Autor: Đorđe Vukadinović

Izgledalo je to kao da je „Karavan bratstva i jedinstva” ponovo stigao u Srbiju. Republičke zastave svuda po gradu (jedino su se u međuvremenu negde izgubile petokrake), nasmejani i dobro raspoloženi predsednici u šetnji Kalemegdanom... ma, milina. Ne bunim se, samo konstatujem. Najzad, bolje da se makar i pomalo licemerno grlimo i smeškamo nego da se iskreno bijemo. A i treba valjda da se,...

Poslednjih nekoliko meseci nisam se na ovim stranicama mnogo bavio „užim“, političko-analitičarskim poslom. S jedne strane, bilo je objektivno mnogo važnijih tema – obnovljena debata o NATO-u, usvajanje katastrofalne srebreničke deklaracije i nova, nepovoljna realnost na našem „evropskom putu“. A za to vreme, na partijsko-političkom planu, samo večno vrćenje istog, politička žabokrečina, tu i tamo...

Bogme, kako je počelo, izgleda da će se moje predviđanje kako se bojim da uskoro od evroskepticizma ovde neće moći da se živi ostvariti mnogo pre nego što sam pretpostavljao. (Slično se, nažalost, dogodilo sa mojim, na ovim stranicama izrečenim strahovanjem za stanje i sudbinu SPC nakon smrti patrijarha Pavla, ali to je već druga priča). Kao što nekoliko meseci nakon 5. oktobra niste mogli naći...

Što bi se reklo – da nije smešno bilo bi tužno. Koliko puta je samo pisac ovih redova bio prozivan i kritikovan zbog širenja defetizma i neverice u pogledu oficijelne („i Kosovo i EU”) politike srpskih vlasti?! A sada nam je („Danas“, 5-6 jun) odlazeći britanski ambasador Stiven Vordsvort eksplicitno poručio da „Kosovo i EU za Srbiju više nisu odvojeni koloseci” i da bi...

Nije dobro i nije demokratski kada vlast skriva istinu od naroda. Ali je apsolutna katastrofa i nagoveštaj bliske propasti onda kada vlast činjenice i istinu počne da skriva i od same sebe.Nagledali smo se toga već tamo krajem devedesetih, ali kao da ponovo upadamo u tu spiralu obmane i samoobmane. Dobar je bio poslednji nastup ministra Jeremića u Savetu bezbednosti. Diplomatskim rečnikom, ali...

Izličnog i istorijskog iskustva znam da je najteže reći da je car go i najopasnije biti petao koji prerano kukuriče. I kako prolaze oni koji dirnu u svete krave, tabue i toteme. U svakom slučaju, hoću da kažem sledeće: mislim da više uopšte nije pitanje da li EU ima ili nema alternativu, već je pitanje da li je, u ovom času, iz Srbije gledano, EU još uopšte neka realna alternativa. Pa zar baš...

Svi koji su mislili da je preduskršnje usvajanje jednostrane srebreničke deklaracije u Skupštini Srbije vrhunac neodgovornosti aktuelne vlasti još jednom su se prevarili. Naime, definitivno su čak i od te mučne skupštinske debate još mučniji bili pokušaji naknadnog „vađenja” i „kontrole štete” kojima danima prisustvujemo. Prvi i verovatno najneukusniji gest u tom pravcu bilo je tobože „hitno”...

Ne znam više ni sam da li je u pitanju puki slučaj, ali se stvar ponavlja već nebrojeno puta. Tek što se učini nešto pametno i povuče neki ispravan potez, smesta uslede tri loša koja taj čin obesmisle i stvar vrate na početak ili u još gore stanje nego što je bilo. Tek što su Tadićevim neodlaskom na Brdo kod Kranja i primerenim odgovorom na očigledno obnovljene spoljne pritiske u vezi sa Kosovom...

Nekom milo, nekom krivo, ali nema nikakve dileme da se politika i istorija vraćaju na velika vrata. Liberalna utopija po kojoj su svi veliki problemi čovečanstva manje-više rešeni i svedeni na pitanja poreske politike, globalnog zagrevanja i par „otpadničkih država” raspala se kao kula od karata pred naletom ekonomske krize i novih geopolitičkih zapleta. Svet na početku milenijuma...