Četvrtak, 11.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

10.09.2018 u 08:00

Slast i gorčina osvete

Iako je u današnje vreme krvna osveta retka pojava, u svakodnevnom životu ljudi često imaju poriv da se nekome osvete. Kako su sa osvetom povezana razna destruktivna ponašanja čiji je cilj da neko drugi pati ili bude uništen, osveta je važan društveni problem. Zato je važno razumeti ovu pojavu i duševno stanje iz koje proističe. Iako su i osveta i kazna reakcije na neku doživljenu veliku nepravdu, između njih postoji velika razlika. Nije isto što i kazna Oni koji kažnjavaju poznaju razliku između osobe koja je nešto uradila i njenog neprihvatljivog postupka. To je ono hrišćansko: mrzim greh a ne mrzim grešnika. Zato kazna nije usmerena na osobu, već na njen postupak. Cilj kazne je da osoba odustane od neprihvatljivog ponašanja i da se drukčije ponaša u budućnosti. Osveta

Magazin

03.09.2018 u 08:00

Inaćenje

Prkos ili inat je osećanje koje je često prisutno u našem mentalitetu, ne samo na individualnom planu, već i kao kolektivno osećanje u nekim važnim istorijskim momentima, kao reakcija na nepravičan zahtev neke sile ili autoriteta. U razvojnom smislu prkos ili inat je osećanje koje se iznenađujuće rano javlja u životu deteta. Poznato je da deca oko svog osamnaestog meseca ulaze u fazu inaćenja koja se stručno naziva „negativizam druge godine”. U tom periodu deca zahtevaju da se stvari odvijaju u skladu sa njihovom voljom i pružaju veliki otpor svim zahtevima roditelja koji od dece zahtevaju da se ponašaju drukčije. To je ona faza dečje tvrdoglavosti koja je za neke roditelje nerešiv vaspitni problem. Baš hoću! Šta je u pozadini dečjeg tvrdoglavog „neću” ili „baš hoću”? Najkraći

Magazin

27.08.2018 u 08:00

Rad na sebi

Savremeni pristup čoveku uvažava ideju „rasta i razvoja ličnosti”, prema kojoj se ljudski razvoj ne završava fizičkim odrastanjem, u ranim dvadesetim, već se nastavlja na psihičkom, emotivnom i socijalnom planu tokom čitavog života. Taj proces odvija se spontano zato što ljudi tokom života stiču različita iskustva iz kojih uče i menjaju se, stičući životnu mudrost. Kako su detinjstvo i mladost ona prva razvojna faza u kojoj ljudi izvode najveći broj zaključaka o sebi, drugima i svetu, upravo u njoj stiču ona bazična uverenja koja ugrađuju u temelj svoje ličnosti. U skladu sa ličnim uverenjima ljudi sebi tumače sebe i svoje reakcije, druge ljude i njihovo ponašanje i grade svoj doživljaj sveta, što čini njihovu subjektivnu stvarnost. Kada su ova uverenja realistična, oni dobro

Magazin

20.08.2018 u 08:00

Umeće kompromisa

Kada čuju reč „konflikt” mnogi pomisle na svađu. U stvarnosti svađa i konflikt nisu isto. Svađa je posledica konflikta, ili tačnije, ona je pokušaj da se razreši konflikt. Dvoje ljudi koje ćuti ili ljubazno komunicira mogu biti u značajnom konfliktu, iako se to ne primećuje iz njihovog ponašanja. Konflikt je situacija u kojoj dvoje ljudi imaju dve toliko suprotstavljene želje (ili interesa) da jedna drugu isključuju. Kada konflikt definišemo na takav način, jasno je da svako od nas svakodnevno učestvuje u velikom broju konflikata: s decom, s partnerom, s kolegama, s rođacima, sa strankama, s nepoznatim ljudima itd. Upravo zbog toga što su u svakoj vrsti odnosa konflikti neizbežni i česti, potrebno je kod sebe razviti onu socijalnu veštinu koja se zove „pregovaranje” ili „upravljanje

Magazin

13.08.2018 u 14:30

Zašto nije kao na početku?

U većini veza i brakova partneri se menjaju, a to menja i njihov odnos, koji ima svoje razvojne cikluse, što pored ostalog donosi i promenu životnih prioriteta, preuzimanje uloge supružnika i drugih društvenih uloga Kada dvoje osete međusobnu privlačnost tada ulaze u odnos upoznavanja i približavanja koji – ako je proces međusobnog ocenjivanja obostrano zadovoljavajući – rezultira onom početnom ljubavnom vezom koju zovemo zabavljanje. Ukoliko je početak za oboje zadovoljavajući, u većini slučajeva prelazi u „ozbiljnu vezu” koja bi, ako je zadovoljavajuća, trebalo da pređe u brak i zasnivanje porodice. Sasvim je prirodno da ljudi na osnovu dugotrajnijeg ponašanja partnera zaključuju ko je on, kakav je kao ličnost i koliko im odgovara kao partner, da bi se na osnovu tog zaključka

Magazin

06.08.2018 u 08:00

Porodica na raspustu

Porodica često nije ono što bi trebalo da bude: mesto ljubavi. Danas ljudi ulaze u brak i zasnivaju porodice iz ljubavi i zbog ljubavi. Zbog toga bi upravo u porodici njeni članovi trebalo da se dobro osećaju. Pored prihvaćenosti, sigurnosti, poverenja i pripadnosti, članovima porodice je potrebno i da imaju doživljaj da drugi njeni članovi brinu o njima, njihovim potrebama i željama, kao i o tome kako se osećaju. Svaki njen član bi trebalo da ima doživljaj poštovanosti i uvaženosti. Kako je savremeni izvanporodični način života prepun stresova, porodica bi trebalo da bude mesto u kojem se njeni članovi, pored porodičnih obaveza i dužnosti, mogu prepustiti opuštanju, zabavi i izražavanju ljubavi. Takve porodice u kojima se svi njihovi članovi dobro osećaju zovemo funkcionalne

Magazin

30.07.2018 u 08:00

Nezadovoljstvo vlastitim telom

Leto je onaj period godine u kome ljudi mnogo više izlažu svoja tela pogledima drugih ljudi. U želji da ostave što bolji utisak o svom telu, ljudi koriste iste one principe koji se primenjuju kod šminkanja: načinom oblačenja u prvi plan ističu one delove tela za koje smatraju da su lepi, a prikrivaju one druge delove tela kojima su nezadovoljni. Iako se većina predstavlja drugima tako što deluje samozadovoljno i samouvereno, u pitanju je samo maska iza koje se krije jedno duboko kolektivno nezadovoljstvo oblikom vlastitog tela. Zemlja lepih ljudi Živimo u podneblju u kojem je visok procenat veoma lepih ljudi, ali čak i oni, u razgovoru sa bliskim osobama ili u ordinacijama psihoterapeuta ili estetskih hirurga, otkrivaju koliko pate zbog „nesavršenosti” nekog dela tela. Retki su oni

Magazin

23.07.2018 u 08:00

Čovek „velikog ega”

„Ego je problem” izjava je koju često možemo čuti. Pogotovo kada se oceni da neko ima „veliki ego”, u smislu da je egocentričan, egoističan, sebičan, samoživ itd. Polazeći od ideje da je ego nešto loše, nastale su škole mišljenja kako se treba odreći svog Ja, da ego treba odbaciti, uništiti ga, kako bi se spoznala nekakva „viša” svest. S druge strane možemo čuti da neko „nema svoje Ja”, da je povodljiv, da se podređuje drugima, udovoljava im, da je preterano uslužan, stalno ugađa drugima, a sebe zapostavlja. Kako zapravo stoje stvari sa egom ili nečijim Ja? Ako se vratimo na početak priče o egu, dakle na Sigmunda Frojda i njegova tumačenja ljudske psihe i „psihičkog aparata” kako ga je on nazivao, ego je nešto veoma korisno. Frojd je smatrao da se ego kao

Magazin

16.07.2018 u 08:00

Droga, prevencija i psihološke igre

Prva pomisao običnog građanina jeste da je potrebno da se više angažuje policija kako bi drogu „sklonila sa ulice”. Prema izveštajima medija, policija je prilično uspešna i redovno vidimo da je ova ili ona grupa dilera uhapšena, a određena količina droge zaplenjena. Međutim, ovaj pristup, koji se stručno zove „represivni model”, i koji jeste važan, ipak ima ograničene mogućnosti i nije rešenje problema. Korist od predavanja i policije Smatra se da policija i carina, udruženo, mogu da uklone od 20 do 25 odsto droge koja se distribuira mladima. Kako preostaloj količini droge koja stigne do tržišta, prema zakonima ponude i potražnje, skoči cena, ukupna zarada od dospele droge neutrališe gubitak. S druge strane, veće cene deluju stimulativno na proizvođače, švercere i dilere, tako da

Magazin

09.07.2018 u 08:00

Ljubav na poslu

Neki ljudi provode više vremena sa kolegama sa posla, nego što to čine sa ljudima iz svog privatnog života. A kada su ljudi svakodnevno u grupi koja je usmerena ka istom cilju, tada se između njih uspostavljaju emocionalne veze. Odnosi na poslu su kompleksni, najčešće prijateljski sa izraženim osećanjem pripadnosti, ali često se u njima pojavljuju i manje ili više prikrivene neprijateljske emocije, poput prezira, zavisti, ljubomore, sve do mržnje. Kao što se u kolektivu pojavljuju antipatije, pojavljuju se i simpatije, sviđanja, erotična privlačnost, sve do zaljubljivanja i ljubavnih veza. Odvijaju se i prave ljubavne drame, od strasnog sparivanja, do neuzvraćenih emocija, ljubomore treće osobe, prevara i bolnih raskida. Ono što je opšta karakteristika svih ovih drama jeste da su skrivene, da učesnici

Prethodna Sledeća

Početna / Zoran Milivojević

11.06.2026 u 09:12

Andrija Mandić je zaboravio 9. oktobar 2008.

11.06.2026 u 09:06

Simić: Srpska lista osvojila rekordan broj glasova uprkos pritisku i hapšenjima

11.06.2026 u 09:05

Eksplozivna naprava aktivirana prilikom pražnjenja kontejnera

11.06.2026 u 09:02

Srednji kurs dinara za evro danas 117,3730

11.06.2026 u 08:58

Kiril Dmitrijev potvrdio kontakte sa Belom kućom

11.06.2026 u 08:55

Uhapšen zamenik komandanta Interventne jedinice za kojim se tragalo