Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Тодор Куљић

Колумнисти

12.03.2018 у 11:00

Зрењанин или Петровград: рат важних симбола

Професор универзитета у пензији ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

21.02.2018 у 08:57

Дуге сенке комунистичког Манифеста

Професор универзитета у пензији ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

29.05.2017 у 08:56

Банкарска суровост

„Политика“ је пренела изјаву председника ИО Комерцијалне банке А. Пикера да је његова банка „лепотица на српском банкарском тржишту“. Истовремено у фељтону истих новина немачки социјални историчар Јирген Кока показује да је у неолиберализму најупадљивији раст банкарских профита и да бум банака не почива на инвестицијама, већ више на шпекулацијама, на разним паразитским куповинама и препродајама предузећа. Где је истина? Да ли право банака почива на фер уговору између повериоца и дужника или на облигационом праву суровости? Биће да је пре ово друго. Код тога није наодмет подсетити да је у антици поверилац могао од дужника да одреже део тела сразмерно величини дуга. Угњетавање дужника је дословно заливано крвљу. Иако данас, изузев у неким исламским земљама, не постоји оваква

Коментари

16.02.2017 у 08:15

Пресуде, осуде или смех

Двадесетог фебруара наставља се судски процес о рехабилитацији Милана Недића. Биће нових сукоба у јавности. Антифашизам је све беспомоћнији пред домаћим судовима. Најпре је рехабилитован Дража Михаиловић. Судски печат и после Драже Дража. Сукоби испред суднице све су више ритуални перформанси. А и јавност је све засићенија критиком злочина која почива на згражавању. Може ли се нешто променити? Нпр. шалити се на рачун џелата из властите средине, а да то не буде релативисање њиховог учинка нити повреда жртава. Треба покушати с приступом који одбија да се свиди. Треба се пошалити са злочинцима и са онима који их смртно озбиљно правдају. О томе је у Хрватској нешто покушавао да каже Игор Мандић. Како би то изгледало данас у Србији? Када кажемо да се жртва смеје, а да крвник

Колумнисти

20.01.2017 у 08:15

Аналитичари

Трамп изненађује све осим аналитичара. У минулој години било је више политичких изненађења: „брегзит”, победа Трампа, терористички напади у Европи. Домаћи аналитичари су прогнозирали, лутали, нешто погађали, али грешке нису признавали. Напротив: „То за мене није било изненађење, увек сам говорио да је ЕУ нестабилна”, или „Знао сам да ће Трамп победити”. Слично је било и деведесетих година 20. века, кад је већина домаћих интелектуалаца тврдила да им је још од пада А. Ранковића било јасно да ће се Југославија распасти. У реалности, пак, само су ретки слутили слом, већина није, иако прича да јесте. Накнадна памет је постојана основа реторике и савремених политичких аналитичара. За ову врсту произвођача знања нема изненађења ни самосумње. Од политичара се то и не очекује, али би

Колумнисти

04.11.2016 у 08:15

Зашто нема револуције

Седмог новембра стиче се 99 година од светски значајног историјског догађаја – Октобарске револуције. Требало би подсетити на овај прогнани датум и на окупирани и превредновани појам револуције. Зашто данас нема револуције када су неједнакости драстичне? У Москви новембра 1917. није било много крви и жртава приликом насилног преузимања власти. Жртве су стигле касније у грађанском рату и у Стаљиновим чисткама. Многе капиталистичке реформе су биле крвавије. Данашњи дефетизам је почео 1989. са транзицијом ума. Тадашњи левичарски интелектуалци су се почели питати шта ће нажалост од социјализма остати или, што је ређе било, шта ће хвала богу остати. Тријумф о заслуженом крају социјализма пратио је тријумф о његовом дефинитивном крају. Па ипак, 25 година након тога, као да је ова искључивост

Колумнисти

30.08.2016 у 08:15

Циклична танатополитика

Премијер рече пре неки дан да се нећемо више свађати с Хрватима. Видећемо да ли ће тако бити и после онога што је прошле недеље изјавио бивши премијер Хрватске. У региону је и иначе сваке године главна фрка у јулу и августу. Ових месеци плански се пали народ: митинзи и контрамитинзи, џеназе и контрапарастоси. Од Книна преко Босне све до Београда. А ако су још избори близу, додатно се разјарује употреба смрти. Изнова се броје мртви. Цифре нису статичне. Периодичну досаду међунационалног мира сваког врелог лета нарушава бурни рат сећања (Сребреница, „Олуја”, Јасеновац). Политичари на свим странама допадају немалих мука кад ослаби сећање на убијене сународнике. Али зато постоје комеморације и мисе задушнице, паљење застава. Кич сећања. У периодичном и прагматичном суочавању с масовним

Коментари

05.07.2016 у 08:15

Секуларизовати Сребреницу

Дискурс о Сребреници је вишеслојан. Јесте реч о геноциду, али се код политичара у региону може уочити и сродност између његове инструментализације и порицања. У чему? У сличној ексклузивној националној мартирологији и у неговању сличног симболичког потенцијала неискоришћеног права одмазде. Двадесет година после Сребренице Срби и Бошњаци су још нераздвојиви делови истог дискурса из којег не могу да се испетљају. Само су наизглед пренаглашени бошњачки ислам на једној и светосавско православље на другој страни радикалне крајности овога дискурса. Ако се пажљивије размотри целина која је, заправо, истина, јер није истина изоловани део дискурса, онда је узајамна сродност можда видљивија. Као што су национализми увек реактивни јер се хране страхом од оног Другог, тако и грађански рат

Колумнисти

21.04.2016 у 08:15

Похвала издаје

У одговорном тексту „Патриотско новинарство, опасна илузија“ (15. април), Бошко Јакшић је проблематизовао стару поделу на националне издајнике и „издајнике“. Где смо данас? Ономад је у Центру за културну деконтаминацију одржана промоција две афирмативне књиге о југословенству др Драгана Марковине, историчара који је недавно избачен са Правног факултета у Сплиту. Пред препуном салом говорили су Дубравка Стојановић, Бранка Прпа, Виктор Иванчић и аутор. Сплићани Марковина и Иванчић су говорили отворено и критички о хрватском национализму, онако како иначе говоре и код куће. Није било дипломатије оне врсте да се о хрватском шовинизму говори оштрије у Београду него у Сплиту. Не, него једнако оштро, о чему сведоче писани радови поменутих Сплићана. У центру Београда хрватска „издаја“ је

Колумнисти

08.03.2016 у 08:15

Правда изнад свега

У дебати о конкуренцији између професора Беговића, Ћирјаковића и Маџара само се на једном месту помиње правда, и то као превладана илузија (код Маџара). Зато би ваљало отворити питање да ли се праведност може релативисати тржишном успешношћу. Ту се разликују тржишни апсолутисти, умерени либерали и антикапиталисти. Сви тржишни апсолутисти тврде да се појам праведности може применити само на појединачно делање, а не и на ненамераване спонтане последице расподеле унутар државног поретка. Праведност се, кажу, може примењивати на тржиште колико и на невреме или на пад метеора. Зато тврди неолиберали држе да је сувишан говор о социјалној правди у тржишном поретку. Тржиште је неодговорно, па не може бити ни праведно ни неправедно. Оно не трпи моралне предикате, јер свуда где се губе трагови

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Тодор Куљић

06.06.2026 у 00:42

Суд дозволио Миловом брату да у сред кривичног поступка напусти државу

06.06.2026 у 00:14

Виткоф и Кушнер на консултацијама о нуклеарном програму Ирана

05.06.2026 у 23:36

Ушаков: Путин се састао са Шредером у Кремљу

05.06.2026 у 23:23

Панатинаикос победиo Олимпијакос и изједначиo на 1:1

05.06.2026 у 23:05

У Кијеву испод црног жита нестале милијарде евра

05.06.2026 у 22:54

Лариса Рикелме уживо на Мондијалу