Zašto nije kao na početku?

U većini veza i brakova partneri se menjaju, a to menja i njihov odnos, koji ima svoje razvojne cikluse, što pored ostalog donosi i promenu životnih prioriteta, preuzimanje uloge supružnika i drugih društvenih uloga

Kada dvoje osete međusobnu privlačnost tada ulaze u odnos upoznavanja i približavanja koji – ako je proces međusobnog ocenjivanja obostrano zadovoljavajući – rezultira onom početnom ljubavnom vezom koju zovemo zabavljanje. Ukoliko je početak za oboje zadovoljavajući, u većini slučajeva prelazi u „ozbiljnu vezu” koja bi, ako je zadovoljavajuća, trebalo da pređe u brak i zasnivanje porodice.

Sasvim je prirodno da ljudi na osnovu dugotrajnijeg ponašanja partnera zaključuju ko je on, kakav je kao ličnost i koliko im odgovara kao partner, da bi se na osnovu tog zaključka odlučivali za dalji ostanak u vezi. Kada utvrde kakav je, pretpostavljaju da se on neće promeniti i da će i u narednim decenijama biti onakav kakav je bio u prve dve godine.

Ono što se, međutim, dešava u većini veza i brakova jeste da se partneri menjaju, to jest da menjaju svoje ponašanje, što znači da se i veza menja i da više nije onakva kakva je bila u početnom periodu. Tada možemo čuti pitanja kao što su: Zašto se ne ponaša kao na početku? Šta da uradim da se ponovo zaljubi u mene? Drugim rečima, partneri su pomalo razočarani ili se, čak, osećaju iznevereno i prevareno jer je ispalo da partner nije onakav kakvim im se neko vreme predstavljao.

Nekoliko je razloga za promenu partnerovog ponašanja: „razljubljivanje”, promena prioriteta, preuzimanje uloge supružnika, preuzimanje drugih društvenih uloga i slično.

Zaljubljenost i ljubav

Danas većina ljudi pogrešno smatra da je zaljubljenost prva faza ljubavi – da je to ona početna intenzivna i strasna ljubav nakon koje sledi smirenija faza čvrste ljubavi. Po svojim psihološkim mehanizmima zaljubljenost i ljubav su dva različita osećanja koja zbog toga ne mogu preći jedno u drugo.

Iako zaljubljenost nije prva faza ljubavi, ona jeste prva faza ljubavne veze. Osnovni mehanizam u zaljubljivanju je idealizacija: uverenje da je partner upravo onaj pravi, potpuno odgovarajući. U održavanju ove iluzije učestvuju dva momenta. Prvi je da se na tu drugu osobu projektuje sopstvena predstava o idealnom partneru, tako da se ona ne vidi kakva jeste. Zaljubljeni je „slep” za druge aspekte ličnosti te ličnosti. Drugi momenat je da se partner trudi da se u stvarnosti što bolje predstavi kako bi povećao šanse da bude prihvaćen i voljen. Zato on aktivno skriva one aspekte svoje ličnosti za koje veruje da se ne bi dopale drugoj osobi. Posle izvesnog vremena, međutim, otkrije se da partner nije idealan, a kada on pokaže i one aspekte sebe koje je ranije skrivao, tada se i njihov odnos nužno menja.

Kada osoba želi da se toliko dopadne nekome da bi taj drugi hteo da sa njom uđe u ljubavnu vezu, onda je to njen prioritet, glavni cilj kojem podređuje druge ciljeve u svom životu, a kad ga ostvari, oseti se prihvaćenom i sigurnom u vezi, tada održavanje veze nije njen glavni prioritet, već se posvećuje drugim životnim ciljevima. Promena koja posledično nastaje u vezi jeste da osoba pokazuje manje pažnje i daje partneru manje potvrda ljubavi. Iz tog razloga partner često izjavljuje: Ljuti me što se ponaša kao da se ja podrazumevam.

U novoj ulozi

Nekada partneri promene svoje ponašanje zbog toga što su ušli u ulogu supružnika. Ta nova uloga podrazumeva drukčiji scenario: njima se tad u glavi aktivira drukčiji „program” tako da počnu da se ponašaju u skladu sa onim što misle da ta uloga podrazumeva, menjajući prethodni odnos.

I kada se između dvoje pojave nove uloge, kao što su uloga mame i tate, onda to takođe bitno menja prethodni odnos. Problem koji se postavlja jeste kako harmonizovati uloge „žene” i „muža” sa ulogama „mame” i „tate”. Kada supružnici previše vremena provode u ulogama roditelja, otuđuju se u drugim ulogama.

Svi ovi razlozi doprinose tome da veza ne može ostati onako idilična i strasna kao što je bila u početnom periodu. Zahtev da ona ostane onakva kakva je bila na početku jeste nerealističan. Emocionalna zrelost podrazumeva da oba partnera znaju da je veza nešto dinamično što ima svoje razvojne cikluse, a da nerealna očekivanja mogu pokvariti inače dobru vezu ili brak.