Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Region

11.04.2021 u 17:28

Svađe u Sarajevu zbog prelaska na „Turski tok”

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Vest da je ruski gas u BiH početkom meseca počeo da stiže „Turskim tokom”, umesto rutom preko Ukrajine i Mađarske, ponovo je u javnosti pokrenula temu o rivalstvu velikih sila u oblasti energetike. Naime, „Energoinvest”, kao ovlašćeni dobavljač gasa za Federaciju BiH, dogovorio je s „Gaspromom” isporuku gasa putem novog gasnog koridora, iako je, kako su izvestili mediji, do 2023. energent trebalo da stiže starim putem. U „Energoinvestu” se žale kako nisu imali izbora, ali napominju i da je novi način nabavke – jeftiniji. Međutim, kako je izvestila agencija Hina, dogovor „Gasproma” i „Energoinvesta” desio se uprkos upozorenju iz ambasade SAD u Sarajevu, odakle su ranije isticali da bi to moglo dovesti do sankcija, jer sadašnja američka

Region

10.04.2021 u 18:56

Šta Srbi u Sarajevu očekuju od nove gradonačelnice

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Kao lep gest prema narodu koji je nekad činio trećinu stanovništva Sarajeva, koliko je Srba pre rata naseljavalo grad na Miljacki, novoizabrana gradonačelnica mogla bi da od 152 ulice koje su do devedesetih nosile imena po ličnostima iz srpske istorije, inicira i založi se za vraćanje imena makar njih pedeset, kaže Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH. „Takođe, vreme je da se počne sa zapošljavanjem ljudi, onako kako su to propisali Ustav Federacije BiH i kantonalne odredbe. U četiri opštine koje čine grad Sarajevo, u kojem je pre rata živelo 30 odsto Srba, u tom procentu bi u gradskoj administraciji trebalo da bude zaposlenih pripadnika srpskog naroda. No, danas je to zanemariv broj. Očekujemo, pre svega, da

Region

29.03.2021 u 21:25

Dolazi li Kristijan Šmit u BiH

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Imenovanje Nemca Kristijana Šmita na mesto u Sarajevu na kojem se trenutno nalazi Austrijanac Valentin Incko u prvi mah je predstavljano kao gotova stvar, ali poslednje spekulacije koje kruže političkom čaršijom govore da bi iskazani planovi Berlina možda mogli da se zakomplikuju. „Teško je pouzdano predvideti poteze velikih sila, ali sve su prilike da će postojeći visoki predstavnik Valentin Incko ostati u BiH da vegetira”, ocenjuje za „Politiku” Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci. Vlasti u Banjaluci iskazale su snažan otpor produženju misije Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Skupština RS usvojila je nedavno zaključke u kojima poziva na poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji predviđa da je

Region

22.03.2021 u 08:46

Prva istraga o ratnim nedelima NATO-a u Republici Srpskoj

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Dešavanjima s kraja proteklog rata u BiH i stradanjem civila kada su snage NATO-a zasule bombama Republiku Srpsku, počeli su odnedavno da se bave dobojski tužioci. Predmet njihovog interesovanja su žrtve koje su stradale tokom agresije zapadne vojno-političke alijanse. Reč je o prvoj istrazi te vrste pokrenutoj u Republici Srpskoj. Naime, Okružno javno tužilaštvo u Doboju od 3. marta istražuje ko su pripadnici NATO-a koji se sumnjiče za ratni zločin protiv civila u avgustu i septembru 1995. godine, tokom bombardovanja područja Doboja i Teslića, javili su banjalučki mediji. U tom periodu bombardovanju NATO-a bili su izloženi civilni i vojni ciljevi na području Doboja i Teslića, stotine ljudi su poginule, a više desetina je ranjeno, prenosi

Region

16.03.2021 u 09:27

Sećanje na egzodus sarajevskih Srba

Od našeg stalnog dopisnika BANjALUKA – Nemalo nakon što je 1995, posle tri i po godine rata, potpisan Dejtonski mirovni sporazum, kojim su sarajevske opštine dotad naseljene Srbima pripale Federaciji BiH, usledilo je masovno iseljavanje srpskog naroda sa tog prostora, koje se četvrt veka kasnije opisuje kao egzodus epskih razmera. Kako se podseća povodom današnjeg obeležavanja ovog stradanja, koji je Vlada RS proglasila događajem od republičkog značaja, sarajevski Srbi su u prvim mesecima mira napuštali mesta koja su u tri prethodne godine rata uspešno odolevala ofanzivama muslimansko-hrvatske vojske. Obeležavanje egzodusa sarajevskih Srba održaće se danas na Sokocu. U februarskom i martovskom pogromu, desetine hiljada Srba, koji su ceo rat opstali u Vogošći, Ilidži, Hadžićima,

Region

11.03.2021 u 09:03

Neprihvatljivo da o sudbini BiH odlučuju stranci

Od našeg stalnog dopisnika BANjALUKA – Imenovanje novog visokog predstavnika u BiH mora da bude obavljeno u skladu s Aneksom deset Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je predvideo da o tome moraju da se usaglase strane potpisnice – Srbija, Hrvatska, Republika Srpska i Federacija BiH – rekao je Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH, uz napomenu da bi svako imenovanje mimo te procedure bilo neprihvatljivo i nelegalno. „Važno je da međunarodna javnost zna za stav RS, to jest da smo mi spremni da prihvatimo visokog predstavnika koji je imenovan u skladu s Aneksom deset, a to nismo spremni da uradimo ukoliko je imenovan na drugi način ili je ovde samo uveden”, rekao je Dodik, uz napomenu da je reč o načelnom stavu bez ulaska u personalne predloge. Naveo je da su visoki

Region

09.03.2021 u 19:53

Bošnjaci ipak hoće mandate u Srebrenici

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Bošnjačke političke vođe u Srebrenici, koje su najpre zahtevale poništavanje novembarskih lokalnih izbora u toj opštini, a potom na ponovljenom glasanju bojkotovale izlazak na birališta, najavile su da će ipak prihvatiti osvojene mandate, iako su prethodno zauzele stav da neće sesti u odborničke klupe. Predstavnici Bošnjaka bojkotovali su ponovljene izbore i najavili odbacivanje mandata, nezadovoljni time što Centralna izborna komisija (CIK) nije u potpunosti ispunila njihov zahtev za ponavljanje izbora. Bošnjačke partije zahtevale su, podsetimo, da se glasanje ponovi i za inostranstvo, što su u CIK-u odbacili. Tada su iz partije, čije je sedište u Sarajevu, najavili da mandate koje su osvojili za srebrenički parlament na osnovu glasova koji su

Region

04.03.2021 u 08:04

Sećanje na stradale u hrvatskoj agresiji na Brod

Od našeg stalnog dopisnika BANjALUKA – Pre 29 godina, u martu 1992, iz Slavonskog Broda u Hrvatskoj preko mosta na reci Savi u opštinu Brod (RS/BiH) prešao je veliki broj hrvatskih vojnika dobro naoružanih teškim naoružanjem. Napad na srpsko stanovništvo počeo je na glavnom putu Brod–Derventa, odnosno u Stadionskoj ulici, kada su hrvatsko-muslimanske vojne snage zajedno sa 108. brigadom Zbora narodne garde (ZNG) zauzele centar grada, podsetio je predsednik Predsedništva opštinske boračke organizacije Zoran Vidić, povodom obeležavanja godišnjice agresije Hrvatske na Brod. Kod spomen-obeležja u mesnoj zajednici Brodsko polje u opštini Brod juče je obeleženo 29 godina od agresije hrvatske vojske na ovu opštinu. Zoran Vidić rekao je da je 3. mart u istoriju Broda upisan kao dan kada su

Region

01.03.2021 u 08:58

Deset hiljada evra u zamenu za godinu dana zatvora

Od našeg stalnog dopisnika BANjALUKA – Šta će Republici Srpskoj doneti nedavno izglasana zakonska rešenja kojima je omogućeno da osuđenici zatvorsku kaznu u trajanju do maksimalnih godinu dana – mogu da otkupe za novac? Mogu li izmene krivičnog zakonodavstva zaista imati i pozitivne strane, kako to tvrde inicijatori ovih izmena, ili bi, kako strahuju u opoziciji, u praksi to moglo pogodovati tek onima s dubljim džepom i biti osnov za korupciju? Izračunali su da bi, uz propisanih 25 evra, koliko košta zatvorski dan, kaznu od godinu dana osuđenici mogli da otkupe za nešto manje od – deset hiljada evra. Za one s tanjim novčanikom zakonodavac je predvideo mogućnost društveno korisnog rada. Ovim rešenjima protivila se i radna grupa zadužena za izmene krivičnog zakonodavstva, ali je

Region

28.02.2021 u 19:31

Deset hiljada evra u zamenu za godinu dana zatvora

Od našeg stalnog dopisnika - Banjaluka – Šta će Republici Srpskoj doneti nedavno izglasana zakonska rešenja kojima je omogućeno da osuđenici zatvorsku kaznu u trajanju do maksimalnih godinu dana – mogu da otkupe za novac? Mogu li izmene krivičnog zakonodavstva zaista imati i pozitivne strane, kako to tvrde inicijatori ovih izmena, ili bi, kako strahuju u opoziciji, u praksi to moglo pogodovati tek onima s dubljim džepom i biti osnov za korupciju? Izračunali su da bi, uz propisanih 25 evra, koliko košta zatvorski dan, kaznu od godinu dana osuđenici mogli da otkupe za nešto manje od – deset hiljada evra. Za one s tanjim novčanikom zakonodavac je predvideo mogućnost društveno korisnog rada. Ovim rešenjima protivila se i radna grupa zadužena za izmene krivičnog zakonodavstva, ali

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mladen Kremenović