Svađe u Sarajevu zbog prelaska na „Turski tok”

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka – Vest da je ruski gas u BiH početkom meseca počeo da stiže „Turskim tokom”, umesto rutom preko Ukrajine i Mađarske, ponovo je u javnosti pokrenula temu o rivalstvu velikih sila u oblasti energetike. Naime, „Energoinvest”, kao ovlašćeni dobavljač gasa za Federaciju BiH, dogovorio je s „Gaspromom” isporuku gasa putem novog gasnog koridora, iako je, kako su izvestili mediji, do 2023. energent trebalo da stiže starim putem. U „Energoinvestu” se žale kako nisu imali izbora, ali napominju i da je novi način nabavke – jeftiniji. Međutim, kako je izvestila agencija Hina, dogovor „Gasproma” i „Energoinvesta” desio se uprkos upozorenju iz ambasade SAD u Sarajevu, odakle su ranije isticali da bi to moglo dovesti do sankcija, jer sadašnja američka administracija projekte „Turski tok” i „Severni tok” vidi kao nastojanje Moskve da podrije evropsku stabilnost i učini kontinent potpuno zavisnim od ruskog gasa. Na takve tvrdnje predstavnici „Energoinvesta” odgovaraju da su morali da pristanu na novi zahtev „Gasproma”.

Direktorka „Energoinvesta” Bisera Hadžialjević rekla je kako „Gasprom” nije ostavio prostor ni opciju za dalji transport mađarskom rutom od 1. aprila. Međutim, iz druge sarajevske kompanije koja se bavi gasom – „BH gas” – saopštili su da su podneli krivičnu prijavu zbog „samoinicijativne odluke ’Energoinvesta’ o promeni transportnog puta za isporuku gasa putem ’Turskog toka’ i nasilnog onemogućavanja ’BH gasa’ u izvršavanju radnih zadataka”. Kako je saopšteno iz „BH gasa”, uz krivičnu prijavu predata je obimna dokumentacija koja potvrđuje „nezakonito delovanje ’Energoinvesta’, uz poseban naglasak da sistemom nabavke gasa i nominacijama od 1. aprila upravljaju ’Transportgas Srbija’ i ’Gas promet Pale’”.

Nakon što je gas u BiH počeo da stiže novom rutom, iz ambasade SAD u Sarajevu pozvali su da se nastavi realizacija energetskih projekata pod okriljem Evropske unije, posebno gasovoda „Južna interkonekcija”, koji bi povezao BiH s gasnom mrežom kroz Hrvatsku. Taj projekat predviđa izgradnju gasovoda kroz BiH u dužini od 160 kilometara. Kako je ranije isticano u Sarajevu, izgradnja tog gasovoda je neophodna, jer gas u BiH trenutno stiže jedino iz Rusije preko Srbije. Iz ambasade SAD su za Radio Slobodna Evropa naveli kako podstiču namere da se diverzifikuje snabdevanje gasom.

Miloš Šolaja, profesor FPN u Banjaluci, kaže za „Politiku” kako mnoge vlasti u svetu padaju pred izazovima gasne politike. Ističe kako je korišćenje gasa u industrijske svrhe postalo najvažnije u razvojnom smislu, te da ni EU ne može da reši svoje politike bez oslanjanja na ruske izvore gasa. „Kako bi onda BiH mogla biti drugačija? Ako neko ima neke druge političke želje, koje se kose s tim da energija dolazi kroz Srbiju, to ne može biti produktivno. Neke dnevnopolitičke reakcije neće imati mnogo smisla u krajnjem rezultatu, jer moramo obezbediti čistu i jeftinu energiju. Stajati u mestu i čekati duže vreme i neke druge izvore bilo bi apsurdno”, zaključio je Šolaja.

U Banjaluci je nedavno potpisan sporazum o izgradnji magistralnog gasovoda kroz Republiku Srpsku, dugog 325 kilometara, od Bijeljine, preko Banjaluke, do Novog Grada, koji bi trebalo da bude završen u narednih pet godina. Sporazum su potpisali predstavnici „Srbijagasa” i preduzeća „Gas Res”.