Европа подељена око нових санкција Русији

РТ, медиј познатији под некадашњим именом „Раша тудеј”, изгледа да је прва жртва најављеног тврђег става Велике Британије и САД према Русији због сиријског рата. Тој медијској кући, коју финансира Кремљ, јуче су замрзнути рачуни у британским банкама. На одлуку о томе жалба није могућа, навела је главна уредница РТ Маргарита Симонијан на „Твитеру”, уз саркастичан коментар: „Живела слобода говора!”

Себи у слободу је друга британска банка прошле године узела да угаси рачуне које је у њој имао још један руски државни медиј, агенција Росија севодња. Њен директор Дмитриј Кисељов један је од оних Руса против којих је Европска унија 2014. године подигла санкције због његове и, уопште, руске улоге у украјинском конфликту.

Те санкције сада би Лондон и Вашингтон, по свему судећи, да пооштре, али би се то могло испоставити тежим од убеђивања банкара да слобода говора не обухвата и оне који се држе линије Владимира Путина. Тога мора да су свесни и британски и амерички шефови дипломатије Борис Џонсон и Џон Кери.

Они су током викенда наговестили да ће покушати да убеде ЕУ да наметне додатне санкције Русији да би сломили њен став према кризи у Сирији, где руске снаге подржавају Западу мрског председника Башара ел Асада. Али, Кери и Џонсон су се, вероватно свесни отпора на који ће око тога наићи у знатном делу ЕУ, уздржали од тога да отворено запрете Москви. Уместо тога, рекли су да разматрају додатне санкције против Асада и „оних који га подржавају”, не спомињући поименце Русију.

Судећи по изворима „Франкфуртер алгемајне цајтунга”, цитираних у чланку тог листа од пре три дана, када су се састали и Кери и Џонсон, најмоћнија политичка фигура ЕУ, немачка канцеларка Ангела Меркел, отворена је према идеји да се Русији уведу додатне санкције. Она је о томе, наводно, већ разговарала с америчким председником Бараком Обамом, који јој је рекао да ће подржати чвршћи одговор ЕУ ако је за то могуће добити сагласност свих њених чланица. Међутим, новим санкцијама против Русије опиру се већ и у Немачкој, и то нико други до министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер из Социјалдемократске странке, с којом је Меркелина Демохришћанска партија у коалицији.

И његов аустријски парњак Себастијан Курц је, како је пренео Ројтерс, поручио да је та идеја погрешна и да „даља ескалација није потребна”. Шефица дипломатије ЕУ Фредерика Могерини је, јавио је Радио Слободна Европа, констатовала је само да ниједна чланица није предложила додатне санкције, додајући да је, чиме је прихватила други део замисли Керија и Џонсона, могуће да ЕУ још неким припадницима сиријског режима, осим оних који су од раније на „црној листи”, забрани долазак на њену територију и замрзне им рачуне у Европи.

Наду Керију и Џонсону можда пружа став њиховог француског колеге Жан-Марка Ероа да „притисак (на Русију) мора бити снажан” како би ЕУ „показала јединство и одлучност” и извршила оно што је њена „морална обавеза – да заустави масакр становништва у Алепу”, упоришту сиријских побуњеника које је под опсадом Асадових и руских војника. Но, с обзиром на њихов однос према Русији, може се очекивати да ће макар Мађарска, Грчка и Кипар одбити жељу САД и Британије. И можда не буду усамљени у томе, нарочито у ово доба године: ЕУ је већ окусила колико је непромишљено пред зиму и врхунац грејне сезоне посвађати се с Русијом, од које енергетски зависи.

Зато је могуће да ће две англосаксонске државе бити принуђене да одустану од своје идеје, као што су већ морале да потисну ону о војној акцији против Асада и, индиректно, против Руса у Сирији. Вашингтон је након пропасти примирја у тој земљи у пола гласа запретио и тим потезом, али је убрзо заћутао, вероватно суочен с још једним унутрашњим противљењем – оних потеклим из кругова у Пентагону и Белој кући којима се не рескира сукоб с Русијом. Узмакао је и Борис Џонсон, који је неколико дана пре сусрета с Керијем такође замахнуо „разматрањем војних опција” за Сирију, али је прекјуче казао да у Европи „нема жеље” да се уђе у сиријски рат.

Џонсон није дигао руке од извођења супротстављене стране у Сирији, то јест оних на њој који су одговорни за ратне злочине, пред Међународни кривични суд. И ту је, међутим, избегао да отворено прозове Русију, већ је опет користио израз – „они који подржавају сиријски режим”.

Сагласја о додатним санкцијама јуче на скупу министара спољних послова ЕУ у Луксембургу није било. Али, права расправа о томе ће се, према најавама, одвијати сутра, на самиту уније у Бриселу.