Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Svet

01.12.2016 u 22:01

Do juče vrlo popularan Džastin Trido „razočarao” je svoje sunarodnike zato što je Fidela Kastra nazvao legendarnim vođom koji je uneo značajna poboljšanja u zdravstvo i školstvo. U kanadskim medijima još se nije stišalo izrugivanje premijeru zbog telegrama u kojem je izrazio svoje „najdublje saučešća” zbog smrti bivšeg predsednika Kube. Predviđaju da će mu drastično pasti podrška, i da bi za njegove „iznenađujuće” tople reči mogao da plati visoku političku cenu. Na komemoraciju „brutalnom diktatoru” (kako je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nazvao kubanskog vođu revolucije) u Havani došli su Enrike Penja Nijeto, predsednik Meksika, Evo Morales, (Bolivija) Danijel Ortega...

Svet

27.11.2016 u 22:00

Fidel Kastro u maloj i velikoj Havani

Naslovne stranice kubanskih medija ispisane su od juče crnim slovima pa je tako čak i crvena Granma , zvanični organ komunističke partije Kube, izašao „u crnini”. List poziva kubanski narod na jedinstvo i ocenjuje da će to biti najbolja komemoracija vođi kubanske revolucije Fidelu Kastru. Nesporno je da je Fidel Kastro bio uzor, simbol podsticaj i inspiracija za plejadu levičarskih lidera na kontinentu ophrvanom nejednakostima, siromaštvom, nepravdama represijom oligarhije i desničarskih vojnih hunti. Povodom smrti Fidela Kastra, u celoj Latinskoj Americi potegla se polemika o tragu koji je za sobom ostavio...

Kultura

27.11.2016 u 09:05

Crna Toni Morison u velikoj beloj Americi

Tamo gde se po pravilu okupljaju beli vašingtonski intelektualci i profesori da bi, u organizaciji nezavisne knjižare „Politiks end Proz”, uživo proćaskali sa nekim od najpoznatijih mislilaca sveta, pre osam godina sakupila se velika grupa svečano obučenih Afroamerikanaca, svih generacija. U vazduhu se osećala posebna energija, trenutak je bio istorijski, a Toni Morison, tada jedina živa američka dobitnica Nobelove nagrade za književnost (1993), tek što je objavila svoj poslednji roman „Milosrđe”. Barak Obama, upravo je pobedio Džona Mekejna na izborima u SAD. Pamtim jedinstveno uzbuđenje tog prohladnog dana kada je čitav Vašington mirisao na ostvarenje najuzvišenijih revolucionarnih ciljeva, a ne na rigidnu prestonicu supersile odakle se pritiskaju dugmad za svakojaka silovita

Svet

23.11.2016 u 22:00

Zatočenik koji je doveo Trampa na vlast

Džulijan Asanž mogao bi ovih dana da bude proglašen za Tajmovu ličnost godine, jer se ovom australijskom uzbunjivaču pripisuje bezgranična moć iako je već više od četiri godine zatvoren u malenoj prostoriji ambasade Ekvadora u Londonu, oko koje dežura armija britanskih policajaca i agenata u civilu. Tajm je ovih dana saopštio da po njegovim anketama Asanž vodi ispred Trampa za postavljanje na tron ličnosti godine. Ovaj zatočenik boluje od kostobolje, zubobolje, melanholije, kičma mu je iskrivljena, nije video prirodnu svetlost, sem kad povremeno izađe na prozor da održi govor, kontakti su mu ograničeni na nekoliko prijatelja. Ipak pripisuje mu se da je objavljivanjem tajnih informacija nekoliko dana pred novembarske izbore u SAD, oštetio Hilari Klinton i presudno uticao na izbor Donalda Trampa za

Kultura

24.11.2016 u 08:50

Duga tišina o plavom žigu iz Aušvica

Da su stvarnost i istorija Izraela fantastičnije od fikcije, na drugačiji način od onoga kako je to definisao kolumbijski nobelovac Gabrijel Garsija Markes, u to me je uverila Judit Kacir, izraelska književnica čiji je dokumentarni roman „Cila” upravo objavljen u izdanju kuće Klio, u izvrsnom prevodu sa hebrejskog jezika, za šta je zaslužna Dušica Stojanović Čvorić. Svoje životno delo autorka nekolikih bestselera, profesorka kreativnog pisanja i vlasnica izdavačke kuće, pisala je punih dvadeset godina još od kada su joj do ruku došli dnevnici i pisma njene prabake Cile i Ciline jedine životne ljubavi Hanana. Priča o četiri generacije familije Judit Kacir, zasnovana na dokumentima iz intimne porodične škrinje, prepliće se sa malo znanom istorijom Izraela i vremenom kada su Arapi i Jevreji živeli

Svet

23.11.2016 u 22:05

Trampova tviter diplomatija

Još nije ni stupio na dužnost, a Tramp je već Londonu bacio rukavicu u lice. Predložio je da tamošnji Forin ofis imenuje opozicionog lidera Najdžela Faraža, bivšeg predvodnika evroskeptične i evrofobične stranke, za najvažnije diplomatsko mesto. Po Trampu, Faraž bi odlično obavljao ambasadorsku funkciju u Vašingtonu. Tramp je kadrovsku želju poslao Londonu u najnovijem tvitu kao da je reč o nekoj banana republici, a ne o prekoatlantskoj monarhiji, nekadašnjoj imperiji i zemlji koja se diči svojom tradicijom u diplomatiji. Mnogi bi voleli Najdžela Faraža na mestu ambasadora Velike Britanije u Vašingtonu. On bi taj posao obavljao odlično, ocenio je Tramp u svom tvitu. A kontroverzni Najdžel Faraž nije spavao od dva ujutru, i kad je svanulo gostovao je u Bi-Bi-Sijevoj emisiji. Polaskan je

Kolumna nedelje

19.11.2016 u 22:00

Stojane, kume postistinite ere

Dve milijarde reči poseduje u svom korpusu najeminentnija lingvistička mašinerija engleskog jezika na svetu, koju zovu Oksfordski rečnici. Ali za ovo što se danas dešava na planeti Anglosaksonaca, posle „bregzita” i američkih izbora morali su u pomoć da pozovu jednog Srbina. Internacionalna reč godine nije laž, već „postistina” (Post-truth). U kratkom obaveštenju od nekoliko značajnih rečenica, gurui iz Oksforda objašnjavaju zašto baš ova reč, bolje nego ijedna druga iz beskrajnog okeana jezika, najbolje pristaje jadnom stanju u kome se ljudska rasa našla zahvaljujući demokratski izabranim političarima. Živimo u eri postistinitosti koja „označava da objektivne činjenice manje utiču na oblikovanje javnog mnjenja, od emocija i ličnih uverenja pa istina postaje irelevantna”. Ovo

Svet

18.11.2016 u 22:05

Meksiko strahuje od 20. januara

Strah se uvukao među jedanaest miliona imigranata koji žive i rade u SAD bez potrebnih papira, ali podjednaka nervoza vlada u celom Meksiku, gde se strepi da će već od 20. januara, odmah posle inauguracije, novi predsednik početi da ispunjava svoja predizborna obećanja. Ako Donald Tramp nađe način da obustavi slanje dolarskih doznaka iz SAD u Meksiko, to bi dovelo do kolapsa mnogih regiona južno od reke Rio Bravo, koji svoje preživljavanje duguju vrednim i požrtvovanim rođacima u Sjedinjenim Državama. Već u prvom intervjuu posle izbora, Tramp je potvrdio da će odmah „deportovati i do tri miliona Meksikanaca”, onih koji u svom dosijeu imaju neki krivični prekršaj, a da će onog trenutka kada granica između dve zemlje (3.185 kilometara) bude „osigurana” početi da izbacuje i ostale

Svet

13.11.2016 u 14:05

Kako su Tramp i Makri gradili Njujork

Iz vremena kad su obojica bili samo tajkuni, argentinski predsednik Maurisio Makri i Donald Tramp jako se dobro poznaju. Malo je falilo pa da ova dvojica, zajedničkim novcem, dalekih osamdesetih izgrade najvišu kulu u Njujorku. Da se zamisao ostvarila siluete Menhetna bile bi obeležene jednom višespratnicom koja za četrdesetak spratova nadmašuje sve ostale oblakodere. Ovako ostaje da se priča kako je propala argentinsko-američka graditeljska koprodukcija u kojoj su glavni igrači bili sadašnji predsednici dve države na američkom kontinentu. Od 1979. do 1984. Grupa „Makri” koju je predvodio Franko Makri, otac argentinskog predsednika, kovala je planove zajedno sa grupom „Tramp” za izgradnju kule od sto pedeset spratova. Najviša višespratnica u gradu oblakodera trebalo je da se izgradi na

Svet

09.11.2016 u 22:05

Meksikanci su pravi Amerikanci

Želim da podsetim gringose da nisam ja prešao granicu već je ona prešla preko mene, jedan je od refrena iz repertoara „Tigrova sa severa”, meksičke grupe iz Kalifornije čije balade već desetine godina osvajaju Gremi nagrade. Čuvene narko-koride, pesme „Tigrova sa severa”, u kojima se veliča život junaštvo i sudbina narko-bosova, ili se govori o naporima latinoameričkih migranata da ostvare svoj san u „obećanoj zemlji” gde ih progone i nipodaštavaju nadobudni „gringosi” odavno su i pored pojedinih cenzurisanih tekstova stekle pravo građanstva i vrte se po mnogim radio-stanicama i televizijskim kanalima na španskom jeziku. Znajući da će joj podrška popularnih tigrova doneti neophodne glasove Latinosa, Hilari Klinton je veselo prihvatila da joj ova grupa peva na završnim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zorana Šuvaković