Hipokrate, mili brate

Čovek je drugog maja oko pola dva popodne, u pratnji supruge, došao u jednu prestoničku zdravstvenu ustanovu po pomoć jer mu nisu dobro postavili kateter u matičnom domu zdravlja. Mladi doktor ga je primio, ali mu je od početka neljubazno pridikovao zašto je uopšte dolazio kad je, zaboga, mogao otići u svoj dom zdravlja (gde čoveku inače redovno nestručno postavljaju kateter i zbog čije nestručnosti čovek redovno pati). Prethodno je čoveku profesor univerziteta i stručnjak za urologiju, koji ga godinama leči, preporučio da obavezno, kad god bude imao probleme s kateterom, pođe baš u tu (specijalizovanu) zdravstvenu ustanovu. I čovek je taj savet poslušao. Međutim, mladom doktoru to ništa nije značilo! Ponajmanje mu je značila reč starijeg kolege i profesora univerziteta („prema učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje” – deo Hipokratove zakletve).

Dok se medicinska sestra bavila čovekom, mladi doktor je igrao igrice na telefonu, a kad je supruga nakon ukazane intervencije pokušala da pomogne čoveku da navuče (oprostite na izrazu) gaće, mladi doktor im je bahato poručio da odmah napuste ordinaciju, ne dozvoljavajući ženi da završi započeti posao. A, da... Čovek ima 75 godina, nema kompletnu desnu ruku i levu nogu do kolena, i operisan je od karcinoma prostate, zbog čega je prinuđen da nosi kateter. Ali to mladog doktora nije posebno zanimalo. Kao što ga verovatno ne bi zanimalo ni kada bi saznao da je čovek uzorni građanin ove zemlje, odlikovan Ordenom rada za četrdesetogodišnje pregalaštvo u JAT-u.

Nameće se stoga logično pitanje: Šta je mladom doktoru prolazilo kroz glavu dok je polagao Hipokratovu zakletvu? „U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti... Svoje zvanje ću vršiti savesno i dostojanstveno. Najvažnija briga će mi biti zdravlje pacijenta...”

Nekada je zakletva ljudima značila moralnu branu od potencijalnih nepočinstava. Nekada su ljudi davali živote radi odbrane časti, dok danas, čini se, živimo u vremenu beščašća, gde moralni obziri ne obavezuju nosioce važnih društvenih uloga. Zakletve predstavljaju prazne reči, dok se etički kodeksi ponašanja sklanjaju u stranu jer nisu rentabilni.

Bezdušni neliberalizam koji domaće političke elite godinama dosledno sprovode razara, između ostalog, i sistem zdravstva. Odlaze polako stari majstori medicine i humanosti, dok njihovi antipodi (čast i dalje velikom broju izuzetaka) zaposedaju ambulante, domove zdravlja i bolnice. Ali i druge ustanove, institucije, sektore i segmente društva, zbog čega Srbija liči na naoko uređen vrt sa isparcelisanim lejama redovno zalivanog korova. Nepotizam polagano ali sigurno razara društvene strukture u ovoj zemlji. Veze i vezice odnose prevagu nad stručnošću. Pragmatizam proždire humanizam, dočim partizam ubija profesionalizam. Bahatost se širi na sve strane i institucionalizuje se, tako što se nakon nalaženja rupa u propisima sprovodi „u skladu sa zakonom”. Zbog toga ne treba da čudi što mladi stručnjaci odlaze iz Srbije. A odlaze, između ostalog, i zbog toga što ne pristaju na ulogu prodavaca vlastitog obraza, časti i dostojanstva zarad adekvatnog nameštenja preko partijske knjižice ili nekog drugog oblika nepotizma. Odlaze, na kraju krajeva, jer im je dosta nepotističke bahatosti koja dolazi iz središta partijsko-političkog podsistema društva u kojem životare.

Oni koji su ostali u Srbiji – ili su spremni da se bore za bolje sutra, da svakodnevno popravljaju delove sistema koji samo prividno funkcioniše, ili su, nasuprot tome, postali deo neispravnog sistema, pa poput matica i šrafova sprečavaju na jedvite jade da se ovaj ne raspadne na sitne komade. Ili su, što je češći slučaj, potpuno ravnodušni prema društvenom stanju (da ne upotrebim neku težu reč), i prave se da ne vide ono što se oko njih svakodnevno dešava. Upravo takvi će, da nevolja bude veća, stalno nalaziti izgovore i opravdanja za loše stanje u društvu. Takvi će na koncu naći opravdanje i za doktora s početka ovog teksta – ustao je na levu nogu, savladao ga je umor, nije želeo da smeta medicinskoj sestri pa se latio telefona i omiljene mu igrice…

Hipokrate, mili brate, šta bi ti rekao na sve to? Ne samo kao prvi lekar u istoriji ljudskog roda, već i kao filozof – čovek koji mišlju dobacuje dalje od skučenog prostora struke kojom se namerio baviti.

Sociolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista