Nema sigurne zaštite od udara groma

Poput munje, Srbiju je obletela vest o nezapamćenoj tragediji u Aleksandrovcu, kada su dve devojčice poginule od udara groma. Činjenica da su nastradale u urbanoj okolini, a ne u prirodi, gde bi se mogle očekivati ovakve nesreće, pokrenule su lavinu pitanja o tome koliko smo bezbedni u gradovima kada zagrmi. Dodatni strah podgrevale su spekulacije da su mobilni telefoni koje su devojčice imale navodno privukle gromove. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali krajnje su skeptični prema ovim nagađanjima. Oni, međutim, upozoravaju da ljudi u gradovima često zaboravljaju na mere opreznosti i da gromobrani ipak imaju ograničen radijus delovanja.

Dr Dragutin Salamon, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta sa Katedre za elektroenergetske sisteme, objašnjava za naš list da je na otvorenim površinama u gradu teško povećati zaštitu uvođenjem gromobrana.

– Svaki od njih ima svoju teritorijsku zonu i u ovom tragičnom slučaju pitanje je koliko su devojčice bile udaljene od gromobrana. One su se našle na otvorenom prostoru. To je isto kao kad na fudbalskoj utakmici grom pogodi igrače. Ljudi obično ne razmišljaju o opasnosti koja preti od gromova. Najbolja je zaštita odmah pobeći, odnosno skloniti se u neku zgradu, haustor i sačekati da grmljavina prestane – kaže prof. dr Salamon.

Iako naglašava da je uvek bolje da mobilni telefon i slični uređaji budu isključeni za vreme grmljavine, prof. dr Salamon dodaje da je vrlo skeptičan kada je reč o tome da oni mogu da privuku gromove.

– Nije mi poznato da postoje čvrsti naučni dokazi da mobilni telefoni privlače munje i zato ne verujem da ti uređaji mogu izazvati ovakvu nesreću – napominje ovaj stručnjak.

On dodaje da se danas ugrađuju novi gromobrani sa takozvanim ranim startovanjem, koji jonizuju vazduh iznad same instalacije i privlače gromove.

– Tako izazivaju sličan efekat kao raniji radioaktivni gromobrani koji su počeli da se forsiraju pre tridesetak godina. Smatralo se tada da je zbog radioaktivnog umetka takav gromobran bolje privlačio munje, ali se to nije pokazalo kao dobro rešenje. Ispostavilo se da nema posebnih prednosti, ali je zbog radioaktivnosti mogao da bude štetan po okolinu. Novi gromobrani nemaju takav uticaj, ali u pogledu efikasnosti nisu mnogo bolji od onih starih klasičnih, sa običnom šipkom – navodi prof. dr Dragutin Salamon.

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kaže za „Politiku” da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je bio uzrok tragedije u Aleksandrovcu jer postoji veliki broj mogućnosti, pa bi se samo detaljnom analizom stručnjaka i institucija to moglo pouzdano utvrditi.

– Ovlašćene firme treba da procene stanje gromobrana, izvrše kompletna merenja, pa tek onda da se izađe u javnost sa pričom o tome da li je ili nije gromobran bio uzrok tragedije – smatra direktor agencije.

On dodaje da je za gromobrane zadužen pre svega MUP Srbije, odnosno Sektor za vanredne situacije. Takođe, u Srbiji postoji nekoliko preduzeća koja se bave kontrolom ispravnosti gromobranskih instalacija i ona izdaju odgovarajuće sertifikate. Velinov, podseća i da postoji opasnost od starih, radioaktivnih gromobrana koji su trenutno instalirani na nekoliko stotina lokacija u Srbiji.

– Radioaktivni gromobran nije opasan za ljude pod uslovom da stoji kako je planirano. Ali, opasno je ako se njegova cev nagne, ako je stub trošan ili usmeren na dole, prema ljudima ili ako ga skidaju oni koji nisu za to obučeni – pojašnjava Velinov.

Agencija radi kompletnu regulativu i praćenje stanja radioaktivnih gromobrana na području cele države. Zajedno sa inspekcijom koja radi u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, agencija je prošle godine sprovela akciju u kojoj su obišli sva mesta gde su bili radioaktivni gromobrani.

– Od osamdesetih godina prošlog veka ugrađeno je više od 4.000 radioaktivnih gromobrana u Srbiji. Donošenjem novog Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti Srbije 2009. godine, propisano je da se svi uklone. To je bila obaveza vlasnika objekata na kojima se gromobrani nalaze. Obišli smo prošle godine svih 4.000 lokacija i suočili se sa prilično neurednom dokumentacijom. Konstatovali smo da je skinuto i zamenjeno 3.300 radioaktivnih gromobrana i da ih je preostalo 722, za čiju zamenu je potrebno oko dva miliona evra. Uglavnom je reč o objektima koji pripadaju ugašenim ili preduzećima u stečaju – naglašava direktor agencije.

U ovoj situaciji agencija nema koga da „pritisne” kako bi izvršili svoju zakonsku obavezu, objašnjava Velinov.

– U nedostatku dva miliona evra, mi smo sami, kao ustanova, preusmerili deo naših sredstava i rešili problem sedam gromobrana. Reč je o važnim ustanovama u kojima boravi veliki broj ugroženih ljudi i dece – napominje naš sagovornik.