Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.02	102.64	102.33
126.55	127.31	126.93

Svet

21.10.2016 u 22:00

Evropa pritiska Afriku za migrante

Evropska unija trpi ucene Turske da bi sprečila izbeglice da dođu na njeno tlo, ali zato Brisel zbog migrantske krize zavrće ruku onima koji nemaju moć i podršku najvećih sila kakve uživa Redžep Tajip Erdogan – predsednicima afričkih država razorenih ratovima i ekonomskom katastrofom. Oni će morati da zaustave svoje državljane koji bi krenuli ka Evropi, odnosno da preuzmu one koji su u nju ilegalno ušli, inače će ostati bez finansijske pomoći EU. Tako im je poručeno s briselskog samita EU. Evropska unija se nada da će sporazum s Turskom o zadržavanju izbeglica ostati na snazi i da će, u suprotnom, odoleti njena „odbrana” zidovima i vojno-policijskim jedinicama nagomilanim na balkanskim granicama i u centralnoj Evropi. Nakon zatvaranja zapadnobalkanske ruta za izbeglice, EU se okreće

Svet

21.10.2016 u 08:05

Pad Mosula seje terorizam po Evropi

Najbolje za gotovo sve, koliko god paradoksalno to zvučalo, možda bi bilo da se borci Islamske države (ID) u Mosulu, njih tri do osam hiljada, koliko se procenjuje da ih je u tom poslednjem iračkom uporištu „kalifata”, ukopaju i bore do poslednje kapi krvi protiv iračke vojske i njenih saveznika. Izuzetak od „gotovo svih” jesu stanovnici Mosula, kojima bi to donelo još veće stradanje od onog koje im svakako predstoji. Ali, takva očajnička odbrana ID značila bi da ne bi mnogo džihadista iz Mosula eventualno krenulo ka Evropi i drugim kontinentima da tamo planiraju terorističke napade. I SAD, čije trupe pomažu ofanzivu na Mosul, bile bi pošteđene dileme koja je pred njima, sem ako je već nisu razrešile, ko zna na čiju štetu, pošto će nekoga odgovor na nju svakako koštati glave. Dilema je

Uvodnik

18.10.2016 u 22:00

Dugi Sudnji dan

Bitka za oslobađanje Mosula, poslednjeg uporišta Islamske države (ID) u Iraku, biće krvava. Iračka armija i njeni saveznici, šiitske, sunitske i kurdske milicije, ne plaše se, međutim, za pobedu. Pribojavaju se toga da će se odmah po neizbežnom trijumfu međusobno poklati u svađi oko podele teritorija i moći. Od toga da li će uspeti da se dogovore zavisi kakvim će Irakom uroditi „majka svih bitaka”, kako je borba za Mosul zbog njenih razmera stereotipno prozvana. Uz posesivne „očeve”, od kojih se može očekivati da se oružjem otimaju za ono što će im „majka” ostaviti, ni „detetu”, Iraku, ne piše se dobro. Toliko su, eto, složene etničke i verske trzavice u Iraku, u kojima uspon ID predstavlja tek deo istorije uzajamnog zakidanja teritorija i dobara. Linije etničkog i verskog razdora

Svet

18.10.2016 u 21:04

Evropa podeljena oko novih sankcija Rusiji

RT, medij poznatiji pod nekadašnjim imenom „Raša tudej”, izgleda da je prva žrtva najavljenog tvrđeg stava Velike Britanije i SAD prema Rusiji zbog sirijskog rata. Toj medijskoj kući, koju finansira Kremlj, juče su zamrznuti računi u britanskim bankama. Na odluku o tome žalba nije moguća, navela je glavna urednica RT Margarita Simonijan na „Tviteru”, uz sarkastičan komentar: „Živela sloboda govora!” Sebi u slobodu je druga britanska banka prošle godine uzela da ugasi račune koje je u njoj imao još jedan ruski državni medij, agencija Rosija sevodnja. Njen direktor Dmitrij Kiseljov jedan je od onih Rusa protiv kojih je Evropska unija 2014. godine podigla sankcije zbog njegove i, uopšte, ruske uloge u ukrajinskom konfliktu. Te sankcije sada bi London i Vašington, po svemu sudeći, da

Polemika

14.10.2016 u 08:15

Crno-beli strip o Siriji

Povodom teksta „Činjenice govore više od hiljadu reči”, od 12. oktobra Uz jedno uvijeno priznanje – da sam stavove Rusije o Bašaru el Asadu i sirijskim pobunjenicima predstavio tačnije nego on, kao i uz jedno iskrivljenje istine – ono da je u istočnom Alepu isključivo „prikrivena Al Kaida”, g. Branko Pavlović je potrošio svoj drugi tekst da bi najvećim delom ponovio ono što sam napisao mnogo puta. Ipak, misleći da time poentira i da će me isterati na čistinu, traži od mene da se izjasnim. To sam odavno učinio. Ako ga mrzi da traži moje tekstove na sajtu ili u arhivi „Politike”, da mu olakšam: nikad nisam nijednu lepu reč napisao o Ahrar el Šamu i sličnima, nego sam ih, kao i on, izjednačavao s nesumnjivo terorističkim Nusra frontom. Nisam propustio da navedem kako umerena opozicija

Svet

12.10.2016 u 22:00

Želi li Rusija novu vojnu bazu na Mediteranu

Zajedničke vojne vežbe Rusije i Egipta mogle bi biti uvod za mnogo veći plan – da na egipatskoj teritoriji, nedaleko od libijske granice, Moskva dobije i treću vojnu bazu na Mediteranu, uz one dve koje ima u ratom potresenoj Siriji, čiji je budući „gospodar” još neizvestan. Prema pisanju ruskog lista „Izvestija”, Kremlj je to pitanje upravo otvorio u razgovorima s egipatskim vlastima, koje su u veoma dvosmislenim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim glavnim muslimanskim saveznikom na širem Bliskom istoku, Saudijskom Arabijom. Slučajno ili ne, pre nekoliko dana je rusko ministarstvo odbrane poručilo da pomorsku bazu u sirijskom Tartusu – jedinu koja joj je na Sredozemlju bila preostala nakon raspada SSSR-a – namerava zadržati u trajnom posedu.

Polemika

11.10.2016 u 08:21

Pad svetaca

Povodom teksta „Pad Alepa – oprezno do istine”, od 7. oktobra Na početku i tokom gotovo celog svog reagovanja na moj tekst „Pad Alepa –upozorenje za Moskvu”, gospodin Branko Pavlović odbacuje izveštaje Ujedinjenih nacija i svaku pomisao na to da bi i ruska vojska mogla snositi deo odgovornosti za stradanje civila u istočnom Alepu. Pred kraj svog teksta, međutim, g. Pavlović objašnjava kako „oslobađanje dela grada od terorista” nije moguće bez civilnih žrtava. Taj efekat operacija u istočnom Alepu konstatovale su i UN i s tim se, eto, sebi uprkos, naposletku složio i g. Pavlović. Ja se s njim slažem da u Alepu ima terorista. Ako čita „Politiku” onako redovno kao što to tvrdi, g. Pavlović je to već mogao naći u mojim tekstovima. On, međutim, ako se ne varam, smatra da su svi koji su pod

Svet

07.10.2016 u 10:00

Bitka za Mosul – 1,5 miliona izbeglica kreće ka Evropi

Slom Islamske države (ID) u Iraku pogoršaće izbegličku krizu. To upozorenje, na prvi utisak paradoksalno, uputila je Turska, koja je između redova, zatražila od SAD i Iraka da odlože ofanzivu na Mosul, poslednji irački grad koji kontroliše „kalifat”. Opšti napad na Mosul će, prema poslednjim izjavama vlade u Bagdadu, kao i porukama iz Vašingtona, nakon dugih priprema napokon početi krajem ovog meseca. Očekuju se teške borbe, dok se nusefekta – novog talasa izbeglica koji će činiti verovatno i čitavih 1,5 miliona stanovnika Mosula i okoline – ne pribojava jedino Turska, nego i UN i međunarodne humanitarne organizacije. Razlog za njihov egzodus, osim borbi sa ID, mogao bi biti i strah domaćeg sunitskog stanovništva od šiitskih milicija

Svet

05.10.2016 u 18:05

Nuklearno odmeravanje snaga između Rusije i SAD

Najava Rusije da se povlači iz sporazuma sa SAD o uništenju „viška” plutonijuma deluje kao signal da bi zahlađenje odnosa dve sile zbog Ukrajine i Sirije, za koje je već konstatovano da je preraslo u novi hladni rat, moglo voditi i ka najstrašnijoj posledici, „nuklearnoj zimi”, pustoši izazvanoj ratom atomskim bombama. Mogućnost da Kremlj opozove svoju odluku isključena je jer su uslovi koje je za to ispostavio nesumnjivo neprihvatljivi za Vašington. Prema nacrtu zakona koji je dostavljen ruskom parlamentu, s uništenjem plutonijuma moglo bi se nastaviti jedino u slučaju da Amerika ne samo ukine sankciji nametnute Rusiji zbog Ukrajine nego i da joj nadoknadi štetu koju je embargo načinio i da nivo trupa NATO/a u istočnoj Evropi, podignut nakon izbijanja ukrajinskog rata, vrati na nivo

Svet

04.10.2016 u 20:05

Pad Alepa – upozorenje za Moskvu

Istočni deo Alepa, ključno uporište pobunjenika u Siriji, opet je pred padom, od kojeg teško da će ga spasti neka nova kontraofanziva, nalik na onu letošnju. Ali, Rusija, čija avijacija pomaže prodor vladinih snaga, bila bi nepromišljena ako u sve verovatnijem slomu istočnog Alepa ne bi prepoznala i makar dva upozorenja po svoju kampanju u Siriji, godinu dana od njenog početka. Najmanji problem po Rusiju jeste humanitarna katastrofa u tom gradu. Ideja da će neko od ruskih generala ili političara biti priveden zapadnim ili međunarodnim sudovima pod optužbom za ratne zločine nad civilima, kakve im pripisuju pojedine zapadne zemlje, sasvim je isključena. Nešto nezgodnije po rusku stranu jeste to što će im nemali deo stanovništva u zemlji u kojoj žele da zadrže znatan politički uticaj i nakon rata

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Vukasović