Нема сигурне заштите од удара грома

Попут муње, Србију је облетела вест о незапамћеној трагедији у Александровцу, када су две девојчице погинуле од удара грома. Чињеница да су настрадале у урбаној околини, а не у природи, где би се могле очекивати овакве несреће, покренуле су лавину питања о томе колико смо безбедни у градовима када загрми. Додатни страх подгревале су спекулације да су мобилни телефони које су девојчице имале наводно привукле громове. Стручњаци са којима смо разговарали крајње су скептични према овим нагађањима. Они, међутим, упозоравају да људи у градовима често заборављају на мере опрезности и да громобрани ипак имају ограничен радијус деловања.

Др Драгутин Саламон, пензионисани професор Електротехничког факултета са Катедре за електроенергетске системе, објашњава за наш лист да је на отвореним површинама у граду тешко повећати заштиту увођењем громобрана.

– Сваки од њих има своју територијску зону и у овом трагичном случају питање је колико су девојчице биле удаљене од громобрана. Оне су се нашле на отвореном простору. То је исто као кад на фудбалској утакмици гром погоди играче. Људи обично не размишљају о опасности која прети од громова. Најбоља је заштита одмах побећи, односно склонити се у неку зграду, хаустор и сачекати да грмљавина престане – каже проф. др Саламон.

Иако наглашава да је увек боље да мобилни телефон и слични уређаји буду искључени за време грмљавине, проф. др Саламон додаје да је врло скептичан када је реч о томе да они могу да привуку громове.

– Није ми познато да постоје чврсти научни докази да мобилни телефони привлаче муње и зато не верујем да ти уређаји могу изазвати овакву несрећу – напомиње овај стручњак.

Он додаје да се данас уграђују нови громобрани са такозваним раним стартовањем, који јонизују ваздух изнад саме инсталације и привлаче громове.

– Тако изазивају сличан ефекат као ранији радиоактивни громобрани који су почели да се форсирају пре тридесетак година. Сматрало се тада да је због радиоактивног уметка такав громобран боље привлачио муње, али се то није показало као добро решење. Испоставило се да нема посебних предности, али је због радиоактивности могао да буде штетан по околину. Нови громобрани немају такав утицај, али у погледу ефикасности нису много бољи од оних старих класичних, са обичном шипком – наводи проф. др Драгутин Саламон.

Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије, каже за „Политику” да нико са сигурношћу не може да каже шта је био узрок трагедије у Александровцу јер постоји велики број могућности, па би се само детаљном анализом стручњака и институција то могло поуздано утврдити.

– Овлашћене фирме треба да процене стање громобрана, изврше комплетна мерења, па тек онда да се изађе у јавност са причом о томе да ли је или није громобран био узрок трагедије – сматра директор агенције.

Он додаје да је за громобране задужен пре свега МУП Србије, односно Сектор за ванредне ситуације. Такође, у Србији постоји неколико предузећа која се баве контролом исправности громобранских инсталација и она издају одговарајуће сертификате. Велинов, подсећа и да постоји опасност од старих, радиоактивних громобрана који су тренутно инсталирани на неколико стотина локација у Србији.

– Радиоактивни громобран није опасан за људе под условом да стоји како је планирано. Али, опасно је ако се његова цев нагне, ако је стуб трошан или усмерен на доле, према људима или ако га скидају они који нису за то обучени – појашњава Велинов.

Агенција ради комплетну регулативу и праћење стања радиоактивних громобрана на подручју целе државе. Заједно са инспекцијом која ради у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине, агенција је прошле године спровела акцију у којој су обишли сва места где су били радиоактивни громобрани.

– Од осамдесетих година прошлог века уграђено је више од 4.000 радиоактивних громобрана у Србији. Доношењем новог Закона о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности Србије 2009. године, прописано је да се сви уклоне. То је била обавеза власника објеката на којима се громобрани налазе. Обишли смо прошле године свих 4.000 локација и суочили се са прилично неуредном документацијом. Констатовали смо да је скинуто и замењено 3.300 радиоактивних громобрана и да их је преостало 722, за чију замену је потребно око два милиона евра. Углавном је реч о објектима који припадају угашеним или предузећима у стечају – наглашава директор агенције.

У овој ситуацији агенција нема кога да „притисне” како би извршили своју законску обавезу, објашњава Велинов.

– У недостатку два милиона евра, ми смо сами, као установа, преусмерили део наших средстава и решили проблем седам громобрана. Реч је о важним установама у којима борави велики број угрожених људи и деце – напомиње наш саговорник.