Evropa podeljena oko novih sankcija Rusiji

RT, medij poznatiji pod nekadašnjim imenom „Raša tudej”, izgleda da je prva žrtva najavljenog tvrđeg stava Velike Britanije i SAD prema Rusiji zbog sirijskog rata. Toj medijskoj kući, koju finansira Kremlj, juče su zamrznuti računi u britanskim bankama. Na odluku o tome žalba nije moguća, navela je glavna urednica RT Margarita Simonijan na „Tviteru”, uz sarkastičan komentar: „Živela sloboda govora!”

Sebi u slobodu je druga britanska banka prošle godine uzela da ugasi račune koje je u njoj imao još jedan ruski državni medij, agencija Rosija sevodnja. Njen direktor Dmitrij Kiseljov jedan je od onih Rusa protiv kojih je Evropska unija 2014. godine podigla sankcije zbog njegove i, uopšte, ruske uloge u ukrajinskom konfliktu.

Te sankcije sada bi London i Vašington, po svemu sudeći, da pooštre, ali bi se to moglo ispostaviti težim od ubeđivanja bankara da sloboda govora ne obuhvata i one koji se drže linije Vladimira Putina. Toga mora da su svesni i britanski i američki šefovi diplomatije Boris Džonson i Džon Keri.

Oni su tokom vikenda nagovestili da će pokušati da ubede EU da nametne dodatne sankcije Rusiji da bi slomili njen stav prema krizi u Siriji, gde ruske snage podržavaju Zapadu mrskog predsednika Bašara el Asada. Ali, Keri i Džonson su se, verovatno svesni otpora na koji će oko toga naići u znatnom delu EU, uzdržali od toga da otvoreno zaprete Moskvi. Umesto toga, rekli su da razmatraju dodatne sankcije protiv Asada i „onih koji ga podržavaju”, ne spominjući poimence Rusiju.

Sudeći po izvorima „Frankfurter algemajne cajtunga”, citiranih u članku tog lista od pre tri dana, kada su se sastali i Keri i Džonson, najmoćnija politička figura EU, nemačka kancelarka Angela Merkel, otvorena je prema ideji da se Rusiji uvedu dodatne sankcije. Ona je o tome, navodno, već razgovarala s američkim predsednikom Barakom Obamom, koji joj je rekao da će podržati čvršći odgovor EU ako je za to moguće dobiti saglasnost svih njenih članica. Međutim, novim sankcijama protiv Rusije opiru se već i u Nemačkoj, i to niko drugi do ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer iz Socijaldemokratske stranke, s kojom je Merkelina Demohrišćanska partija u koaliciji.

I njegov austrijski parnjak Sebastijan Kurc je, kako je preneo Rojters, poručio da je ta ideja pogrešna i da „dalja eskalacija nije potrebna”. Šefica diplomatije EU Frederika Mogerini je, javio je Radio Slobodna Evropa, konstatovala je samo da nijedna članica nije predložila dodatne sankcije, dodajući da je, čime je prihvatila drugi deo zamisli Kerija i Džonsona, moguće da EU još nekim pripadnicima sirijskog režima, osim onih koji su od ranije na „crnoj listi”, zabrani dolazak na njenu teritoriju i zamrzne im račune u Evropi.

Nadu Keriju i Džonsonu možda pruža stav njihovog francuskog kolege Žan-Marka Eroa da „pritisak (na Rusiju) mora biti snažan” kako bi EU „pokazala jedinstvo i odlučnost” i izvršila ono što je njena „moralna obaveza – da zaustavi masakr stanovništva u Alepu”, uporištu sirijskih pobunjenika koje je pod opsadom Asadovih i ruskih vojnika. No, s obzirom na njihov odnos prema Rusiji, može se očekivati da će makar Mađarska, Grčka i Kipar odbiti želju SAD i Britanije. I možda ne budu usamljeni u tome, naročito u ovo doba godine: EU je već okusila koliko je nepromišljeno pred zimu i vrhunac grejne sezone posvađati se s Rusijom, od koje energetski zavisi.

Zato je moguće da će dve anglosaksonske države biti prinuđene da odustanu od svoje ideje, kao što su već morale da potisnu onu o vojnoj akciji protiv Asada i, indirektno, protiv Rusa u Siriji. Vašington je nakon propasti primirja u toj zemlji u pola glasa zapretio i tim potezom, ali je ubrzo zaćutao, verovatno suočen s još jednim unutrašnjim protivljenjem – onih poteklim iz krugova u Pentagonu i Beloj kući kojima se ne reskira sukob s Rusijom. Uzmakao je i Boris Džonson, koji je nekoliko dana pre susreta s Kerijem takođe zamahnuo „razmatranjem vojnih opcija” za Siriju, ali je prekjuče kazao da u Evropi „nema želje” da se uđe u sirijski rat.

Džonson nije digao ruke od izvođenja suprotstavljene strane u Siriji, to jest onih na njoj koji su odgovorni za ratne zločine, pred Međunarodni krivični sud. I tu je, međutim, izbegao da otvoreno prozove Rusiju, već je opet koristio izraz – „oni koji podržavaju sirijski režim”.

Saglasja o dodatnim sankcijama juče na skupu ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu nije bilo. Ali, prava rasprava o tome će se, prema najavama, odvijati sutra, na samitu unije u Briselu.