Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Svet

17.08.2018 u 22:00

Američki vojnici sve bliže ruskoj granici

Pregovori Poljske i SAD o formiranju američke stalne vojne baze daleko su odmakli, pa se uskoro može očekivati i odgovor Rusije, koji je već najavljen. Zaoštravanju odnosa između Moskve i članica NATO-a na njenoj zapadnoj granici doprinosi i udvostručavanje kontingenta američkih marinaca u Norveškoj. NATO je 2016. u Poljskoj i baltičkim državama rasporedio četiri bataljona na rotacionoj osnovi. Zamena vojnika NATO-a obavlja se na svakih šest meseci, čime se formalno ispunjava dogovor da u blizini ruske granice ne bude stalno prisustvo alijanse, ali su broj vojnika i prisustvo zapravo stalni. Poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak pre dva dana je najavio da je „vrlo verovatno” da će SAD doneti odluku o uspostavljanju stalne baze u Poljskoj, u koju će Varšava uložiti dve milijarde dolara.

Svet

16.08.2018 u 22:00

Kisindžer je kriv za sve

Ako se Henri Kisindžer nađe na klupi za saslušanje pod optužbom da je utemeljitelj „ruske zavere” – niko neće biti iznenađen. I ne samo to. Značilo bi to da je „duboka država” odlučila da u obračunu sa neistomišljenicima ide do kraja: dalje od osporavanja i diskreditacije američkog predsednika, sve do najdubljih korena koji iniciraju političke i ekonomske promene koje im nisu u interesu. Agencija Blumberg objavila je u sredu izveštaj istraživačkog tima koji jednog od najznačajnijih diplomata 20. veka i stratega američke spoljne politike izlaže ozbiljnim optužbama da je zapravo on bio taj koji je uveo Trampa u „ruski zagrljaj”. Zbog susreta sa Trampom i Vladimirom Putinom i pokušaja da utiče na normalizaciju američko-ruskih odnosa, Kisindžer je već „navukao” na sebe animozitet establišmenta i

Svet

16.08.2018 u 10:07

Igra interesa Merkelove i Putina

Diplomatski odnosi Nemačke i Ruske Federacije, bez obzira na sve otežavajuće okolnosti, odvijaju se kontinuirano u različitim oblastima, i to na nivou koji zabrinjava SAD i njihove evropske partnere koji imaju istoriju loših odnosa sa zvaničnom Moskvom. Ne čudi stoga što sastanak kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina koji će biti održan u subotu u Nemačkoj izaziva veliko podozrenje zbog tema o kojima će se razgovarati. Za ruskog predsednika, susret sa kancelarkom i uobičajeno teškim temama uslediće tek posle posete Austriji i venčanja austrijske ministarke inostranih poslova Karin Knajsl. Zbog dolaska Putina, bečki list „Kronen cajtung” piše da se austrijske bezbednosne snage, kao i elitna jedinica policije za borbu protiv terorizma, poznatija kao Kobra,

Svet

08.08.2018 u 22:20

Gruzija ponovo između Moskve i Vašingtona

Desetogodišnjica gruzijsko-ruskog rata samo je potencirala narastajući sukob između NATO-a i Rusije, koji se zaoštrava zbog širenja Severnoatlantske alijanse na istočnom krilu i borbe za prevlast u Crnom moru. Promena vlasti u Ukrajini i petodnevni rat u Gruziji, kada je tadašnji predsednik Mihail Sakašvili otpočeo napad na pokrajine Abhaziju i Južnu Osetiju, završili su se referendumom i pripajanjem Krima Rusiji 2014. godine, kao i ruskom intervencijom u Gruziji 2008. godine. Iako je, izuzev Rusije, samo nekoliko država priznalo Južnu Osetiju i Abhaziju (Venecuela, Nikaragva, Nauru i Sirija), zvanična Moskva je utvrdila svoje prisustvo u samoproglašenim republikama – izgradivši vojne baze i, sudeći prema izjavama najviših državnih zvaničnika, nema nameru da se povuče. Stejt department

Svet

07.08.2018 u 08:32

Megafon diplomatija između Vašingtona i Moskve

Uoči američkih izbora za Kongres u novembru SAD su preduzele korake kako se ne bi ponovo dogodilo ono za šta već dve godine optužuju Rusiju – mešanje u izbore uticajem na mišljenja i stavove građana preko društvenih mreža. U okviru ovih mera pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel je pozvao na razgovor savetnika ambasadora Rusije u Vašingtonu Dmitrija Žirnova tražeći, navodno, odgovor na „agresivno mešanje Rusije u američku unutrašnju politiku”. Novi diplomatski spor na relaciji Vašington–Moskva otkrio je nekoliko slojeva koji do sada nisu bili toliko vidljivi. Zbog optužbi da Moskva koristi društvene mreže za izazivanje podela u SAD, „Fejsbuk” je nedavno zatvorio izvestan broj naloga iz inostranstva, a direktor američke Nacionalne obaveštajne zajednice Den Kouts

Svet

03.08.2018 u 22:00

Probijena danska blokada „Severnog toka 2”

Danska je jedina država na putu cevovoda „Severni tok 2” koja nije odobrila izvedbu ovog projekta, međutim, posle čekanja od nekoliko meseci, obezbeđen je alternativni put za dopremanje gasa iz Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Manfred Lajtner, član uprave austrijske kompanije OMV, koja je jedna od evropskih učesnica u izgradnji, izjavio je da to rešenje podrazumeva zaobilaženje teritorijalnih voda Danske i da njegova realizacija neće uticati na visinu ukupnih troškova, procenjenih na 9,5 milijardi evra. Iako nije navedeno šta alternativno rešenje podrazumeva, moguće je jedino to da se umesto 139 kilometara cevovoda, koji je trebalo da bude postavljen u teritorijalnim vodama Danske, ta ruta produži izmeštanjem kako bi se „zaobišlo” odobrenje ove države. Švedska je dozvolu za

Svet

02.08.2018 u 21:51

Smrt ruskih novinara pripisana plaćenicima „Vagnera”

Od ubistva trojice ruskih novinara u Centralnoafričkoj Republici (CAR) u ponedeljak uveče postavljeno je mnogo pitanja. Odgovori su počeli da stižu preko medija, a teza da su ubijeni zbog skupocene opreme za snimanje brzo je odbačena. U opticaju je ostao podatak da su ratni izveštač Orhan Džemail, reditelj i producent dokumentarnih filmova Aleksandar Rastorgujev i snimatelj Kiril Radčenko stigli u CAR četiri dana ranije i da su imali nameru da snimaju dokumentarac. Sa kontrolnog punkta na severu zemlje, udaljenog 200 kilometara od glavnog grada Bangija, uspeo je da pobegne jedino lokalni vozač njihovog automobila. Američki i evropski mediji tvrde da su novinari, za koje se ispostavilo da nisu imali regularne novinarske legitimacije i da su u ovoj zemlji boravili kao turisti, ubijeni zbog toga

Svet

01.08.2018 u 22:00

Orban ujedinjuje nacionalni Istok

Mađarski premijer Viktor Orban je krenuo u još jednu izbornu kampanju. Tek što je u aprilu treći put zaredom potvrdio svoj premijerski mandat, u jeku kampanje za Evropski parlament i formiranje nacionalne grupe koja će se na izborima u maju iduće godine suprotstaviti liberalnom konceptu – Orban je iskoračio van granica Mađarske procenjujući da ima velike šanse da proširi svoj uticaj i u regionu. Kako sebe smatra pokretačem obnove nacionalnog suvereniteta države u odnosu na EU, na čemu godinama istrajava odolevajući pritiscima i kaznenim merama iz Brisela, sasvim je razumljivo da je Orban preuzeo lidersku ulogu u tom procesu, barem u centralnoj Evropi. Novina je da je mađarski premijer, koji je poslednjih godina svojim antimigracionim stavom bio lokomotiva Višegradske grupe – sada

Svet

28.07.2018 u 21:31

Novi Amerikanac u borbi za dušu Evropske unije

Pored svih evropskih lidera, narednu godinu u Evropskoj uniji obeležiće politička borba dvojice američkih igrača koji predvode dva koncepta: liberalni – koji je u opadanju, i nacionalni – koji je u ekspanziji. Stiven Benon, čovek koji nesumnjivo predvodi ideološke svetske promene i koji je osmislio pobedničku kampanju Donalda Trampa, usmerio se na evropski kontinent. On je nameran da oformi desničarsku „supergrupu” i da obezbedi da posle izbora u maju iduće godine Evropski parlament izgleda sasvim drugačije. Svoj desničarski „Pokret” usidriće u Briselu, samom središtu politike koju želi da razori i centra u kome ogroman uticaj ima mađarsko-američki milijarder Džordž Soros, koji je do sada bio neprikosnoveni autoritet briselske politike. Tako će još jedan Amerikanac u Evropi

Svet

26.07.2018 u 22:00

„Noćni vukovi” s tenkovima nadomak Bratislave

„Na 50. godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku, jedna od najmoćnijih Putinova propagandnih grupa je formirala vojni logor u blizini glavnog grada Slovačke, koja je članica NATO-a.” Ovako glasi prva rečenica teksta Radija Slobodna Evropa, koji je članak naslovio: „Vukovi u jagnjećoj koži”. Priča se brzo proširila medijima, a britanski „Miror” je uz pomoć fotografija koje su pribavljene dronom plasirao napetu priču punu tajnovitih detalja. „Malo se zna šta se događa iza impozantnog, dva metra visokog crnog zida koji opasuje objekat i na čijem se vrhu nalazi bodljikava žica. Međutim, ono što je poznato sa fotografija jeste to da se tu nalaze tenkovi, oklopna vozila i policijska oprema.” Motociklistički klub „Noćni vukovi”, „čiji su članovi bili na čelu ruske okupacije Krima a

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević