Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Колумнисти

28.11.2015 у 09:15

Србија 2015. као Аустроугарска 1908.

Из иностранства сам пре неки дан примио мејл у коме ме питају да ли ће Србија извршити „анексију” Републике Српске: да ли ће планирани референдум у Српској о Суду и Тужилаштву БиХ послужити Београду да уједини српске земље и тако надокнадити губитак Косова. Дакле, многи мање упућени, чак добронамерни, политику Милорада Додика приписују политици Александра Вучића. Анексија дела Босне и Херцеговине и гажење међународних уговора. Србија 2015. као Аустроугарска 1908! На делу је опасна игра која заводљиво убацује у конфузију. Пошто је не једном показао амбицију да Српска буде „кристализациона тачка српског народа”, како је рекао Јован Цвијић, Додик није једини који подразумева да би српски прекодрински патриотизам по аутоматизму морао да брани сваки његов пројекат на коме заснива

Свет

25.11.2015 у 22:00

Ердоганов осветнички чин

Реџеп Тајип Ердоган води осветничку политику која је Турску последњих година удаљила од дојучерашњих савезника и партнера, а сада прети да Блиски исток, Европу и свет увуче у конфликт несагледивих размера. Турска је под аутократском влашћу председника који слабо прикрива амбицију да се наметне као велики играч глобалне сцене и панисламски лидер, већ пореметила односе са НАТО и Европском унијом, покварила сарадњу са Египтом и Израелом, Ираном и Балканом. Обарањем руског војног авиона озбиљно је угрозила односе и са једним од својих највећих пословних партнера: Русијом. Ердоган опсесивно жели да „казни” Башара ел Асада зато што сиријски председник „није желео слуша” његове савете у првим данима побуне. Придружио се акцијама коалиције против Исламске државе само да би скренуо пажњу

Свет

18.11.2015 у 09:05

Џихадисте уништити оружјем

Машина зла Исламске државе искористила је катастрофалне безбедносне пропусте и изузетно организованим координисаним акцијама стигла надомак француског председника, суморно подсећајући свет да не зна да заустави њен поход. Док је Запад као крунски успех славио смрт Џихадисте Џона, исламисти су у Паризу одржали час, кандидујући се за неприкосновеног лидера глобалног џихадистичког покрета. Париски напад је у смрт послао најмање 129 особа, али је истовремено сахранио обећања која је 40 светских лидера дало у истом граду после јануарског напада на редакцију листа „Шарли ебдо”. Држећи се за руке, тада су обећали да ће елиминација Исламске државе бити њихов заједнички циљ. Резултат је ту. Исламисти све своје непријатеље приморавају да размишљају о новим начинима борбе, умногоме свесни да ни у Вашингтону, ни Лондону, ни Паризу, ни Москви немају одговор. На самиту Г-20 турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорава да је „прошло време за причу”. Војна стратегија Исламске државе је јединствена комбинација урбаног тероризма, герилске борбе и конвенционалног ратовања. Напади на цивилне циљеве јесу саставни део те стратегије на Блиском истоку. Сада су је применили на Француску, обећавајући да су наредне мете Британија и Италија. Предвиђања да ће се страх уселити у кафиће и концертне дворане Европе само иде наруку исламистима. Њихов циљ и јесте ширење апокалипсе. Све су то делови разрађене стратегије Исламске државе: нападати по раселинама, продубљивати раздоре, изазвати општи хаос, довести до рата цивилизација. Француска на списку Исламске државе има посебно место. Она је „нација крсташа”, колонизатор Блиског истока, земља „обесправљених муслимана”, који су махом искључени из политичког живота, иако је њихова заједница највећа у Европи, изразито секуларна држава која забрањује хиџаб и по неким јавним школама не дозвољава „халал” храну. Исламисти имају погодно тле да експлоатишу неповерење две заједнице које живе једна уз другу, одвојено. Они капиталишу на клими неповерења и сумњичавости. Алармантно је како је операција, која је несумњиво захтевала дуже припреме и планирање, прошла неопажено. Можда зато што су Французи више заокупљени дебатама о социјалном конзервативизму и што знају да побркају религију и екстремизам. Међутим, пропуст обавештајаца је тешко објашњив и тим озбиљнији јер је разоткрио и неефикасност међународне коалиције против тероризма. Да би борба против екстремизма била ефикасна, муслимани ће морати да буду прихваћени као партнери, а не као осумњичени – што је опасан тренд који лако може да буде појачан париским тероризмом. То је управо оно чему исламисти теже: увући Исток и Запад у рат. Једини начин је војно уништавање исламиста, уз широко садејство Американаца, Руса и њихових партнера на бојиштима Сирије. То пре свега укључује сиријску регуларну армију – што подразумева да Запад престане да је посматра као бранитеља сиријског председника, већ као бранитеља земље којој прети реална опасност да обарање режима створи вакуум моћи који би исламисти лако попунили. Исламска држава је терором у Паризу и једне и друге подсетила да криза не може да се задржи само у границама региона. То значи да ће и Обама и Путин морати поново да размисле о сукобу коме су се придружили. Одговор на „објаву рата”, како је париски напад окарактерисао председник Франсоа Оланд, мораће да буде агресивнији. Он подразумева уништавање исламиста свуда тамо где су им склоништа. Мораће да пресеку путеве којима иду регрути и новац. Да боље проникну у начине комуникације међу исламистима. Оно што је одлучујуће јесте да Москва и Вашингтон барем на неко време потисну у страну разлике у виђењу будуће улоге Асада и да подрже стварање заједничког сиријског фронта против исламиста – фронта у коме би регуларна армија морала да има кључну улогу. Можда и НАТО, уз руску сагласност. Ако неће после Париза, Бејрута и Синаја, када ће?

Колумнисти

14.11.2015 у 09:15

Истину на видело!

Свет

10.11.2015 у 09:05

Нетанијаху код Обаме: разлике остају

Свет

02.11.2015 у 22:00

Ердоган се коцкао и добио

Председник Реџеп Тајип Ердоган успео је у науму да Турску брзо врати у еру једнопартијске владавине која је обележила период дужи од деценије током које је он обезбедио апсолутни политички монопол себи и партији чији је кооснивач. Ердоган се рискантно коцкао поларизујући земљу. На једној страни су конзервативна елита, чији је он дарежљиви патрон, и слојеви махом из руралних крајева земље који...

Погледи

19.09.2015 у 09:12

Запад ЕУ крије се иза бруке свог истока

Док хиљаде избеглица иду ка Европи бежећи од страхота рата, а многи на том путу умиру, друга врста трагедије одиграва се у неким чланицама Европске уније. Европа тек што је изашла из финансијске кризе током које је Грчка делила Унију по линији север–југ, сада је суочена с (вербалним) сукобом сопственог запада и истока. До јуче слављене чланице „нове Европе” оптужују се данас за „дефицит...

Погледи

05.09.2015 у 09:00

Случај службеница ПТТ

Далеко је догурала бахатост у земљи у којој се службеница поште под хитно премешта у провинцију само зато што је свој посао обављала у складу са предвиђеним процедурама. Нов допринос колекцији осионог понашања дао је министар финансија, исти онај који је ономад објашњавао да пензије треба смањити више него плате, јер пензионери не троше на одећу. Елем, министар Душан Вујовић је у својству...

Свет

25.08.2015 у 15:00

Eрдоган слуша само себе

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и званично је јуче заказао превремене изборе за 1. новембар и именовао премијера Ахмета Давутоглуа да предводи привремену администрацију, чиме је окончана фаза неуспешних коалиционих преговора. Давутоглу је све време покушавао да нађе партнера својој Партији правде и развоја (АКП), која на изборима у јуну – први пут откако је дошла на власт 2002 – није...

22.08.2015 у 21:57

Избеглице на даљински

Блиски и Средњи исток доживели су и преживљавају сурове ратове, али разарања никада до сада нису била пропраћена оваквим егзодусом становништва епских размера, што отвара врата спекулацијама да ли је масовни покрет избеглица спонтан или негде организован. Подаци убедљиво потврђују незабележен притисак бесконачних колона Сиријаца, Ирачана и Авганистанаца које према ЕУ напредују копном Балкана....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Бошко Јакшић