Пробијена данска блокада „Северног тока 2”

Крајем јуна дански премијер Ларс Локе Расмусен је променио став. Иако је у априлу, после сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел, изјавио да Данска нема на располагању правне инструменте да спречи реализацију овог пројекта – одлучено је да Данска не може сама да реши ово питање. Према његовим речима, требало би га решавати на паневропском нивоу, тако да се анализирају сви ризици и улога Украјине као транзитне државе. У данском парламенту су усвојене законодавне иницијативе које омогућавају улагање вета или одлагање примене пројекта.

Објашњавајући зашто је Шведска одобрила изградњу гасовода „Северни ток 2”, иако нема властити економски интерес а подржава и транзит руског гаса кроз Украјину, амбасадор ове земље у Кијеву Мартин Хенгстром је рекао да их је на то приморало међународно право, укључујући Конвенцију УН о праву мора. Ти акти, између осталог, државама дозвољавају да постављају подводне каблове и цевоводе изван територијалних вода. Ове правне норме које се односе на међународне воде битно се разликују од регулативе која уређује активности у територијалним водама, што се у случају руско-европског гасовода односи на Русију, Немачку и Данску.

Украјина се жестоко супротставља градњи новог руског цевовода који би од краја 2019. године допремао додатних 55 милијарди кубних метара гаса годишње Европи – јер би као главна досадашња транзитна земља сасвим остала без прихода. Украјина и Русија имају нерешен спор око наплате дуговања за гас, што је руска страна поставила као услов за продужење или прављење новог уговора. Противници „Северног тока 2”, у првом реду САД, али и Немачка, захтевају да се задржи испорука гаса кроз Украјину

У среду је директор украјинског предузећа „Нафтогас” Јуриј Витренко рекао да ће неколико фактора пресудити и обуставити градњу новог руског цевовода, поред већ постојећег по дну Балтичког мора. То су, у првом реду, претња америчким санкцијама европским конзорцијумима који учествују у изградњи, промена става Немачке и одлука Данске.

У Немачкој су пре десетак дан почели припремни радови на повезивању објеката на копну са морским делом, као и прокопавање 30 километара дугог канала у који ће бити постављене цеви.

Амерички председник Доналд Трамп је, уочи недавног самита НАТО-а, рекао да је Немачка под потпуном руском контролом, јер даје милијарде за руски гасовод а одбија да као чланица НАТО-а војни буџет повећа на два одсто БДП-а. САД, балтичке земље и Пољска оцењују овај пројекат као политички, док Немачка и Русија тврде да је у питању економски интерес. Званични Вашингтон, с друге стране, има интерес да Европи прода много веће количине скупљег течног гаса, за шта не постоји ни инфраструктура нити га имају довољно за европске потребе. Америчка администрација озбиљно ради на припреми санкција европским конзорцијумима (ОМВ, „Енџи”, „Винтершал” и „Унипер”) који финансирају и изводе овај пројекат.

Украјина је у мају изнела податке да ће, ако гас потече „Турским током” (чији први крак је већ готов) и „Северним током 2”, Украјина сасвим нестати са „гасне мапе”.

„Турски ток ће нам одузети 30–40 милијарди кубних метара гаса и онда ће остати 50. Толико је планирано да се из Русије допреми Европи годишње. На крају уопште неће бити потребан украјински цевовод”, рекла је председница Одбора за спољне послове у украјинском парламенту Ана Гопко.

Због оваквог салда Украјина нарочито критикује Немачку, док председник Франк Валтер Штајнмајер и канцеларка тврде да су критике неосноване јер покушавају да постигну договор да „Гаспром” одржи транспорт гаса кроз Украјину.