Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
107.96	108.61	108.29
116.63	117.33	116.98

Komentari

24.01.2017 u 08:15

Sretenje sa samim sobom

Premijer je najavio da će na Sretenje obznaniti ime kandidata za predsednika države. Prethodno je u više navrata govorio kako je za Srbiju korisnije da predsednici države i vlade budu na istim talasnim dužinama. To znači da niko drugi osim Nikolića, ili jednog od deset kandidata SNS-a (koje je početkom godine pomenuo ministar Knežević), ne dolazi u obzir. (Zanimljivo shvatanje preraspodele nadležnosti unutar izvršne vlasti.) Prema Monteskjeu, svaka pojedinačna instanca vlasti (zakonodavna, izvršna, sudska), kontroliše onu drugu i biva kontrolisana od one druge. Uzalud, međutim, ovakva brana tiraniji kada se smisao podele vlasti u Srbiji izvrgava ruglu. Ukoliko u parlamentu jedna stranka vedri i oblači, ukoliko je sudstvo zavisno, ukoliko jezgro izvršne vlasti počiva na „rodbinskim“

Kolumnisti

18.12.2016 u 08:14

Funkcija militarnog uma

Tridesetog aprila 1999. godine, Julija, Olivera i Miroslav – deca od svojih deset, dvanaest i trinaest godina, našla su se kraj mosta izviše reke Lim (Murino – Crna Gora), kada je NATO projektil razneo kamenu ćupriju i na mestu ih usmrtio. Mogla su to biti i deca koja su se 11. septembra 2001. zatekla u njujorškim kulama kako bi posetila radno mesto svojih roditelja. Mogla su to biti i deca koja su prošlog meseca poslednji put koračala ulicama granatama zasutog Alepa. Mogla su to biti i deca koju su 13. novembra 2015. roditelji poveli na rok koncert u parisku dvoranu Bataklan… Logika militarnog uma tretira ljude kao cifre. Decu, takođe. Julija, Olivera i Miroslav krenuli su tog 30. aprila 1999. u obližnju prodavnicu da kupe bombone, ili hleb, ili brašno za kolače, ili bilo

Kolumnisti

19.11.2016 u 09:15

Degradiranje Tucovića

Tokom Kolubarske bitke, na Vrapčijem brdu kod Lazarevca, u ranu zoru 7. (20) novembra 1914. godine poginuo je Dimitrije Tucović – poručnik Prvog pešadijskog puka Moravske divizije. Valjda je ovaj podatak ponukao autora teksta u jednom od ovdašnjih dnevnih listova da na više mesta napiše kako je sa Trga Slavija uklonjena bista „čuvenog oficira Vojske Kraljevine”. Što je isto kao kada biste Čerčila tretirali kao književnika umesto kao državnika. Reč je, dakle, o još jednom tužnom primeru koliko kao društvo dajemo petoparaca na sopstvene velikane. Naročito na one koji su hrabro pronosili luču progresivnih i emancipatorskih ideja od univerzalnog značaja – a pritom su znali kako u ovdašnjim konzervativnim kasabama slične ideje teško prolaze, da vlastodršci progone njihove pronosioce i

Kolumnisti

22.10.2016 u 09:15

Dobar, loš, podanik

Čini se da vlast još uvek ne razume zbog čega građani okupljeni oko inicijative ,,Ne da(vi)mo Beograd” protestuju? Zbog čega organizuju protestne šetnje i koncerte? Šta traže i zahtevaju? No tim gore po vlast, budući da slične vrste nerazumevanja govore o njenom suštinskom nepoznavanju funkcionisanja građanskog društva. Da li je svaki žitelj države Srbije (na čelu sa sopstvenom savešću), slobodan da civilizovano protestuje protiv vlasti – a da pritom izbegne stigmu neprijatelja države? Da, jeste – ukoliko država počiva na prosvetiteljskim vrednostima. Da li vlast države Srbije (na čelu sa premijerom Vučićem), ima pravo da sopstvene žitelje (neistomišljenike) naziva državnim neprijateljima? Ima – ukoliko država počiva na principima orijentalnog despotizma. I već na samom početku

Kolumnisti

18.09.2016 u 08:15

Daleko su nordijske zemlje i sunce što sja

U čuvenom špageti-vesternu Serđa Leonea „Za dolar više” Klint Istvud stavlja glavu u torbu radi jednog dolara više u svojim bisagama. Automobilski radnici Henrija Forda stavljali su, početkom 20. veka, glavu u torbu radi pet dolara više na svom mesečnom kontu. Nemački sindikati, s glavom u torbi, iskamčili su minimalnu cenu rada od sedam dolara po satu. (Australijanci su dobacili do devet i po). Posle niza tranzicijskih godina, i Aleksandar Vučić je stavio ,,glavu u torbu” i odlučio da minimalnu cenu rada po satu (tzv. minimalac), podigne za čak devet dinara više! Ruku na srce, Vučićev minimalac biće prilično manji od nemačkog, ali će istini za volju biti i nešto veći od mauritanijskog. Kako bilo, stvari se izgleda u Srbiji pomeraju sa mrtve tačke. I to nabolje. Finski ambasador Petri

Kolumnisti

18.08.2016 u 08:15

(Auto)cenzura

Pre dva dana za javnost je zatvorena beogradska postavka „Necenzurisanih laži”. Tako će izložba tekstova koji kritikuju vlast krenuti na republičku turneju – po šumama i gorama naše zemlje ponosne. Cilj je pokazati širokim narodnim masama da u Srbiji nema cenzure. Međutim, prema najvišem pravnom aktu ove zemlje, u Srbiji zaista nema cenzure. Pa šta se onda kog vraga (što bi rekao Duško Dugouško) ima dokazivati? Prvo, nesporno je da bar na papiru delujemo napredno. Drugo, zar nas formalna „očiglednost” da u Srbiji nema cenzure, koju svesrdno podupire Član 50 Ustava RS, ne nagoni na pomisao kako Srbija zaista pripada elitnoj skupini demokratskih i nadasve slobodarskih država? Doduše, istina je i da papir sve trpi. Tako u Ustavu piše da je Kosovo (i Metohija) sastavni deo Srbije, da

Kolumnisti

14.07.2016 u 08:15

Sabajle kod Vučića

U premodernoj Srbiji, naročito u eri pre Sretenjskog ustava, Kodža Miloš je običavao da povremeno prima ljude iz naroda, sasluša njihove probleme i ako uzmogne – da im štogod pomogne. Jednom takvom prilikom, reče mu jedan čovek iz naroda (sav u ritama) da je poviše njegovog sela radila spahijska vodenica, ali da je za vreme bune izgorela pa da zbog toga narod mora nositi žito na meljavu čak u treće selo. ,,Ja sam”, reče mu čovek, „siromah, ali dobar majstor, obnovio bih vodenicu ali se kmet tome protivi.” „Činiš voliko”, uzviknu Miloš, a onda prijateljski priupita čoveka, „da li bi ti mogao malko pomaknuti tu vodenicu uzvodno?” „Bih”, odgovori mu ovaj k’o iz topa. „E, ondak učini tako jer ako vodenica nije na starom mestu, niko ti ništa ne može.” Kodža Miloš Obrenović

Kolumnisti

23.06.2016 u 08:15

Protesti u Francuskoj i Srbiji – drastične razlike

Zamislite da se u Srbiji trenutno (kao u Francuskoj) održava Evropsko prvenstvo u fudbalu, a nezadovoljni građani (kao u Francuskoj) krenu da protestuju zbog toga što je vlada izmenila neke odredbe zakona o radu – propisala da se umesto 35 časova nedeljno radi 40 i više sati, te da se poslodavcima omogući lakše otpuštanje zaposlenih. Najpre bi se premijer obratio novinarima, izjavljujući da nemoćna opozicija huška narod na vlast, a sve u cilju miniranja vladinih napora da inkasira pare od organizacije Evropskog prvenstva i poveća privredni rast zemlje. Zatim bi „Informer” preko cele naslovnice nalepio dramatični naslov kako strane sile nastoje da sruše Vučića. Odnekud bi se javio i tehnički ministar rada Vulin s tezom da samo neradnici mogu kritikovati tako savršen zakon o radu kakav

Kolumnisti

19.05.2016 u 08:15

Milo i Mile

U prošli petak deo opozicije u crnogorskom parlamentu (u direktnom TV prenosu), skandirao je premijeru: „Milo, lopove!” Usledila je replika premijera Đukanović Mila: „Bravo, kreteni!” U subotu je opozicija u Republici Srpskoj (u direktnom TV prenosu), skandirala predsedniku: „Mile, lopove!” Usledila je replika predsednika Dodik Milorada u vidu ultimativnog hita Mitra Mirića: „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!” Da sam kojim slučajem poklonik teorija zavere pomislio bih da su Amerikanci upotrebili eksperimentalno biološko oružje te rasuli nekakav nervni prah koji ciljano deluje na političare tako da oni od njega pošandrcaju. Na sreću (ili žalost), nisam teoretičar zavere već sociolog, a sociologija se, između ostalog, bavi i društvenim interakcijama. (Oprostite političari,

Kolumnisti

15.04.2016 u 08:15

Panamski papirići

Od kada je sveta i veka, to jest od trenutka kad su Adam i Eva izgnani iz rajskog vrta, čovek sanja o tome da stvori parče raja na zemlji. Morova „Utopija”, Kampanelin „Grad sunca”, Titova samoupravna Jugoslavija, Đulijanijev Njujork, Vučićev „Beograd na vodi”… još uvek nisu ostvarili pomenuti cilj. Tek je sa tzv. poreskim rajevima san delimično ostvaren – štaviše, multiplikovan je. Ali, krenimo redom. Šta dobijete kada ukrstite romanopisca i agenta CIA? Sasvim logično – upravljački duo globalne agencije za registraciju ofšor firmi. Tako se „Mosak–Fonseka” nalazi u Panami – zemlji koja se, pored Kajmanskih ostrva, Kipra, Singapura… svrstava u red „poreskih rajeva”. Ukratko, reč je o državama sa niskim porezima, u kojima čovek sasvim nesputano može da „opere” svoj inače teškim muljanjem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boris Jašović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће