguće da roditelj, koji bi trebalo da voli svoje dete, počini takav zločin. Kakvi su to ljudi, da li su zli i gde je njihov roditeljski nagon, zbog kog mnogi drugi roditelji žrtvuju sebe da bi spasli svoje potomstvo? Iskrivljena svest Pod pretpostavkom da razumeti motive za ovakva dela ne znači opravdavati ih, izložićemo nekoliko tipičnih subjektivnih razloga iz kojih proizlazi mržnja roditelja prema vlastitoj deci. Za sve njih je tipično da roditelj u svojoj iskrivljenoj svesti sebe doživljava kao detetovu žrtvu, a dete kao agresora. Kada je rođeno neželjeno

Magazin

03.12.2018 u 08:00

Sindrom uspešnog oca

Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni u svom profesionalnim i privatnim životima. I deca su ponosna na uspehe svojih roditelja, ali postoji jedna bitna razlika: roditelji uspehe svoje dece smatraju svojim uspehom, a deca uspehe svojih roditelja ne smatraju svojim uspehom. Ona smatraju da je pred njima budućnost u kojoj tek treba da se dokažu. Životni uspeh je relativan i subjektivan pojam, a ovde ga koristimo da označimo socijalni uspeh, to jest onu uspešnost u životu koju socijalno okruženje smatra takvom. Socijalna uspešnost roditelja bitno utiče na razvoj njihove dece i to, sudeći prema iskustvu, ne nužno pozitivno. I zato se pitamo koje probleme u razvoju imaju deca

Prethodna Sledeća

Početna / Zoran Milivojević

05.06.2026 u 18:14

Putin: Moguće odlaganje novih poreskih opterećenja za mali biznis

05.06.2026 u 18:08

Najmanje 49 ljudi umrlo od žeđi u Sahari nakon kvara kamiona

05.06.2026 u 18:05

Vučić: Srbija pruža ruku Crnoj Gori, ali neće da ćuti na laži, pritiske i otimanje teritorije

05.06.2026 u 18:03

Potvrđen pritvor za sedmoro uhapšenih Srba u Prištini

05.06.2026 u 18:03

Angela Merkel odbacila kritike na račun Mercove vlade

05.06.2026 u 17:56

Radev: Severna Makedonija samo treba da uključi Bugare u Ustav