Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

08.12.2020 u 20:02

Posle Turske, SAD i evropskih zemalja, Ukrajina je do jučerašnjeg dana pozvala i članice NATO-a, OEBS-a i Ujedinjenih Arapskih Emirata da podrže „krimsku platformu”, projekat čiji je cilj povratak Krima u njen sastav. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je prošle nedelje na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a, kome su prisustvovali i predstavnici Ukrajine i Gruzije, koje žele da se pridruže severnoj vojnoj alijansi, pozvao na aktivno učešće u objedinjavanju svih aspekata za ponovnu integraciju poluostrva i osiguranje bezbednosti u Crnom moru. Kuleba je predstavnicima NATO-a izneo podatke o ruskoj nuklearizaciji Krima i upozorio ih na posledice po bezbednost crnomorskog i mediteranskog regiona. Ukrajina je u julu najavila pokretanje inicijative o formiranju

Međunarodni pregled

06.12.2020 u 21:45

Briselski papirići

Iako je bio glavni kritičar Nemačke zbog zavisnosti o ruskom gasu, Donald Tramp bi mogao sada da se spasi daljih sankcija nemačke i evropske kompanije koje grade „Severni tok 2”. Tramp je najavio da će staviti veto na nacrt vojnog budžeta, koji između ostalog predviđa sankcije gasovodu „Severni tok 2” i „Turskom toku”, ali je povod to što američki kongresmeni nisu ubacili izmene paragrafa koji štiti društvene mreže od tužbi. Aktuelnom američkom predsedniku vlasnici društvenih mreža su se naročito zamerili pošto su njegove postove počeli da označavaju kao sadržaje koji nisu u skladu sa činjnicama, čime su se zapravo uključili u izborni proces protiv njega. ZAGREVANjE: U očekivanju uspostavljanja nove administracije američki kongres je uveo zakonodavnu inicijativu koja predlaže

Svet

03.12.2020 u 13:45

Gej skandal u srcu konzervativnog Fidesa

Ono što je u nedelju počelo kao neočekivana ostavka jednog evropskog parlamentarca, u utorak je odjeknulo kao bomba. Ispostavilo se da uticajni visoki funkcioner vladajuće stranke nije dao ostavku zato što se zamorio od rada u parlamentu, nego zato što ga je belgijska policija uhvatila kako se niz oluk, krvavih ruku, spušta s prvog sprata stana u kojem se održavala žurka. Mediji su ubrzo otkrili detalje koji su u Briselu malo koga skandalizovali, ali sadrže optužujuće činjenice za mađarsku konzervativnu vladajuću stranku. Policija je, naime, po prijavi komšija zbog kršenja mera protiv širenja virusa korona, upala u stan u kojem se održavala žurka i zatekla 25 osoba „uglavnom muškog pola”, od kojih su neki bili nagi. Portparol policije je izvestio da su prolaznici u toku racije prijavili da

Međunarodni pregled

22.11.2020 u 20:00

Hoće li pod Bajdenom Evropa postati sila

Nemačka je sa strepnjom iščekivala predsedničke izbore u SAD i s olakšanjem dočekala „poštanski performans”, jer se nada poboljšanju transatlantskih odnosa u mandatu Džozefa Bajdena. Ovog meseca, možda ipak malo preuranjeno, pre početka rasprave o novim sankcijama u američkom Kongresu, kompanija odgovorna za izgradnju terminala za američki tečni gas u nemačkoj luci Vilhelmshafen – povukla se iz projekta. Nemci su gradnju ovih terminala odugovlačili i pokušavali da uspostave ravnotežu s potezima Vašingtona. Odluka o gradnji dva terminala za prijem američkog tečnog gasa doneta je kako bi popustili Trampov pritisak na „Severni tok 2” i neprekidne optužbe na račun nemačke zavisnosti od Rusije. Mediji sada naširoko pišu kako je vlada u Berlinu tada ponudila SAD sporazum vredan milijardu dolara

Svet

18.11.2020 u 23:00

Moskva i Ankara u Azerbejdžanu kao u Siriji

Sporazum koji je okončao rat za Nagorno-Karabah sprečio je totalni kolaps na terenu – ulazak azerbejdžanske vojske u Stepanakert i egzodus Jermena ne samo iz bezbednosnih zona nego i celog Karabaha – i zvanično omogućio Rusima i Turcima da uđu na teritoriju Azerbejdžana. Za Ruse je to veći uspeh nego za Turke jer su se nepune dve hiljade ruskih vojnika rasporedile sa vojnom tehnikom na teritoriji nepriznatog Karabaha. Sedište ruskih mirovnih snaga se nalazi u glavnom gradu Nagorno-Karabaha, što je odlična pozicija u bilo kojoj varijanti razvoja situacije, a naročito imajući u vidu „obojenu revoluciju” u Jermeniji 2018. i prozapadni kurs koji je Nikol Pašinjan zauzeo udaljavajući Moskvu od Jerevana. Uz već postojeću vojnu bazu u Jermeniji Moskva je sada ušla i na deo teritorije

Svet

15.11.2020 u 09:19

Orban i EU u klinču oko LGBT prava

Suštinska neslaganja između EU i Mađarske i Poljske u pogledu onog što Brisel naziva vladavinom prava, a Budimpešta i Varšava nacionalnom politikom – ulaze u završnu fazu. Osnov za rasplet je dao predlog Evropskog parlamenta i Saveta EU da raspodela novca unije zavisi od poštovanja vladavine prava zemalja članica, dok ubrzanje obezbeđuje neophodnost usvajanja budžeta i Fonda EU za oporavak od virusa korona. Odluku da se poštovanje vladavine prava poveže sa raspodeljivanjem novca Mađarska smatra političkom i ideološkom ucenom, ali računica je jednostavna: većina članica smatra da je to povezivanje u redu. Ni Mađarska ni Poljska, koje su „na meti” ove odluke – nisu bez aduta. Odluka o budžetu i „korona fondu” treba da bude jednoglasno usvojena, a mađarski premijer Viktor Orban je već

Svet

10.11.2020 u 21:30

Pred Šušom borba na život ili smrt

U Bakuu su već proslavili osvajanje Šuše, grada od strateškog značaja kako za glavni grad Stepanakert, tako i za celu teritoriju Nagorno-Karabaha. U nedelju je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u svom obraćanju rekao da će zbog toga 8. novembar zauvek ući u istoriju. „Grad Šuša je oslobođen od okupacije. Šuša je naša. Karabah je naš. Čestitam celom azerbejdžanskom narodu na ovom događaju”, izjavio je Alijev obraćajući se naciji. I turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu odmah je čestitao savezniku na oslobođenju grada koji za Azerbejdžance nosi simbol kulturne prestonice. „Na Dan državne zastave (obeležava se u Azerbejdžanu 9. novembra), slavna azerbejdžanska zastava će se vijoriti u Šuši, da nikada više ne bude spuštena”, rekao je Čavušoglu. Ipak, sudeći prema jermenskim

Svet

10.11.2020 u 08:25

Beloruska struja pod političkim naponom

Struja koja se proizvodi u nuklearnoj elektrani u Belorusiji, čiji je prvi reaktor pokrenut u utorak, postala je tema pod političkim naponom koji potiskuje ekonomske interese. Tako se odnosi između Litvanije i Belorusije intenzivno komplikuju nakon što je kandidatkinja na prošlim predsedničkim izborima Svetlana Tihanovska dobila političko utočište u Vilnjusu i bazu za opoziciono delovanje. Litvanija – čiji se glavni grad nalazi 40 kilometara od kompleksa „Astravec” u Belorusiji – protivila se gradnji elektrane smatrajući je nebezbednom i gledajući na nju kao na geopolitički projekat Rusije u Belorusiji. Zvanični Minsk, suočen s litvanskim otkazivanjem kupovine električne energije – u ovom potezu vidi politički pritisak, pogotovo u trenutku kada EU donosi set sankcija Aleksandra

Svet

08.11.2020 u 21:30

Kako su kartografi „izdali” manastir

O tome koliko teški mogu biti međunacionalni i teritorijalni sukobi svedoči gruzijsko-azerbejdžanski spor oko dela teritorije uz samu granicu, na kojem se nalazi i drevni hrišćanski manastir. Ako slede i neki izbori, a u Gruziji su juče održani parlamentarni, onda razgraničenje između dve države može da postane vruće predizborno pitanje. U zemlji koja ima dve otcepljene teritorije, Abhaziju i Južnu Osetiju, i još živo sećanje na petodnevni rat sa Rusijom 2008. godine – i dalje se bore proruske i prozapadne političke snage, pa se i ovi izbori smatraju jednim od presudnih. Dok nevladine organizacije koje finansira Zapad tvrde da je ponovo oživljeni spor politički motivisan, vlada je kategorična u stavu da je u pitanju izdaja države, a ne nekakav „kartografski incident”, zbog kojeg su

Svet

07.11.2020 u 19:20

Lukašenkova fatamorgana sa naftnim poljima u Rusiji

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je 26 godina na vlasti, talentovan je za održavanje političke ravnoteže između Istoka i Zapada, a ume i slikovito da se izražava. I pre nekoliko dana je upotrebio prejaku reč: da je sa svojim jedinim saveznikom u trenutno teškoj situaciji, Vladimirom Putinom, razgovarao o kupovini naftnih polja u Rusiji. Da li Lukašenko zaista može da kupi naftna polja i da li bi mu Rusi to dozvolili – pitanje je. Kremlj kao stariji (moćniji, bogatiji i iskusniji) partner Belorusije pokazao je u ovom slučaju i odlike starijeg brata – prešao je preko Lukašenkovih navoda ne demantujući ih i ne objašnjavajući. Sudeći po saopštenju Lukašenkove službe za odnose sa medijima, Putin je u telefonskom razgovoru podržao ideju svog kolege da kupi naftna polja u Rusiji.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević