Kup.	Prod.	Sred.
116.83	117.53	117.18
99.49	100.09	99.79
124.89	125.65	125.27

Kolumnisti

12.03.2018 u 11:00

Zrenjanin ili Petrovgrad: rat važnih simbola

Profesor univerziteta u penziji TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kolumnisti

21.02.2018 u 08:57

Duge senke komunističkog Manifesta

Profesor univerziteta u penziji TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kolumnisti

29.05.2017 u 08:56

Bankarska surovost

„Politika“ je prenela izjavu predsednika IO Komercijalne banke A. Pikera da je njegova banka „lepotica na srpskom bankarskom tržištu“. Istovremeno u feljtonu istih novina nemački socijalni istoričar Jirgen Koka pokazuje da je u neoliberalizmu najupadljiviji rast bankarskih profita i da bum banaka ne počiva na investicijama, već više na špekulacijama, na raznim parazitskim kupovinama i preprodajama preduzeća. Gde je istina? Da li pravo banaka počiva na fer ugovoru između poverioca i dužnika ili na obligacionom pravu surovosti? Biće da je pre ovo drugo. Kod toga nije naodmet podsetiti da je u antici poverilac mogao od dužnika da odreže deo tela srazmerno veličini duga. Ugnjetavanje dužnika je doslovno zalivano krvlju. Iako danas, izuzev u nekim islamskim zemljama, ne postoji ovakva

Komentari

16.02.2017 u 08:15

Presude, osude ili smeh

Dvadesetog februara nastavlja se sudski proces o rehabilitaciji Milana Nedića. Biće novih sukoba u javnosti. Antifašizam je sve bespomoćniji pred domaćim sudovima. Najpre je rehabilitovan Draža Mihailović. Sudski pečat i posle Draže Draža. Sukobi ispred sudnice sve su više ritualni performansi. A i javnost je sve zasićenija kritikom zločina koja počiva na zgražavanju. Može li se nešto promeniti? Npr. šaliti se na račun dželata iz vlastite sredine, a da to ne bude relativisanje njihovog učinka niti povreda žrtava. Treba pokušati s pristupom koji odbija da se svidi. Treba se pošaliti sa zločincima i sa onima koji ih smrtno ozbiljno pravdaju. O tome je u Hrvatskoj nešto pokušavao da kaže Igor Mandić. Kako bi to izgledalo danas u Srbiji? Kada kažemo da se žrtva smeje, a da krvnik

Kolumnisti

20.01.2017 u 08:15

Analitičari

Tramp iznenađuje sve osim analitičara. U minuloj godini bilo je više političkih iznenađenja: „bregzit”, pobeda Trampa, teroristički napadi u Evropi. Domaći analitičari su prognozirali, lutali, nešto pogađali, ali greške nisu priznavali. Naprotiv: „To za mene nije bilo iznenađenje, uvek sam govorio da je EU nestabilna”, ili „Znao sam da će Tramp pobediti”. Slično je bilo i devedesetih godina 20. veka, kad je većina domaćih intelektualaca tvrdila da im je još od pada A. Rankovića bilo jasno da će se Jugoslavija raspasti. U realnosti, pak, samo su retki slutili slom, većina nije, iako priča da jeste. Naknadna pamet je postojana osnova retorike i savremenih političkih analitičara. Za ovu vrstu proizvođača znanja nema iznenađenja ni samosumnje. Od političara se to i ne očekuje, ali bi

Kolumnisti

04.11.2016 u 08:15

Zašto nema revolucije

Sedmog novembra stiče se 99 godina od svetski značajnog istorijskog događaja – Oktobarske revolucije. Trebalo bi podsetiti na ovaj prognani datum i na okupirani i prevrednovani pojam revolucije. Zašto danas nema revolucije kada su nejednakosti drastične? U Moskvi novembra 1917. nije bilo mnogo krvi i žrtava prilikom nasilnog preuzimanja vlasti. Žrtve su stigle kasnije u građanskom ratu i u Staljinovim čistkama. Mnoge kapitalističke reforme su bile krvavije. Današnji defetizam je počeo 1989. sa tranzicijom uma. Tadašnji levičarski intelektualci su se počeli pitati šta će nažalost od socijalizma ostati ili, što je ređe bilo, šta će hvala bogu ostati. Trijumf o zasluženom kraju socijalizma pratio je trijumf o njegovom definitivnom kraju. Pa ipak, 25 godina nakon toga, kao da je ova

Kolumnisti

30.08.2016 u 08:15

Ciklična tanatopolitika

Premijer reče pre neki dan da se nećemo više svađati s Hrvatima. Videćemo da li će tako biti i posle onoga što je prošle nedelje izjavio bivši premijer Hrvatske. U regionu je i inače svake godine glavna frka u julu i avgustu. Ovih meseci planski se pali narod: mitinzi i kontramitinzi, dženaze i kontraparastosi. Od Knina preko Bosne sve do Beograda. A ako su još izbori blizu, dodatno se razjaruje upotreba smrti. Iznova se broje mrtvi. Cifre nisu statične. Periodičnu dosadu međunacionalnog mira svakog vrelog leta narušava burni rat sećanja (Srebrenica, „Oluja”, Jasenovac). Političari na svim stranama dopadaju nemalih muka kad oslabi sećanje na ubijene sunarodnike. Ali zato postoje komemoracije i mise zadušnice, paljenje zastava. Kič sećanja. U periodičnom i pragmatičnom suočavanju s

Komentari

05.07.2016 u 08:15

Sekularizovati Srebrenicu

Diskurs o Srebrenici je višeslojan. Jeste reč o genocidu, ali se kod političara u regionu može uočiti i srodnost između njegove instrumentalizacije i poricanja. U čemu? U sličnoj ekskluzivnoj nacionalnoj martirologiji i u negovanju sličnog simboličkog potencijala neiskorišćenog prava odmazde. Dvadeset godina posle Srebrenice Srbi i Bošnjaci su još nerazdvojivi delovi istog diskursa iz kojeg ne mogu da se ispetljaju. Samo su naizgled prenaglašeni bošnjački islam na jednoj i svetosavsko pravoslavlje na drugoj strani radikalne krajnosti ovoga diskursa. Ako se pažljivije razmotri celina koja je, zapravo, istina, jer nije istina izolovani deo diskursa, onda je uzajamna srodnost možda vidljivija. Kao što su nacionalizmi uvek reaktivni jer se hrane strahom od onog Drugog, tako i

Kolumnisti

21.04.2016 u 08:15

Pohvala izdaje

U odgovornom tekstu „Patriotsko novinarstvo, opasna iluzija“ (15. april), Boško Jakšić je problematizovao staru podelu na nacionalne izdajnike i „izdajnike“. Gde smo danas? Onomad je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana promocija dve afirmativne knjige o jugoslovenstvu dr Dragana Markovine, istoričara koji je nedavno izbačen sa Pravnog fakulteta u Splitu. Pred prepunom salom govorili su Dubravka Stojanović, Branka Prpa, Viktor Ivančić i autor. Splićani Markovina i Ivančić su govorili otvoreno i kritički o hrvatskom nacionalizmu, onako kako inače govore i kod kuće. Nije bilo diplomatije one vrste da se o hrvatskom šovinizmu govori oštrije u Beogradu nego u Splitu. Ne, nego jednako oštro, o čemu svedoče pisani radovi pomenutih Splićana. U centru Beograda hrvatska „izdaja“ je

Kolumnisti

08.03.2016 u 08:15

Pravda iznad svega

U debati o konkurenciji između profesora Begovića, Ćirjakovića i Madžara samo se na jednom mestu pominje pravda, i to kao prevladana iluzija (kod Madžara). Zato bi valjalo otvoriti pitanje da li se pravednost može relativisati tržišnom uspešnošću. Tu se razlikuju tržišni apsolutisti, umereni liberali i antikapitalisti. Svi tržišni apsolutisti tvrde da se pojam pravednosti može primeniti samo na pojedinačno delanje, a ne i na nenameravane spontane posledice raspodele unutar državnog poretka. Pravednost se, kažu, može primenjivati na tržište koliko i na nevreme ili na pad meteora. Zato tvrdi neoliberali drže da je suvišan govor o socijalnoj pravdi u tržišnom poretku. Tržište je neodgovorno, pa ne može biti ni pravedno ni nepravedno. Ono ne trpi moralne predikate, jer svuda gde se gube

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Todor Kuljić

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће