Субота, 27.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бојан Билбија

Колумна недеље

30.07.2016 у 22:00

Српска поглавља хуманости

Опет су ту, међу нама. Виђамо их на улицама, у парковима, по хаусторима, у јавним објектима, банкама, поштама, супермаркетима. Наши суграђани – мигранти. Често их зову и избеглицама, кад желе да нагласе емпатију са страдалницима у чијим земљама већ дуги низ година бесне ратови. Ваљда се и сами сећамо тужних српских избегличких колона, стотина хиљада изгнаника из својих домова, које смо примили као чланове своје породице. И они су такође данас ту, с нама. Зато смо се, ваљда, и понели људски током првог таласа мигрантске кризе, у лето прошле године. Осетили смо инстинктивно ту муку, чак и кад смо негде знали да нису сви они избегли из ратом захваћених подручја, већ да је међу њима и део оних које Европа сврстава у категорију економске миграције. Нажалост, и ову муку смо искусили на

Друштво

31.07.2016 у 12:00

Спасавање писаних трагова о постојању Срба ван матице

Упућеност Срба на Трст има вишевековну историју, наглашава за наш лист историчар др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, указујући на досадашње резултате вишегодишњег рада ове националне институције на сређивању, обради и заштити архивске грађе у Архиву Српске православне црквене општине у Трсту. Рад на овом значајном и обимном послу Архив Србије је започео још 1982, али је прекинут 1990. и настављен 2008. године. Реч је о само једном делу ширег стратешког пројекта сређивања и заштите архивске грађе српског порекла ван граница Србије и истраживању архивске грађе значајне за историју српског народа, а налази се у страним архивима. У садашњој фази, Архив Србије реализује наведени пројекат у Трсту, Бечу, Сентандреји, Дубровнику, Венецији, Москви и Истанбулу, а у плану

Друштво

27.07.2016 у 18:51

Нема сигурне заштите од удара грома

Попут муње, Србију је облетела вест о незапамћеној трагедији у Александровцу, када су две девојчице погинуле од удара грома. Чињеница да су настрадале у урбаној околини, а не у природи, где би се могле очекивати овакве несреће, покренуле су лавину питања о томе колико смо безбедни у градовима када загрми. Додатни страх подгревале су спекулације да су мобилни телефони које су девојчице имале наводно привукле громове. Стручњаци са којима смо разговарали крајње су скептични према овим нагађањима. Они, међутим, упозоравају да људи у градовима често заборављају на мере опрезности и да громобрани ипак имају ограничен радијус деловања. Др Драгутин Саламон, пензионисани професор Електротехничког факултета са Катедре за електроенергетске системе, објашњава за наш лист да је на отвореним

Друштво

25.07.2016 у 09:30

Срби добили представништво у влади Москве

Савет националности Владе града Москве, који окупља представнике више од 80 етничких заједница које живе у руској престоници, од прошлог месеца богатији је за још једног члана. Професор др Божидар Митровић, председник Регионалне друштвене организације „Обједињење Срба”, постао је представник српске националне заједнице у овом градском телу. Ако се неко можда запита зашто је Савет националности важан, требало би да зна да у Русији, па и у самој Москви, живи скоро 200 етничких заједница, а процењује се да припадника мањина у самој престоници има више од три милиона. Зато је неопходна координација на државном нивоу, како би се очували мир и хармонија међу народима. Срби, којих у Москви по неким проценама живи око 100.000, коначно су добили свог делегата у градској извршној власти.

Друштво

18.07.2016 у 22:00

Да ли je Черчил смањио Велику Британију на један дан

Пре тачно 71годину и два дана, 17. јула 1945, рођен је у Лондону југословенски престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Тада је и настала легенда да је чувени апартман 212 у хотелу „Клериџис“, тадашњи премијер Винстон Черчил прогласио на један дан територијом Југославије, како би краљев син био рођен на „домаћем тлу“. Међутим, новинари британског јавног сервиса Би-Би-Си желели су да нађу било какав доказ, писани траг о овој Черчиловој одлуци, али нису успели. Британски новинари подсећају да су улазна врата апартмана постала међународна граница. Прича о апартману 212 се понавља и на сајту престолонаследника, у званичној историји хотела „Клериџиз“, као и у многим књигама. Али, нема ни једног доказа да је то све истина. У априлу 1941, током Другог светског рата, Немачка и њени

Друштво

15.07.2016 у 19:46

УНХЦР: Стање на српско-мађарскојграници је на ивици издржљивости

Европска унија наставиће да финансијски подржава Србију у решавању проблема мигрантске кризе, наведено је у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, након састанка министра Александра Вулина са шефом Делегације Европске уније у Србији Мајклом Давенпортом. Тема разговора била је тренутна ситуација у вези са мигрантском кризом, унапређењем положаја миграната у прихватним центрима и стањем на српским граничним прелазима, током кога је Давенпорт похвалио однос Владе Србије према мигрантима. Истакнут је значај заједничке сарадње и рада на терену са организацијама цивилног друштва, преноси Фонет, и договорено да ће се наставити редовна и добра комуникација Србије и ЕУ, као и билатерална сарадња са земљама региона.

Друштво

10.07.2016 у 22:00

Ранковић је могао да спречи разбијање Југославије

Суштина заказивања и одржавања Брионског пленума најбоље се види из оцене коју је изнео председник Државно-партијске комисије Крсте Црвенковски, који је рекао да је главни задатак пленума да, паралелно с разбијањем централистичких и унитаристичких тенденција, ради на пуној афирмацији република и да је то прилика да се направи историјска прекретница у том правцу – каже у интервјуу „Политици” Светко Ковач, који је до јануара 2014. био на челу Војнобезбедносне агенције (ВБА), наследнице чувеног КОС-а. Ковач је пре две године објавио књигу „Случај Ранковић – из архива КОС-а”, нудећи до тада непознате податке из архивске грађе војне службе безбедности о „Брионској афери”. Тада је, пре тачно пола века, смењен Александар Ранковић, шеф савезне Удбе и званично други човек Титове

Уводник

06.07.2016 у 22:00

Еврофлегматизам

Немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер, у јучерашњем ауторском тексту за „Политику“, изразио је дубоко жаљење и разочарање понашањем британских гласача који су одлучили да напусте Европску унију. Штајнмајер признаје да је ЕУ у кризи и, упркос овим песимистичким тоновима, указује да још није све изгубљено. „Европа извози стабилност и безбедност, на пример на западни Балкан, где је вера у Европу и жеља за приближавањем неокрњена“, поручује оптимистички немачки шеф дипломатије. Додуше, не објашњава како то Европа може нешто да извози самој себи, ако се сложимо да је Балкан на европском континенту, а да су пет балканских држава и чланице ЕУ. Његова порука је јасна и она је дубоко прагматична: Европа планира још дуго да извози и увози на нашем подручју. Ма шта грађани

Друштво

03.07.2016 у 14:10

Кад Тесла запени у кригли

Никола Тесла није из Ваљева, али поново путује за Америку. Овог пута у виду флашица чувене „Ваљевске пиваре“ која покушава да пласира преко океана свој нови бренд „Тесла спирит“. Ова идеја наишла је на подељене реакције. Док једни сматрају да је непримерено да српски великан „продаје“ пиво, за друге је то исправан потез који јача домаћу привреду. Јер ако било шта из Србије може да има прођу у САД, онда је то Тесла, кога Американци обожавају. Мада би име српског генија много боље пристајало неком енергетском пићу. Све је већи број различитих брендова које носе Теслино име. У Србији је познат „Комтрејдов“ асортиман електронских производа. На глобалном нивоу, ипак је најчувенији „Тесла“ бренд, чији је власник Илон Маск, визионар и покретач многих нових идеја. Аутомобили „Тесла моторса”

Друштво

28.06.2016 у 10:00

Хосеу Мухики највиши орден Републике Српске

Андрићград – Већ три дана, Андрићград је домаћин првог Сајма књига српске и балканске културе и историје, а тако ће бити све до 10. јула. Током две недеље, у овој културној престоници Републике Српске, биће одржан низ манифестација каквих се не би постиделе ни многе престонице нашег региона. Од представљања издања Андрићевог института и Уругваја као земље почасног госта, као и бројних романа и књига, преко научних скупова (између осталог и о делу Петра Кочића), музичких догађаја, свечаних додела награда, па све до изложбе слика Милоша Шобајића. Јучерашње свечано отварање, у присуству бившег председника Уругваја Хосеа Мухике, председника Републике Српске Милорада Додика, академика Матије Бећковића и низа водећих интелектуалаца и јавних личности – приредио је Емир Кустурица. Наш

Претходна Следећа

Почетна / Бојан Билбија

27.06.2026 у 01:59

У болници у Кембриџу неовлашћено приступили картону дечака кога су напали крокодили

27.06.2026 у 01:38

Либан и Израел договорили разоружање Хезболаха, шиитски покрет против

27.06.2026 у 01:09

Кан: Суспендован сам противно процедури

27.06.2026 у 01:02

Обама: Трамп је опседнут мноме, имам апартман у његовој глави

27.06.2026 у 00:31

Француска убедљива против Норвешке, Сенегал прегазио Ирак

26.06.2026 у 23:59

ИРГЦ: oдговорићемо Американцима брзо и одлучно