Probijena danska blokada „Severnog toka 2”

Krajem juna danski premijer Lars Loke Rasmusen je promenio stav. Iako je u aprilu, posle susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, izjavio da Danska nema na raspolaganju pravne instrumente da spreči realizaciju ovog projekta – odlučeno je da Danska ne može sama da reši ovo pitanje. Prema njegovim rečima, trebalo bi ga rešavati na panevropskom nivou, tako da se analiziraju svi rizici i uloga Ukrajine kao tranzitne države. U danskom parlamentu su usvojene zakonodavne inicijative koje omogućavaju ulaganje veta ili odlaganje primene projekta.

Objašnjavajući zašto je Švedska odobrila izgradnju gasovoda „Severni tok 2”, iako nema vlastiti ekonomski interes a podržava i tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu, ambasador ove zemlje u Kijevu Martin Hengstrom je rekao da ih je na to primoralo međunarodno pravo, uključujući Konvenciju UN o pravu mora. Ti akti, između ostalog, državama dozvoljavaju da postavljaju podvodne kablove i cevovode izvan teritorijalnih voda. Ove pravne norme koje se odnose na međunarodne vode bitno se razlikuju od regulative koja uređuje aktivnosti u teritorijalnim vodama, što se u slučaju rusko-evropskog gasovoda odnosi na Rusiju, Nemačku i Dansku.

Ukrajina se žestoko suprotstavlja gradnji novog ruskog cevovoda koji bi od kraja 2019. godine dopremao dodatnih 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje Evropi – jer bi kao glavna dosadašnja tranzitna zemlja sasvim ostala bez prihoda. Ukrajina i Rusija imaju nerešen spor oko naplate dugovanja za gas, što je ruska strana postavila kao uslov za produženje ili pravljenje novog ugovora. Protivnici „Severnog toka 2”, u prvom redu SAD, ali i Nemačka, zahtevaju da se zadrži isporuka gasa kroz Ukrajinu

U sredu je direktor ukrajinskog preduzeća „Naftogas” Jurij Vitrenko rekao da će nekoliko faktora presuditi i obustaviti gradnju novog ruskog cevovoda, pored već postojećeg po dnu Baltičkog mora. To su, u prvom redu, pretnja američkim sankcijama evropskim konzorcijumima koji učestvuju u izgradnji, promena stava Nemačke i odluka Danske.

U Nemačkoj su pre desetak dan počeli pripremni radovi na povezivanju objekata na kopnu sa morskim delom, kao i prokopavanje 30 kilometara dugog kanala u koji će biti postavljene cevi.

Američki predsednik Donald Tramp je, uoči nedavnog samita NATO-a, rekao da je Nemačka pod potpunom ruskom kontrolom, jer daje milijarde za ruski gasovod a odbija da kao članica NATO-a vojni budžet poveća na dva odsto BDP-a. SAD, baltičke zemlje i Poljska ocenjuju ovaj projekat kao politički, dok Nemačka i Rusija tvrde da je u pitanju ekonomski interes. Zvanični Vašington, s druge strane, ima interes da Evropi proda mnogo veće količine skupljeg tečnog gasa, za šta ne postoji ni infrastruktura niti ga imaju dovoljno za evropske potrebe. Američka administracija ozbiljno radi na pripremi sankcija evropskim konzorcijumima (OMV, „Endži”, „Vinteršal” i „Uniper”) koji finansiraju i izvode ovaj projekat.

Ukrajina je u maju iznela podatke da će, ako gas poteče „Turskim tokom” (čiji prvi krak je već gotov) i „Severnim tokom 2”, Ukrajina sasvim nestati sa „gasne mape”.

„Turski tok će nam oduzeti 30–40 milijardi kubnih metara gasa i onda će ostati 50. Toliko je planirano da se iz Rusije dopremi Evropi godišnje. Na kraju uopšte neće biti potreban ukrajinski cevovod”, rekla je predsednica Odbora za spoljne poslove u ukrajinskom parlamentu Ana Gopko.

Zbog ovakvog salda Ukrajina naročito kritikuje Nemačku, dok predsednik Frank Valter Štajnmajer i kancelarka tvrde da su kritike neosnovane jer pokušavaju da postignu dogovor da „Gasprom” održi transport gasa kroz Ukrajinu.