Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Preporučujemo

01.10.2020 u 21:00

Krsne slave uz mere predostrožnosti

Bliži se period u godini koji popularno zovemo sezona slava, vreme za porodicu i prijatelje, za molitvu i sećanje na pretke, prilika da ugostimo i budemo gošćeni. Od onih koji slavsku sveću pred ikonom istog svetitelja pale generacijama unazad do onih koji prave glamurozne gozbe, nešto između svadbe i pokušaja holivudske žurke gde baš i nema mesta za porodične ikone, svi su deo „korona stvarnosti” i trebalo bi da tome prilagode i svoje slavlje. Domaći epidemiolozi već su upozorili da treba izbegavati velika kućna slavlja, kao i sva veća okupljanja u zatvorenom prostoru. Suština obeležavanja krsne slave, uostalom, i nije u tome da ugostimo što više ljudi. Baš zbog toga, prezviter Gligorije Marković, sveštenik u voždovačkoj Crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene, kaže da korona nije

Društvo

30.09.2020 u 21:00

Dobri ekumenski odnosi važniji od kanonizacije Stepinca

Jedinstvo crkava pomenuo je u nedavnom intervjuu hrvatskom „Glasu koncila” kardinal Pjetro Parolin, sekretar Svete stolice, odgovarajući nedavno na pitanje kada će zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac biti kanonizovan – želja je da to proglašenje svetim ne izazove sukobe, već saglasje. Još je neobičniji bio odgovor pape Franje, koji je odgovarajući na isto pitanje, pohvalio srpskog patrijarha za spremnost da se razgovara o spornim pitanjima, a za Srpsku pravoslavnu crkvu kanonizacija Stepinca jeste sporna. Oprez pape Franje u pogledu dovršavanja postupka kanonizacije blaženog kardinala Alojzija Stepinca proizlazi iz činjenice da poglavar Rimokatoličke crkve nije samo katolik već i hrišćanin, što su neki, posebno u Hrvatskoj, bili skloni da previde, kao i zato što je unapređivanje

Društvo

28.09.2020 u 21:21

Srpski patrijarh zatočenik u oba svetska rata

Crkva ima svoj vekovni poredak koji se ne sme narušavati pod uticajem političkih prilika i ne može izaći u susret molbama da se Makedoncima da samostalnost mimo kanona, a ako bi se opredelili za neku „odmetničku avanturu” to nijedna pravoslavna crkva ne bi priznala. Pitanje samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve ponovo je ovih dana aktuelizovano molbama da im vaseljenski patrijarh da autokefaliju, a aktuelno zvuči i citirana pozicija poglavara Srpske pravoslavne crkve od kojeg se nezavisnost, iako bi po kanonima tako trebalo, više i ne traži. Citirani stavovi, u stvari, izrečeni su još u maju 1947. na jednom sastanku u Patrijaršiji, a tadašnjim funkcionerima predstavio ih je patrijarh Gavrilo Dožić. Zarobljenika austrougarskih i nemačkih logora u dva svetska rata, klirika

Društvo

20.09.2020 u 21:00

Završen mozaik na 15.000 kvadratnih metara

Jedan od najvećih u svetu, jedinstven po mnogo čemu, mozaik Hrama Svetog Save na 15.000 kvadratnih metara završen je. Dorađuju se još samo sitnice, a do kraja oktobra očekuje se da budu gotovi i ostali unutrašnji radovi u vračarskoj svetinji. Uprkos pandemiji virusa korona, koja je na trenutak potpuno zaustavila sve, a sada i usporila brojne aktivnosti, vikarni episkop remezijanski Stefan, starešina Hrama Svetog Save, kaže za „Politiku” da radovi idu planiranim tokom. On dodaje da je trenutno 200 radnika u hramu, postavlja se centralni polijelej u samoj svetinji, a ispred nje plato se popločava i uređuje prilepskim kamenom. Uskoro će stići i bronzana ulazna vrata na kojima je ispisana molitva na 24 jezika, pa bi uređenje vračarske svetinje trebalo da bude gotovo do najavljenog dolaska visoke

Društvo

07.09.2020 u 16:24

„Zelena karta” promenila život mladim Užičanima

Taman kada su se Aleksandar i Marija Nikolić, bračni par koji nekoliko godina živi u Sjedinjenim Američkim Državama, odlučili da zaplove vodama privatnog biznisa i kupe hotel, naišli su na neočekivanu prepreku. Aleksandrov poslovni plan bio je odlično razrađen, banka im je odobrila kredit za kupovinu hotela „Harburejdž in”, bio je mesec mart i ubrzo – hotel je zatvoren zbog pandemije kovida 19. Ipak, kako za „Politiku” opisuje jedan od njihovih gostiju Miloš Rastović, koji živi u Pitsburgu, posao im je odlično krenuo za vreme letnje sezone i sve sobe su rezervisane. Miloš Rastović iz Srpskog narodnog saveza „Amerikanski Srbobran” kaže da se opredelio da godišnji odmor provede u državi Mejn, u gradiću Butbej Harbur na Atlantskom okeanu, baš kako bi odseo u hotelu koji drže dvoje

Društvo

24.08.2020 u 21:18

Nebeska botanika raba božjeg Nebojše M. Stojanovića

U nekim budućim decenijama kada ne bude nas, kad možda i magla zaborava prekrije deo srpske istorije, jedan kesten u porti crkve u Žarkovu, na Čukaričkoj padini ili Košutnjaku, svedočiće o tome gde su srpskom narodu koreni. Posađen u leto 2020, pitomi kesten donet iz manastirske šume Visokih Dečana i za sto, dvesta, četristo godina biće živi spomenik davnih vremena i veza sa izvorištem duhovnosti, istorije, tradicije, sa danas ugroženim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Sa takvim je mislima Nebojša M. Stojanović započeo svoju akciju sadnje svetih stabala u dvorištima crkava i manastira. Nazvao je „Nebeska botanika” i sažeo u tom svom pravoslavnom ekološkom programu ideju da je sve u prirodi povezano, da je svako živo biće Bog stvorio sa određenom namenom i ciljem, da su biljke oko

Društvo

10.08.2020 u 21:21

Lečenje starih dokumenata u Arhivu SPC

Kada je svojevremeno obilazio Arhiv Srpske pravoslavne crkve, tada smešten u neuslovnim prostorijama u zvoniku Crkve Svetog Marka u Beogradu, direktoru Arhiva Srbije Miroslavu Perišiću u rukama se metodom slučajnog uzorka našao dokument iz 1832. godine. Čak i tada, u nesređenoj arhivi, privremeno ostavljenoj, pa onda dugo godina i zaboravljenoj, nije bilo potrebno mnogo tragati da bi se našao dokument star više od 150 godina. Godine u kojima se vredna građa, značajna ne samo za istoriju crkve već i za nacionalnu istoriju, jer tu su i popisi stanovništva iz 19. veka ili opisi zaraznih bolesti iz tog perioda, čuvala u crkvenom zvoniku, sada su za nama i Arhiv SPC od prošle godine konačno ima svoju zgradu i aktivno radi na zaštiti dokumenata, konzervaciji i restauraciji. Konzervatorska

Društvo

14.08.2020 u 13:34

Ne može se dobiti rat proterivanjem i uništavanjem sopstvenog naroda

Iza nas je obeležavanje još jedne godišnjice akcije hrvatske vojske „Oluja” čiji je ishod progon više oko 250.000 Srba iz Krajine, još jednom su se u Srbiji oplakivale žrtve, a u Hrvatskoj slavila pobeda, prvi put uz prisustvo predstavnika srpske manjine u Kninu. Mogu li crkve, Srpska pravoslavna i Katolička u Hrvatskoj da pokažu put pomirenja kada i njihovi velikodostojnici tih dana s jedne strane služe opela, a s druge mise zahvalnice. Čini mi se da je pravi čas za ovakav razgovor, s obzirom na mnoštvo otvorenih pitanja, nerešenih problema i mnogih iskušenja, kaže odgovarajući na ovo pitanje u intervjuu za „Politiku” patrijarh srpski Irinej. – Kada je reč o tzv. Oluji, koju slave naši najbliži susedi, ali i načelno u vezi sa ratnim pobedama uopšte, setimo se kako naš savremeni svetitelj

Društvo

27.07.2020 u 21:21

Monografija o Kosovu i Metohiji je blagoslov, a ne diplomatski skandal

„Činjenicama i dokumentima borimo se protiv pokušaja krađe svog nasleđa”, napisao je pre nekoliko dana na svom tviter nalogu iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, podelivši ispod objave link ka onlajn izdanju monografije „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije”. Luksuzna knjiga na engleskom jeziku koja je nedavno privukla pažnju javnosti kada se pojavila u pozadini jedne fotografije na „Tviteru” – sastanka Olivera Varheljija, komesara EU za proširenje i susedstvo, i Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u kancelariji srpske misije pri Evropskoj uniji – dostupna je i u elektronskom obliku. Tako će Viola fon Kramon, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, kojoj je upala u oči monografija na slici sa sastanka i koja ju je prokomentarisala rečima: „Mislim da

Društvo

26.07.2020 u 22:00

Prvi posleratni sveštenik među Crnotravcima

Na slavu Svetog Prokopija pedesetak meštana došlo je u Crkvu Svetog Nikole na službu, većina sa maskama, iako tada u Crnoj Travi nije bilo nijednog slučaja obolevanja od opakog virusa korona sa kojim se poslednjih meseci bori ceo svet. Crnotravska crkva je stara, sagrađena 1635. godine, na temeljima svetinje s kraja 12. veka, i to da ima novog sveštenika baš i ne bi bila neka vest da nije reč o prvom svešteniku u Crnoj Travi posle više od sedam decenija. Praktično od završetka Drugog svetskog rata, Crna Trava nije imala svog sveštenika, dok se prošlog leta protojerej Miomir Jevtić, inače u penziji, sam nije prijavio da dođe u ovaj kraj. I od tada putuje iz svog doma u Aleksincu do svojih parohijana i njihovih mahala, do Crkve Svetog Nikole u kojoj su tek pre nekoliko godina obnovljena

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Čalija