Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kolumnisti

28.11.2015 u 09:15

Srbija 2015. kao Austrougarska 1908.

Iz inostranstva sam pre neki dan primio mejl u kome me pitaju da li će Srbija izvršiti „aneksiju” Republike Srpske: da li će planirani referendum u Srpskoj o Sudu i Tužilaštvu BiH poslužiti Beogradu da ujedini srpske zemlje i tako nadoknaditi gubitak Kosova. Dakle, mnogi manje upućeni, čak dobronamerni, politiku Milorada Dodika pripisuju politici Aleksandra Vučića. Aneksija dela Bosne i Hercegovine i gaženje međunarodnih ugovora. Srbija 2015. kao Austrougarska 1908! Na delu je opasna igra koja zavodljivo ubacuje u konfuziju. Pošto je ne jednom pokazao ambiciju da Srpska bude „kristalizaciona tačka srpskog naroda”, kako je rekao Jovan Cvijić, Dodik nije jedini koji podrazumeva da bi srpski prekodrinski patriotizam po automatizmu morao da brani svaki njegov projekat na kome zasniva

Svet

25.11.2015 u 22:00

Erdoganov osvetnički čin

Redžep Tajip Erdogan vodi osvetničku politiku koja je Tursku poslednjih godina udaljila od dojučerašnjih saveznika i partnera, a sada preti da Bliski istok, Evropu i svet uvuče u konflikt nesagledivih razmera. Turska je pod autokratskom vlašću predsednika koji slabo prikriva ambiciju da se nametne kao veliki igrač globalne scene i panislamski lider, već poremetila odnose sa NATO i Evropskom unijom, pokvarila saradnju sa Egiptom i Izraelom, Iranom i Balkanom. Obaranjem ruskog vojnog aviona ozbiljno je ugrozila odnose i sa jednim od svojih najvećih poslovnih partnera: Rusijom. Erdogan opsesivno želi da „kazni” Bašara el Asada zato što sirijski predsednik „nije želeo sluša” njegove savete u prvim danima pobune. Pridružio se akcijama koalicije protiv Islamske države samo da bi skrenuo pažnju

Svet

18.11.2015 u 09:05

Džihadiste uništiti oružjem

Mašina zla Islamske države iskoristila je katastrofalne bezbednosne propuste i izuzetno organizovanim koordinisanim akcijama stigla nadomak francuskog predsednika, sumorno podsećajući svet da ne zna da zaustavi njen pohod. Dok je Zapad kao krunski uspeh slavio smrt Džihadiste Džona, islamisti su u Parizu održali čas, kandidujući se za neprikosnovenog lidera globalnog džihadističkog pokreta. Pariski napad je u smrt poslao najmanje 129 osoba, ali je istovremeno sahranio obećanja koja je 40 svetskih lidera dalo u istom gradu posle januarskog napada na redakciju lista „Šarli ebdo”. Držeći se za ruke, tada su obećali da će eliminacija Islamske države biti njihov zajednički cilj. Rezultat je tu. Islamisti sve svoje neprijatelje primoravaju da razmišljaju o novim načinima borbe, umnogome svesni da ni u Vašingtonu, ni Londonu, ni Parizu, ni Moskvi nemaju odgovor. Na samitu G-20 turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorava da je „prošlo vreme za priču”. Vojna strategija Islamske države je jedinstvena kombinacija urbanog terorizma, gerilske borbe i konvencionalnog ratovanja. Napadi na civilne ciljeve jesu sastavni deo te strategije na Bliskom istoku. Sada su je primenili na Francusku, obećavajući da su naredne mete Britanija i Italija. Predviđanja da će se strah useliti u kafiće i koncertne dvorane Evrope samo ide naruku islamistima. Njihov cilj i jeste širenje apokalipse. Sve su to delovi razrađene strategije Islamske države: napadati po raselinama, produbljivati razdore, izazvati opšti haos, dovesti do rata civilizacija. Francuska na spisku Islamske države ima posebno mesto. Ona je „nacija krstaša”, kolonizator Bliskog istoka, zemlja „obespravljenih muslimana”, koji su mahom isključeni iz političkog života, iako je njihova zajednica najveća u Evropi, izrazito sekularna država koja zabranjuje hidžab i po nekim javnim školama ne dozvoljava „halal” hranu. Islamisti imaju pogodno tle da eksploatišu nepoverenje dve zajednice koje žive jedna uz drugu, odvojeno. Oni kapitališu na klimi nepoverenja i sumnjičavosti. Alarmantno je kako je operacija, koja je nesumnjivo zahtevala duže pripreme i planiranje, prošla neopaženo. Možda zato što su Francuzi više zaokupljeni debatama o socijalnom konzervativizmu i što znaju da pobrkaju religiju i ekstremizam. Međutim, propust obaveštajaca je teško objašnjiv i tim ozbiljniji jer je razotkrio i neefikasnost međunarodne koalicije protiv terorizma. Da bi borba protiv ekstremizma bila efikasna, muslimani će morati da budu prihvaćeni kao partneri, a ne kao osumnjičeni – što je opasan trend koji lako može da bude pojačan pariskim terorizmom. To je upravo ono čemu islamisti teže: uvući Istok i Zapad u rat. Jedini način je vojno uništavanje islamista, uz široko sadejstvo Amerikanaca, Rusa i njihovih partnera na bojištima Sirije. To pre svega uključuje sirijsku regularnu armiju – što podrazumeva da Zapad prestane da je posmatra kao branitelja sirijskog predsednika, već kao branitelja zemlje kojoj preti realna opasnost da obaranje režima stvori vakuum moći koji bi islamisti lako popunili. Islamska država je terorom u Parizu i jedne i druge podsetila da kriza ne može da se zadrži samo u granicama regiona. To znači da će i Obama i Putin morati ponovo da razmisle o sukobu kome su se pridružili. Odgovor na „objavu rata”, kako je pariski napad okarakterisao predsednik Fransoa Oland, moraće da bude agresivniji. On podrazumeva uništavanje islamista svuda tamo gde su im skloništa. Moraće da preseku puteve kojima idu regruti i novac. Da bolje proniknu u načine komunikacije među islamistima. Ono što je odlučujuće jeste da Moskva i Vašington barem na neko vreme potisnu u stranu razlike u viđenju buduće uloge Asada i da podrže stvaranje zajedničkog sirijskog fronta protiv islamista – fronta u kome bi regularna armija morala da ima ključnu ulogu. Možda i NATO, uz rusku saglasnost. Ako neće posle Pariza, Bejruta i Sinaja, kada će?

Kolumnisti

14.11.2015 u 09:15

Istinu na videlo!

Svet

10.11.2015 u 09:05

Netanijahu kod Obame: razlike ostaju

Američki predsednik i izraelski premijer sastaju se danas u Vašingtonu posle duže pauze izazvane dubokim razmimoilaženjima strateških saveznika oko rešavanja palestinskog pitanja i nuklearnog sporazuma sa Iranom. Barak Obama i Benjamin Netanijahu pokušaće da uz TV osmehe iza sebe ostave sve loše što su tokom godinu dana imali da kažu jedan o drugom i da se usmere na zajedničke teme pošto je malo verovatno da mogu da se slože oko spornih tačaka. Za pretpostaviti je, ipak, da šef Bele kuće neće propustiti priliku da gostu kaže da od njega očekuje aktivnije angažovanje na obnovi pre 19 meseci prekinutog izraelsko-palestinskog mirovnog dijaloga koji bi omogućio sporazum po principu dve države. Lider desničarskog Likuda, suočen sa nemirima Palestinaca u istočnom Jerusalemu i po okupiranoj Zapadnoj obali, sada je međutim još tvđi u stavu da Izrael u „doglednoj budućnosti” mora da zadrži kontrolu nad okupiranim teritorijama. Minimalna je verovatnoća da će Obama, koji smatra da produžetak jevrejske ekspanzije predstavlja direktnu pretnju konceptu dve države, uspeti da izraelskog premijera ubedi u neophodnost zamrzavanja gradnje ilegalnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Neuspešno je to pokušao odmah pošto je ušao u Belu kuću. Pozivajući se na istorijske i biblijske veze sa teritorijama okupiranim u ratu 1967, Netanijahu je tokom tri prethodna premijerska mandata ne samo odbijao pozive na moratorijum, već je podsticao gradnju i doprineo da se broj jevrejskih neseljenika poveća na pola miliona. Izraelska Vlada u poslednje vreme pokušava da podizanjem satelitskih naselja promeni etničku strukturu i istočnog Jerusalema za koji njegovih 300 000 arapskih žitelja i 2,7 miliona Palestinaca sa Zapadne obale očekuju da bude glavni grad njihove buduće države. Netanijahu je uveren da je Obama „prekršio” obećanje koje je Džordž V. Buš dao tadašnjem premijeru Arijelu Šaronu da će po bilo kom mirovnom sporazumu glavna jevrejska naselja ostati deo Izraela. Zamera mu i da je odstupio od četiri decenije stare američke politike kada je maja 2011. podržao da razgraničenje između Palestinaca i Izraelaca treba da prati granice uoči rata 1976. Još veći doprinos padu američko-izraelskih odnosa na najniži nivo u poslednjih 67 godina izazvao je nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila. Obama bečki dogovor smatra jednim od najvećih dostignuća svoje spoljne politike, dok Netanijahu tvrdi da Iran ostaje „egzistenicijalna pretnja” Izraelu i da se radi o „istorijskoj grešci”. Američki predsednik će i sada pokušati da Izraelca uveri da mehanizmi kontrole efikasno sprečavaju Iran da se domogne atomske bombe, i da je preduzeo sve mere koje su u interesu izraelske bezbednosti. Netanijahu će, uprkos sveg svog besa, delovati kao da je iranski sporazum završena stvar – i čekati da novi predsednik uđe u Belu kuću u januaru 2017. Obojica će se truditi da postignu obostrano razumevanje oko toga kako da se narednih 15 godina monitoringa iskoristi da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, što je nesumnjivo obostrani interes. Redak dogovor mogao bi da bude nov paket američke vojne pomoći koji bi potvrdio američku posvećenost bezbednost Izraela i ublažio Netanijahuove brige zbog Irana i Palestinaca. Izrael sada od SAD godišnje prima pomoć od 3,1 milijarde dolara ali traži još 50 milijardi na period deset narednih godina. Izraelska desnica postarala se poslednjih šest godina da se ne veruje šefu Bele kuće čije je srednje ime Husein. Mihael Oren, bivši izraelski ambasador u SAD a sada poslanik Kneseta, direktno je optužio Obamu da je „odbacio Izrael” i da je od 2008. „svesno” povlačio poteze koji su oštetili međusobne odnose. Netanjahu je uzvraćao. Za ambasadora u SAD postavio je čoveka koji je po Vašingtonu aktivno lobirao protiv sporazuma sa Iranom. Novi izraelski ambasador u UN poznat je kao aktivni pobornik gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i žestok protivnik uspostavljanja palestinske države. Jedan sasvim nov događaj u Netanijahuovoj režiji ide naruku zaključku da od razgovora u Beloj kući ne treba očekivati mnogo: premijerova namera da za svog predstavnika za medije imenuje dr Rana Baraca. Izbor Baraca, saopšten samo četiri dana uoči puta za Vašington, uskovitlao je prašinu. Radi se o čoveku koji je 3. marta, nekoliko sati pre nego što će se Netanijahu obratiti Kongresu, na Fejsbuku Obamu nazvao „antisemitom”. Obamin odgovor na taj Netanijahuov govor naveo je kao primer „savremenog antisemitizma u liberalnim državama Zapada”, dok je za državnog sekretara Džona Kerija napisao da ga ne treba uzimati za ozbiljno i da bi bilo bolje da on potraži posao kao komičar. Premijer je naravno morao da zna kakav profil čoveka postavlja na važnu funkciju, ali je brzo reagovao obećavajući da će „preispitati” slučaj kada se vrati iz SAD. „To je potpuno neprihvatljivo i na bilo koji način ne predstavlja moje pozicije ili politiku izraelske Vlade”. Deluje kao pomirljiv gest. Iako Netanijahu Baraca ne vodi sa sobom za Ameriku, njegova kandidatura je premijerov izbor i ne deluje kao potez koji na bilo koji način može da pomogne misiji popravljanja odnosa. Obama je pozivom Netanijahuu pokazao da je spreman da pređe – ne i da zaboravi – razne provokativne izjave izraelskog premijera, ali smatra da je sada na Netanjahuu da popravi odnose. Takva očekivanja će se samo ceremonijalno ispuniti.

Svet

02.11.2015 u 22:00

Erdogan se kockao i dobio

Predsednik Redžep Tajip Erdogan uspeo je u naumu da Tursku brzo vrati u eru jednopartijske vladavine koja je obeležila period duži od decenije tokom koje je on obezbedio apsolutni politički monopol sebi i partiji čiji je koosnivač. Erdogan se riskantno kockao polarizujući zemlju. Na jednoj strani su konzervativna elita, čiji je on darežljivi patron, i slojevi mahom iz ruralnih krajeva zemlje koji...

Pogledi

19.09.2015 u 09:12

Zapad EU krije se iza bruke svog istoka

Dok hiljade izbeglica idu ka Evropi bežeći od strahota rata, a mnogi na tom putu umiru, druga vrsta tragedije odigrava se u nekim članicama Evropske unije. Evropa tek što je izašla iz finansijske krize tokom koje je Grčka delila Uniju po liniji sever–jug, sada je suočena s (verbalnim) sukobom sopstvenog zapada i istoka. Do juče slavljene članice „nove Evrope” optužuju se danas za „deficit...

Pogledi

05.09.2015 u 09:00

Slučaj službenica PTT

Daleko je dogurala bahatost u zemlji u kojoj se službenica pošte pod hitno premešta u provinciju samo zato što je svoj posao obavljala u skladu sa predviđenim procedurama. Nov doprinos kolekciji osionog ponašanja dao je ministar finansija, isti onaj koji je onomad objašnjavao da penzije treba smanjiti više nego plate, jer penzioneri ne troše na odeću. Elem, ministar Dušan Vujović je u svojstvu...

Svet

25.08.2015 u 15:00

Erdogan sluša samo sebe

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i zvanično je juče zakazao prevremene izbore za 1. novembar i imenovao premijera Ahmeta Davutoglua da predvodi privremenu administraciju, čime je okončana faza neuspešnih koalicionih pregovora. Davutoglu je sve vreme pokušavao da nađe partnera svojoj Partiji pravde i razvoja (AKP), koja na izborima u junu – prvi put otkako je došla na vlast 2002 – nije...

22.08.2015 u 21:57

Izbeglice na daljinski

Bliski i Srednji istok doživeli su i preživljavaju surove ratove, ali razaranja nikada do sada nisu bila propraćena ovakvim egzodusom stanovništva epskih razmera, što otvara vrata spekulacijama da li je masovni pokret izbeglica spontan ili negde organizovan. Podaci ubedljivo potvrđuju nezabeležen pritisak beskonačnih kolona Sirijaca, Iračana i Avganistanaca koje prema EU napreduju kopnom Balkana....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić