Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kolumnisti

07.02.2017 u 08:15

Ekonomske ucene u Srbiji

U javnosti se uveliko govori da je u našem društvu izuzetno povišen nivo agresivnosti poslednjih godina, ali se ne objašnjava dovoljno fenomen ekonomskog nasilja, kao njen najperfidniji i najpogubniji vid. Ekonomsko nasilje u Srbiji se sastoji u držanju građana u nezavidnoj i nesigurnoj ekonomskoj situaciji kako bi se oni lakše kontrolisali i usmeravali u željenom pravcu. U dokazivanju ove teze, počeću od najosnovnijih stvari. Šta je cilj i rezultat zvanične ekonomske politike? Ta politika je u potpunosti usmerena ka postizanju makroekonomske stabilnosti, ali stabilnosti ostvarene na minimalnom nivou životnog standarda i javnih usluga. Kada pogledamo glavne parametre, videćemo da se cilj zvanične politike uglavnom svodi na budžetski suficit, dok ih nema niti se očekuju ozbiljne

Polemika

01.02.2017 u 08:15

Prikrivanje istine o Kosovu

Povodom teksta Branka Raduna „Marketinški 'umereni patriota'” Čitajući tekst „Marketinški 'umereni patriota'” (27. januara), pomislio sam prvo da sam greškom otvorio neki tabloid, jer se dugo u ovoj rubrici nije pojavio tekst tako niskog intelektualnog, moralnog i estetskog nivoa. Zbog čitalaca ,,Politike“, osećam dužnost da neke metode i navode iz teksta prokomentarišem. Sam naslov ,,Marketinški 'umereni patriota'”, na početku mi je zapravo ulio nadu, jer sam pomislio da je autor konačno skupio hrabrost da raskrinka aktuelnog premijera i obznani da je ,,car go“. Pitah se naivno, na koga drugog bi takav naslov mogao da se odnosi? Kad sam još pročitao u prvom pasusu da se autor posvetio razotkrivanju najveće ,,političke travestije“ od 2008. godine, poželeo sam da mu se izvinim što

Kolumnisti

10.01.2017 u 08:15

Kultura straha

Nema istraživanja koje ne pokazuje da je strah dominantno osećanje u Srbiji na početku 2017. godine - strah od neizvesne sutrašnjice, siromaštva, bolesti... niz se može nastaviti unedogled. Imajući u vidu šta smo sve prošli, od devedesetih do danas, normalno je što straha ima. S druge strane, polazeći od toga da bi najgore valjda moralo biti iza nas, kao i da naša zemlja ima puno prostora da smanjuje jaz za razvijenim svetom, logično bi bilo da u društvu ima i entuzijazma, energije i ambicije da se nadoknadi propušteno. Pa, ipak, otpočinjemo 2017. sa osećanjem uplašenosti i nesigurnosti. Zašto? Beri Glasner je objavio 1999. godine knjigu ,,Kultura straha“, koja govori kako određene političke grupe podstiču osećanje straha da bi lakše ostvarile svoje ciljeve. Strah od sutrašnice nije u

Kolumnisti

06.12.2016 u 08:15

Predsednički izbori i „zvocanje”

Srbiju naredne godine očekuju predsednički izbori, redovni. Samo po sebi, radilo bi se o uobičajnoj stvari u demokratiji gde građani, gotovo po rutini, daju ili obnavljaju mandat onima za koje veruju da ih mogu uspešno sabrati oko najvažnijih tema i dolično predstavljati u zemlji i svetu. Pa ipak, gledano po usmerivanim tabloidnim medijima, izjavama naših aktuelnih upravitelja ili reakcijama vojnika iz vladajućih stranaka, radi se o elementarnoj nepogodi. Na sve načine se nastoji omalovažiti značaj ovih izbora, uniziti potencijalni kandidati, a ceo proces prikazati kao nepotrebna marketinška kampanja onih pojedinaca koji su se drznuli da pokažu nezavisan interes za obavljanje javnih poslova. Imajući u vidu da (valjda) živimo u demokratiji, da se ustavni poredak (kako-tako) uzima u

Kolumnisti

08.11.2016 u 08:15

Srbija i region

Srbija kao relativno mala i izložena zemlja u velikoj meri zavisi od svog okruženja, pogotovo imajući u vidu hipoteke iz prošlosti među susedima i podložnost regiona uticaju spoljnih aktera. Preduslov za bezbednost, razvoj i međunarodni status Srbije zato jeste pametna i dobro odvagana regionalna politika, ali paradoksalno, to je oblast u kojoj je danas najviše prisutna iracionalnost, demagogija i fingiranje saradnje. U odnosima sa susedima Srbija ide iz jedne krajnosti u drugu – od odricanja od Andrića („to je zajednički pisac“) i predlaganja regionalnih infrastrukturnih projekata koji nikako ne mogu biti smatrani logičnim prioritetima (autoput Niš – Priština), pa do potpaljivanja najnižih strasti kroz tabloide i paradržavne analitičare u funkciji dokazivanja patriotizma. Stojan

Kolumnisti

11.10.2016 u 09:22

(Ne)sigurne tekovine srpske kampanje u UN

Istoriju pišu pobednici, tako da će u njoj ostati zabeleženo da je za devetog generalnog sekretara UN izabran Portugalac Antonio Gutereš. U izbornom procesu za inokosnu funkciju nema srebrne medalje, a raznorodne kompromisne ponude, koje se ponekad čine tokom kampanje, pravi i ozbiljni kandidati ne uzimaju u obzir. U tom smislu, može se zaključiti da napori koje je srpski tim činio tokom prethodnih pet meseci nisu krunisani trijumfom. Međutim, da li je to baš cela istina, ili je konačna ocena malo kompleksnija i možda pozitivnija? Pre samo pola godine, velika većina država i moćnih pojedinaca ne bi mogli ni da pomisle da neko iz „male i nejake“ Srbije može biti ozbiljan kandidat za najvažniju poziciju u međunarodnom sistemu – za mesto generalnog sekretara UN. Uprkos tome, procenjeno je

Kolumnisti

13.09.2016 u 08:30

Ima li Srbija prijatelje u Evropi?

Tokom ove nedelje, predsednik srpske vlade ide u državnu posetu Francuskoj, zemlji sa kojom imamo tradiciju dva veka bogatih odnosa, ali i koju često posmatramo kroz prizmu dva ekstremna gledišta: ili je smatramo bezuslovnim „prijateljem” i očekujemo previše, ili pak negiramo bilo kakav pozitivni element koji nam može poslužiti kao zalog za ozbiljnije savezništvo. Iako je prijateljstvo lična kategorija koju ne treba preslikavati na odnose između država, u savremenoj istoriji i međunarodnim odnosima postoje određene zakonomernosti, na osnovu kojih se brzo uviđa da sa određenim državama imamo podudarne dugoročne interese i konstantan rezervoar za unapređenje saradnje, dok s drugima treba biti oprezan, a ponekad spreman i na otpor. Propuštanjem da učimo od tradicije, istorije i

Kolumnisti

15.08.2016 u 22:15

Koji je recept uspeha kampanje u UN

Retki su slučajevi u poslednje vreme u kojima domaća javnost zdušno stane iza neke inicijative koja se vodi u ime javnog interesa. Serija iskušenja, razočarenja i poraza, koje smo kolektivno proživeli u poslednje gotovo tri decenije, učinila je da postanemo rezignirani i sumnjičavi prema svemu u čemu ne možemo momentalno prepoznati direktni lični interes. Međutim, jedna od tih retkih situacija kada je domaća javnost plebiscitarno pozdravila uspeh koji se u ime države postiže, bilo je plasiranje srpskog kandidata u samu završnicu trke za najvišu poziciju u međunarodnom sistemu – za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Zašto je reakcija bila takva, kao da se radi o reprezentaciji, interesantno je pitanje, u koje ipak neću na ovom mestu ulaziti. Pokušaću pak da kroz

Kolumnisti

19.07.2016 u 08:15

Evropa posle „bregzita”, Nice i Istanbula

Sada kada je poznat ishod referenduma u Britaniji, uprkos najavama apokalipse, ispostavlja se da sunce i dalje izlazi, a svi akteri se okreću od propagande ka racionalnim potencijalnim rešenjima. Pogledajmo i mi kakve realne posledice „bregzita” treba očekivati, ali i kakav je uticaj Nice i Istanbula na sudbinu Evrope. Prvo, posledice glasanja o izlasku Velike Britanije biće manje drastične nego što je to najavljivano. „Bregzit” neće prouzrokovati dramatičnu krizu Evropske unije, iz prostog razloga što je EU već uveliko u egzistencijalnoj krizi. On nije okidač za krizu, on je posledica krize Unije. Naime, još je tzv. izbeglička kriza otkrila sve pukotine evropske konstrukcije: nesposobnost da se dođe do zajedničkog odgovora, nepoverenje između država članica do tačke da je Nemačka sama

Komentari

21.06.2016 u 08:05

Referendum u Britaniji: sudnji dan za Evropu?

Posle Hladnog rata, Evropa je, od svojevrsnog izloga zapadnog sveta prema SSSR-u, trebalo da preraste u jedan od glavnih polova globalnog upravljanja...i sve je išlo u tom pravcu. Ugovorom iz Mastrihta 1993. godine usvojena je zajednička valuta i kompletirano jedinstveno unutrašnje tržište. Postavljeni su temelji političke i bezbednosne unije. Desetak godina kasnije, velikim proširenjem na istok, Evropa je u apsolutnim ciframa ekonomski prevazišla Ameriku. Kako je onda moguće da ćemo za samo tri dana prisustvovati referendumu o izlasku iz Unije u jednoj od ključnih država članica? Da li će eventualni izlazak Velike Britanije označiti kraj evropskog projekta? Počnimo od dijagnoze, koja je dovela do ovakvog obrta. U Evropi postoje dva sistemska problema. Prvi je taj što su se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nikola Jovanović