Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
102.32	102.93	102.63
126.39	127.15	126.77

Svet

17.04.2019 u 17:37

SAD pojačavaju prisustvo u Grčkoj

Od našeg dopisnika Atina – Grčka i Sjedinjene Američke Države užurbano razmatraju mogućnosti „gipkih varijanti” za veće prisustvo američkih snaga i naoružanja na grčkoj teritoriji, aktivno učešće u zajedničkim vojnim vežbama na kopnu i na moru, kao i proširenje vojnih baza. Zaoštravanje američko-turskih odnosa, namera Ankare da realizuje projekat kupovine ruskog sistema S-400 i niz drugih okolnosti koje menjaju balans moći u istočnom delu Mediterana, kako prenose ovdašnji mediji, podstiču američku stranu da ispita svoju strategiju i pojača prisustvo u Sredozemlju. Vašington poručuje da je u tom kontekstu tesna saradnja s grčkim oružanim snagama životno važna za bezbednost u regionu koji ima poseban značaj. Uz pomoć paketa zakonskih projekata, Grčka bi mogla da bude stavljena u centar

Svet

15.04.2019 u 22:55

Atina posle 200 godina dobija džamiju – bez minareta

Od našeg dopisnika Atina – Posle gotovo dva veka Atina će prestati da bude jedina evropska metropola u kojoj nije bilo džamije. Posle Vaskrsa, kada počne ramazan, preko 100.000 muslimana koji žive u glavnom gradu Grčke dobiće svoj zvanični hram. U zapadnom atinskom okrugu Botanikos, na teritoriji nekadašnjeg parkinga grčke mornarice, izgrađena je skromna džamija koja će posle mnogo peripetija sa kojima se ceo projekat tokom izgradnje suočavao, posle vaskršnjih praznika konačno otvoriti vrata vernicima. Naravno, džamija neće imati minaret niti bilo kakav zvučnik za poziv na molitvu, propovedi će biti na grčkom jeziku, povremeno na engleskom, što je prihvaćeni evropski model dok će se molitva izgovarati na arapskom. Ovo skromno zdanje koje podseća na paviljion moći će da primi 300

Svet

13.04.2019 u 09:03

Delimični ustupci Kinezima u Pirejskoj luci

Od našeg dopisnika Atina – Ostaje neizvesnost oko sudbine daljih kineskih investicija u pirejsku luku. Ministarstvo kulture dalo je „zeleno svetlo”, ali uslovno, samo za pretvaranje tri postojeća stara objekta u hotele. Izjašnjavanje predstavnika kineske kompanije „Kosko” se tek očekuje iduće nedelje, ali dobro obavešteni izvori sumnjaju da će pristati na zatezanje sa grčke strane koje je dovelo u pitanje realizaciju već odobrenih investicija od 600 miliona evra. Naime, kineska strana upozorava da se generalna investicija ne može pretvarati u neizvesne, delimične i da je spremna da se, ukoliko se ne nađe zajednički jezik, okrene drugim lukama. Konkretno, reč je o već potpisanom sporazumu o obnovi i eksploataciji luke u Trstu i Đenovi koje bi za „Kosko”, umesto Pireja, mogle da postanu

Svet

10.04.2019 u 22:55

Kinezi prete odlaskom iz Pireja

Od našeg dopisnika Atina – Kineska kompanija za brodski transport „Kosko” preti napuštanjem pirejske luke, nezadovoljna odlukama vlade Aleksisa Ciprasa, koja, kako navode, koči realizaciju dogovorenih investicija u obnovu i razvoj i na taj način ne poštuje ranije potpisane dogovore. Grčki list „Ekonomist” prenosi da je kineska kompanija kao jedan od važnih strateških koraka već potpisala sporazum o saradnji sa vladom u Rimu, čime se kineskim investitorima otvara mogućnost pristupa lučkim infrastrukturama u Italiji. Preciznije, Kinezi će, ukoliko se na to odluče, moći da za transport svoje robe u zapadnu Evropu koriste luke u Trstu i Đenovi. Luka Pirej bila bi na taj način zaobiđena, što bi srušilo sve planove da upravo ona postane glavna vrata za kineske pošiljke na Zapad. Italija je

Svet

09.04.2019 u 20:00

Uticaj vojnih vežbi na stradanje delfina u Egeju

Od našeg dopisnika Atina – Trinaest uginulih delfina pronađeno je u centralnom Egeju, mada stručnjaci Instituta za zaštitu morske sredine veruju da će ih biti mnogo više jer su, po svemu sudeći, nastradali posle vojnih vežbi koje je nedavno u tom regionu imala turska flota. Šest iz grupe uginulih delfina nađeni su u blizini ostrva Samos, nedaleko od turske obale, i na njihovim telima nema nikakvih povreda koje bi ukazivale na nasilnu smrt ili bolest. Reč je o vrlo mladim životinjama, pa je mala verovatnoća da su uginuli bez razloga. Grčki stručnjaci pretpostavljaju da su ih doneli severozapadni vetrovi. Loši meteorološki uslovi prepreka su da ekipe izađu u more i provere pravo stanje stvari i pretpostavke da je reč o mnogo većem broju uginulih životinja. Smrt delfina poklapa se sa

Svet

06.04.2019 u 18:00

Arheologija blokira Kineze u Pireju

Od našeg dopisnika Atina – Odluka da se gotovo celo područje Pireja proglasi arheološkom zonom dovela je u pitanje 600 miliona evra investicija kineske kompanije „Kosko” u obnovu i modernizaciju Luke Pirej. Ovakva mogućnost je u nekoliko navrata nagoveštavana, ali je procena bila da će Centralni arheološki savet dobro izvagati argumente „za” i „protiv” pre nego što donese konačnu odluku. Po svemu sudeći, presudno za najnoviju odluku Centralnog arheološkog saveta bilo je odbijanje kineske kompanije „Kosko” da razbije na delove generalni plan investicije od 600 miliona evra predviđen za modernizaciju putničke luke za kruzere, izgradnju pratećih objekata, hotela, tržnog centra i parkinga i da realizuju samo investicije na lokacijama koje Centralni arheološki savet odobri. Predstavnici

Svet

01.04.2019 u 09:47

Prespanski sporazum proganja Ciprasa

Od našeg dopisnika Atina – S obzirom na raspoloženje nacije, Prespanski sporazum i dalje ostaje najveća opasnost za premijera Aleksisa Ciprasa na narednim izborima. Nezadovoljstvo Grka ne splašnjava, opozicija Ciprasa ne ostavlja na miru dok poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da u ovom trenutku opoziciona Nova demokratija u odnosu na vladajuću Sirizu ima deset odsto više potencijalnih glasova birača i kada je reč o izborima za Evropski parlament, koji će nesumnjivo biti važan presek raspoloženja nacije

Tema nedelje

31.03.2019 u 21:11

Kineski pohod na „zemlju svetlosti”

Od našeg dopisnika Atina – U godinama najteže ekonomske krize, Kina je postala „najpouzdaniji prijatelj Grčke” u Evropi, a strateško partnerstvo Atine i Pekinga bazirano je na, kako je to 2016. rekao kineski premijer Li Kećijang, na „apsolutno iskrenim odnosima”. Dok su drugi obećavali pomoć od koje nije bilo ničega, Kina je nenametljivo i strpljivo gradila svoju poziciju i odnose s Grčkom, kojoj je postala najveći ekonomski partner i investitor. Poslednjih godina, kineske investicije u Grčkoj u infrastrukturu, energetiku, posebno u obnovljive izvore energije, telekomunikacije, transport i nekretnine već su premašile sedam milijardi evra, s težnjom da do 2022. cifra bude udvostručena. „Glavni posao” je bio ulazak kineske šiping kompanije „Kosko” u luku Pirej, u kojoj sada ima 51

Svet

19.03.2019 u 08:41

Cakalotos: Poverenje u Nemačku – greška Sirize

Poverenje u Nemačku i precenjivanje sopstvenih potencijala osnovne su strateške greške prve Sirizine vlade. To je i uzrok poraza koji je usledio na početku 2015, kada se Grčka „našla u kandžama” poverilaca i pristala na najdramatičnije mere štednje u istoriji zemlje. Ovim rečima otvoreno je prvi govorio ministar finansija Grčke Euklid Cakalotos pred studentima u Parizu, ne krijući da je ono što se tada dešavalo bilo svojevrstan poraz za vladu Aleksisa Ciprasa

Svet

14.03.2019 u 23:00

Razmena kipova s Makedoncima uznemirila Grke

Od našeg dopisnika Atina – „Na sreću, jedna sumanuta ideja je na vreme otkrivena”, komentarišu grčki mediji, zapanjeni idejom koju je iznela ministarka kulture Mirsini Zorba da Atina i Skoplje razmene skulpture. Preciznije, njena zamisao je da skulptura „Dromeasa” (Trkača) ispred hotela „Hilton” u centru Atine ode u susednu državu, a da „Aleksandar Makedonski” s glavnog trga u Skoplju bude prebačen u grčku prestonicu. Navodno, do tog predloga je došlo u skladu sa Prespanskim sporazumom kojim je regulisan višegodišnji spor Atine i Skoplja i kojim su obuhvaćeni i neki „kulturni poduhvati”. Međutim, kako navode grčki mediji, u tekstu sporazuma nema govora o ovakvim idejama, posebno ne o mogućnosti da skulptura Aleksandra Velikog, koja je, kao i istoimeni nazivi za aerodrom i nacionalni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasmina Pavlović Stamenić