Utorak, 16.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Biljana Mitrinović Rašević

Svet

07.04.2017 u 20:00

Opasnost po Rusiju iz srednje Azije

U širokim bezbednosnim proverama posle terorističkog napada u metrou, u Sankt Peterburgu je uhapšeno najmanje osam osoba koje su bile u kontaktu sa bombašem samoubicom. Oni su osumnjičeni za regrutovanje osoba za Islamsku državu i terorističku grupu Džabhat al Nusra.

Svet

05.04.2017 u 19:00

Ko saučestvuje sa Rusima

Činjenica da se bombaš samoubica razneo u sanktpeterburškom metrou istog dana kada je u tom gradu boravio ruski predsednik Vladimir Putin, koji nije toliko često u severnoj prestonici, danas je već zavredila posebnu pažnju. Paralelno sa otkrivanjem identiteta počinioca, za koga je potvrđeno da je 22-godišnji Akbadžon Džalilov, koji ima kirgiško poreklo, teroristički napad u kome je poginulo 14, a ranjena 51 osoba, otvorio je mnogo drugih pitanja između Rusije i zapadnih medija i njihovih vlada: od spekulacija da napad osveta za Siriju do toga da zapadnoevropske prestonice nisu osvetlile svoje znamenite građevine bojama ruske zastave, kako je to činjeno u slučaju terorističkih napada u Briselu, Parizu ili Londonu. OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Svet

01.04.2017 u 17:00

Putinova viša sila u klimatskim promenama

Ako je suditi po pisanju „Njujork tajmsa” iz 2015. godine, izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da promena klime jeste nezaustavljiva, ali da je ne uzrokuje ljudska aktivnost – nije trebalo juče da izazove toliko uznemirenje javnosti, jer i pomenuti list tvrdi da Putin ovako misli još od ranih dvehiljaditih godina. Pišući povodom Putinovog ispada, odnosno iznošenja sasvim suprotnog mišljenja na samitu UN o klimatskim promenama početkom decembra 2015. godine u Parizu, „Njujork tajms” je podsetio da je Putin 2003. godine, na jednoj međunarodnoj konferenciji o otopljavanju, rekao da će ono Rusima svakako dobro doći: omogućiće im da troše manje na bunde, a uvećaće proizvodnju žitarica. „I hvala Bogu na tome”, rekao je on.

Svet

31.03.2017 u 16:00

Poljska se povlači iz evropskih vojnih snaga

Poljska dozirano izražava svoje nezadovoljstvo odnosom koji Brisel ispoljava prema njenoj novoj vlasti. Ne odustaje od pitanja koja su joj važna, ali se i ne zaleće na put bez povratka koji im je nedavno ponudila kandidatkinja francuske desnice na predsedničkim izborima Marin le Pen. Vladajuća evroskeptična Stranka prava i pravde Jaroslava Kačinjskog jasno je sredinom ovog meseca poručila da „nije spremna da zajedno demontiraju EU”. Ali, to što Varšava ne želi da se udružuje u tako ekstremnom poduhvatu, na kome Le Penova zasniva svoju predsedničku kampanju, ne znači da odustaje od vlastitih interesa, koji u krajnjoj instanci i mogu da dovedu do demontiranja EU. Uz to, ne treba zanemariti ni rezultate koji mogu da uslede zahvaljujući opredeljenju „velike četvorke” (Nemačka, Francuska,

Međunarodni pregled

25.03.2017 u 22:00

Velika četvorka ne prima više rođake sa sela

O Evropi u više brzina, krugova ili klubova, govorilo se još pre nekoliko godina, kada se tek šaputalo o mogućem izlasku Velike Britanije i izbacivanju Grčke, barem iz evrozone – prvog i najvažnijeg briselskog kruga. Od te 2015. godine pregazilo je evropski kontinent mnogo toga, a „velika četvorka” (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) zvanično je iznela plan o Evropi na više koloseka na mini samitu u Versaju početkom ovog meseca. Puštajući duha iz boce, za koga su znali da će poput sablasti uplašiti sve članice koje ih bespogovorno ne prate, Fransoa Oland je predstavljanje plana zavio u celofan brige i potrebe da se EU posveti budućnosti, a Angela Merkel je rekla da bi trebalo imati hrabrosti i dozvoliti da neke zemlje krenu napred bez obaveze da čekaju ostale. OSVAJANjE

Svet

24.03.2017 u 20:00

Borba za vlast u Kijevu do poslednjeg dolara

U Kijevu se već godinama vodi borba za finansijski i politički opstanak vladajuće elite, a odluka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da u ponedeljak ne odobri novu tranšu zajma u iznosu od milijardu dolara samo je pokazatelj da su trvenja između političara i oligarha stigla dotle da priliva novca neće biti jer ne postoji funkcionalan državni sistem. Još u decembru prošle godine borci dobrovoljačkih bataljona, poput Desnog sektora, Azova i drugih, na pojedinim mestima na liniji razdvajanja sa Donbasom (Donjeck i Luganska oblast) uspostavili su stacionarne i mobilne punktove na kojima su sprečavali promet robe.

Svet

15.03.2017 u 22:00

Američki senatori: Zaustavite Džordža Sorosa

Grupa republikanskih senatora zatražila je od američkog državnog sekretara Reksa Tilersona da istraži tvrdnje da se novac poreskih obveznika koristi kako bi se podržala politička uplitanja milijardera Džordža Sorosa u inostranstvu. Kako se navodi u pismu koje je objavio senator iz Jute Majk Li, od Tilersona se zahteva da odmah istraži kako se novac poreskih obveznika SAD troši „za podršku levičarskim političkim grupama ili nametanje levičarskih politika suverenim nacijama, bez obzira na njihovu želju za samoopredeljenjem”, objavio je „Foks njuz”. Li tvrdi da je jedna takva politička grupacija Fond za otvoreno društvo Džordža Sorosa, koja je „višestruki primalac sredstava iz fondova organizacije USAID”. Li ističe da grupa od šest senatora smatra da je „takvo ponašanje neprihvatljivo

Svet

11.03.2017 u 19:45

Fijasko samita EU

Dvodnevni samit Evropske unije u Briselu doživeo je potpuni fijasko, izuzev ako se uspehom ne smatra reizbor predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji nije bio jednoglasan, kako pravila nalažu, i koji je izazvao blokadu zajedničkog saopštenja. Rad lidera Evropske unije na nacrtu deklaracije, koja će biti objavljena 25. marta u Rimu povodom 60. godišnjice osnivačkog ugovora, potpuno je obeležen neuvažavanjem poljskog glasa protiv Tuskovog reizbora u četvrtak.

Svet

09.03.2017 u 21:00

Mađarsko-ruska nuklearka pod velom tajne za Brisel

Dok se raspravlja o tome da li će Evropska unija posle izlaska Velike Britanije ići dalje u više brzina i ko će u tome učestvovati, Mađarska, kao država protivna nemačko-francuskom planu koji bi istočne članice ostavio van najužeg kruga evropske zajednice, sasvim je zadovoljna razvojem odnosa sa Rusijom. Najnoviji povod za to zadovoljstvo je odluka Evropske komisije da za projekat izgradnje nuklearne elektrane Pakš 2 odobri mađarsku investiciju, koja je podržana ruskim kreditom od 10 milijardi evra, što je 80 odsto ukupnog iznosa od 12,5 milijardi.

Svet

07.03.2017 u 20:30

EU u više brzina – brže ka spasenju ili raspadu

Postoji ozbiljna opasnost da će se Evropska unija raspasti pred izazovima sa kojima se suočava čak i ako se nešto učini, naspram izvesnosti da će se to dogoditi ako se ništa ne preduzme. Uoči serije skupova koji prethode 60-godišnjici obeležavanja Rimskog sporazuma, najave da bi trebalo rekonstruisati poredak koji je pred ozbiljnim iskušenjima već su izazvale žestoka negodovanja država koje ne bi ušle u prvi, najbliži krug. Francuski predsednik Fransoa Oland je u Versaju, u okviru priprema za samit u četvrtak u Briselu i krajem meseca u Rimu, bio domaćin nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, španskom premijeru

Prethodna Sledeća

Početna / Biljana Mitrinović Rašević

16.06.2026 u 07:20

Živanović oslobođen optužbi za ratni zločin

16.06.2026 u 07:14

Remi fudbalera Irana i Novog Zelanda

16.06.2026 u 07:07

Drugi dan posete Gruziji: Vučić sa premijerom i predsednikom parlamenta

16.06.2026 u 07:00

Teretnjaci čekaju do pet sati na izlazu iz Srbije

16.06.2026 u 06:56

Žena teško povređena u nesreći kod BIGZ-a

16.06.2026 u 06:55

Do kraja godine otvaramo ispostavu PKS u Kairu