Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kolumna nedelje

30.07.2016 u 22:00

Srpska poglavlja humanosti

Opet su tu, među nama. Viđamo ih na ulicama, u parkovima, po haustorima, u javnim objektima, bankama, poštama, supermarketima. Naši sugrađani – migranti. Često ih zovu i izbeglicama, kad žele da naglase empatiju sa stradalnicima u čijim zemljama već dugi niz godina besne ratovi. Valjda se i sami sećamo tužnih srpskih izbegličkih kolona, stotina hiljada izgnanika iz svojih domova, koje smo primili kao članove svoje porodice. I oni su takođe danas tu, s nama. Zato smo se, valjda, i poneli ljudski tokom prvog talasa migrantske krize, u leto prošle godine. Osetili smo instinktivno tu muku, čak i kad smo negde znali da nisu svi oni izbegli iz ratom zahvaćenih područja, već da je među njima i deo onih koje Evropa svrstava u kategoriju ekonomske migracije. Nažalost, i ovu muku smo iskusili na

Društvo

31.07.2016 u 12:00

Spasavanje pisanih tragova o postojanju Srba van matice

Upućenost Srba na Trst ima viševekovnu istoriju, naglašava za naš list istoričar dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, ukazujući na dosadašnje rezultate višegodišnjeg rada ove nacionalne institucije na sređivanju, obradi i zaštiti arhivske građe u Arhivu Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu. Rad na ovom značajnom i obimnom poslu Arhiv Srbije je započeo još 1982, ali je prekinut 1990. i nastavljen 2008. godine. Reč je o samo jednom delu šireg strateškog projekta sređivanja i zaštite arhivske građe srpskog porekla van granica Srbije i istraživanju arhivske građe značajne za istoriju srpskog naroda, a nalazi se u stranim arhivima. U sadašnjoj fazi, Arhiv Srbije realizuje navedeni projekat u Trstu, Beču, Sentandreji, Dubrovniku, Veneciji, Moskvi i Istanbulu, a u planu

Društvo

27.07.2016 u 18:51

Nema sigurne zaštite od udara groma

Poput munje, Srbiju je obletela vest o nezapamćenoj tragediji u Aleksandrovcu, kada su dve devojčice poginule od udara groma. Činjenica da su nastradale u urbanoj okolini, a ne u prirodi, gde bi se mogle očekivati ovakve nesreće, pokrenule su lavinu pitanja o tome koliko smo bezbedni u gradovima kada zagrmi. Dodatni strah podgrevale su spekulacije da su mobilni telefoni koje su devojčice imale navodno privukle gromove. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali krajnje su skeptični prema ovim nagađanjima. Oni, međutim, upozoravaju da ljudi u gradovima često zaboravljaju na mere opreznosti i da gromobrani ipak imaju ograničen radijus delovanja. Dr Dragutin Salamon, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta sa Katedre za elektroenergetske sisteme, objašnjava za naš list da je na

Društvo

25.07.2016 u 09:30

Srbi dobili predstavništvo u vladi Moskve

Savet nacionalnosti Vlade grada Moskve, koji okuplja predstavnike više od 80 etničkih zajednica koje žive u ruskoj prestonici, od prošlog meseca bogatiji je za još jednog člana. Profesor dr Božidar Mitrović, predsednik Regionalne društvene organizacije „Objedinjenje Srba”, postao je predstavnik srpske nacionalne zajednice u ovom gradskom telu. Ako se neko možda zapita zašto je Savet nacionalnosti važan, trebalo bi da zna da u Rusiji, pa i u samoj Moskvi, živi skoro 200 etničkih zajednica, a procenjuje se da pripadnika manjina u samoj prestonici ima više od tri miliona. Zato je neophodna koordinacija na državnom nivou, kako bi se očuvali mir i harmonija među narodima. Srbi, kojih u Moskvi po nekim procenama živi oko 100.000, konačno su dobili svog delegata u gradskoj izvršnoj vlasti.

Društvo

18.07.2016 u 22:00

Da li je Čerčil smanjio Veliku Britaniju na jedan dan

Pre tačno 71godinu i dva dana, 17. jula 1945, rođen je u Londonu jugoslovenski prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević. Tada je i nastala legenda da je čuveni apartman 212 u hotelu „Kleridžis“, tadašnji premijer Vinston Čerčil proglasio na jedan dan teritorijom Jugoslavije, kako bi kraljev sin bio rođen na „domaćem tlu“. Međutim, novinari britanskog javnog servisa Bi-Bi-Si želeli su da nađu bilo kakav dokaz, pisani trag o ovoj Čerčilovoj odluci, ali nisu uspeli. Britanski novinari podsećaju da su ulazna vrata apartmana postala međunarodna granica. Priča o apartmanu 212 se ponavlja i na sajtu prestolonaslednika, u zvaničnoj istoriji hotela „Kleridžiz“, kao i u mnogim knjigama. Ali, nema ni jednog dokaza da je to sve istina. U aprilu 1941, tokom Drugog svetskog rata, Nemačka i njeni

Društvo

15.07.2016 u 19:46

UNHCR: Stanje na srpsko-mađarskojgranici je na ivici izdržljivosti

Evropska unija nastaviće da finansijski podržava Srbiju u rešavanju problema migrantske krize, navedeno je u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon sastanka ministra Aleksandra Vulina sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Majklom Davenportom. Tema razgovora bila je trenutna situacija u vezi sa migrantskom krizom, unapređenjem položaja migranata u prihvatnim centrima i stanjem na srpskim graničnim prelazima, tokom koga je Davenport pohvalio odnos Vlade Srbije prema migrantima. Istaknut je značaj zajedničke saradnje i rada na terenu sa organizacijama civilnog društva, prenosi Fonet, i dogovoreno da će se nastaviti redovna i dobra komunikacija Srbije i EU, kao i bilateralna saradnja sa zemljama regiona.

Društvo

10.07.2016 u 22:00

Ranković je mogao da spreči razbijanje Jugoslavije

Suština zakazivanja i održavanja Brionskog plenuma najbolje se vidi iz ocene koju je izneo predsednik Državno-partijske komisije Krste Crvenkovski, koji je rekao da je glavni zadatak plenuma da, paralelno s razbijanjem centralističkih i unitarističkih tendencija, radi na punoj afirmaciji republika i da je to prilika da se napravi istorijska prekretnica u tom pravcu – kaže u intervjuu „Politici” Svetko Kovač, koji je do januara 2014. bio na čelu Vojnobezbednosne agencije (VBA), naslednice čuvenog KOS-a. Kovač je pre dve godine objavio knjigu „Slučaj Ranković – iz arhiva KOS-a”, nudeći do tada nepoznate podatke iz arhivske građe vojne službe bezbednosti o „Brionskoj aferi”. Tada je, pre tačno pola veka, smenjen Aleksandar Ranković, šef savezne Udbe i zvanično drugi čovek Titove

Uvodnik

06.07.2016 u 22:00

Evroflegmatizam

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, u jučerašnjem autorskom tekstu za „Politiku“, izrazio je duboko žaljenje i razočaranje ponašanjem britanskih glasača koji su odlučili da napuste Evropsku uniju. Štajnmajer priznaje da je EU u krizi i, uprkos ovim pesimističkim tonovima, ukazuje da još nije sve izgubljeno. „Evropa izvozi stabilnost i bezbednost, na primer na zapadni Balkan, gde je vera u Evropu i želja za približavanjem neokrnjena“, poručuje optimistički nemački šef diplomatije. Doduše, ne objašnjava kako to Evropa može nešto da izvozi samoj sebi, ako se složimo da je Balkan na evropskom kontinentu, a da su pet balkanskih država i članice EU. Njegova poruka je jasna i ona je duboko pragmatična: Evropa planira još dugo da izvozi i uvozi na našem području. Ma

Društvo

03.07.2016 u 14:10

Kad Tesla zapeni u krigli

Nikola Tesla nije iz Valjeva, ali ponovo putuje za Ameriku. Ovog puta u vidu flašica čuvene „Valjevske pivare“ koja pokušava da plasira preko okeana svoj novi brend „Tesla spirit“. Ova ideja naišla je na podeljene reakcije. Dok jedni smatraju da je neprimereno da srpski velikan „prodaje“ pivo, za druge je to ispravan potez koji jača domaću privredu. Jer ako bilo šta iz Srbije može da ima prođu u SAD, onda je to Tesla, koga Amerikanci obožavaju. Mada bi ime srpskog genija mnogo bolje pristajalo nekom energetskom piću. Sve je veći broj različitih brendova koje nose Teslino ime. U Srbiji je poznat „Komtrejdov“ asortiman elektronskih proizvoda. Na globalnom nivou, ipak je najčuveniji „Tesla“ brend, čiji je vlasnik Ilon Mask, vizionar i pokretač mnogih novih ideja. Automobili „Tesla motorsa”

Društvo

28.06.2016 u 10:00

Hoseu Muhiki najviši orden Republike Srpske

Andrićgrad – Već tri dana, Andrićgrad je domaćin prvog Sajma knjiga srpske i balkanske kulture i istorije, a tako će biti sve do 10. jula. Tokom dve nedelje, u ovoj kulturnoj prestonici Republike Srpske, biće održan niz manifestacija kakvih se ne bi postidele ni mnoge prestonice našeg regiona. Od predstavljanja izdanja Andrićevog instituta i Urugvaja kao zemlje počasnog gosta, kao i brojnih romana i knjiga, preko naučnih skupova (između ostalog i o delu Petra Kočića), muzičkih događaja, svečanih dodela nagrada, pa sve do izložbe slika Miloša Šobajića. Jučerašnje svečano otvaranje, u prisustvu bivšeg predsednika Urugvaja Hosea Muhike, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, akademika Matije Bećkovića i niza vodećih intelektualaca i javnih ličnosti – priredio je Emir Kusturica. Naš

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Bojan Bilbija