Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Чалија

Препоручујемо

01.10.2020 у 21:00

Крсне славе уз мере предострожности

Ближи се период у години који популарно зовемо сезона слава, време за породицу и пријатеље, за молитву и сећање на претке, прилика да угостимо и будемо гошћени. Од оних који славску свећу пред иконом истог светитеља пале генерацијама уназад до оних који праве гламурозне гозбе, нешто између свадбе и покушаја холивудске журке где баш и нема места за породичне иконе, сви су део „корона стварности” и требало би да томе прилагоде и своје славље. Домаћи епидемиолози већ су упозорили да треба избегавати велика кућна славља, као и сва већа окупљања у затвореном простору. Суштина обележавања крсне славе, уосталом, и није у томе да угостимо што више људи. Баш због тога, презвитер Глигорије Марковић, свештеник у вождовачкој Цркви Светог цара Константина и царице Јелене, каже да корона није

Друштво

30.09.2020 у 21:00

Добри екуменски односи важнији од канонизације Степинца

Јединство цркава поменуо је у недавном интервјуу хрватском „Гласу концила” кардинал Пјетро Паролин, секретар Свете столице, одговарајући недавно на питање када ће загребачки надбискуп Алојзије Степинац бити канонизован – жеља је да то проглашење светим не изазове сукобе, већ сагласје. Још је необичнији био одговор папе Фрање, који је одговарајући на исто питање, похвалио српског патријарха за спремност да се разговара о спорним питањима, а за Српску православну цркву канонизација Степинца јесте спорна. Опрез папе Фрање у погледу довршавања поступка канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца произлази из чињенице да поглавар Римокатоличке цркве није само католик већ и хришћанин, што су неки, посебно у Хрватској, били склони да превиде, као и зато што је унапређивање екуменског

Друштво

28.09.2020 у 21:21

Српски патријарх заточеник у оба светска рата

Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку „одметничку авантуру” то ниједна православна црква не би признала. Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патријарх да аутокефалију, а актуелно звучи и цитирана позиција поглавара Српске православне цркве од којег се независност, иако би по канонима тако требало, више и не тражи. Цитирани ставови, у ствари, изречени су још у мају 1947. на једном састанку у Патријаршији, а тадашњим функционерима представио их је патријарх Гаврило Дожић. Заробљеника аустроугарских и немачких логора у два светска рата, клирика Васељенске

Друштво

20.09.2020 у 21:00

Завршен мозаик на 15.000 квадратних метара

Један од највећих у свету, јединствен по много чему, мозаик Храма Светог Саве на 15.000 квадратних метара завршен је. Дорађују се још само ситнице, а до краја октобра очекује се да буду готови и остали унутрашњи радови у врачарској светињи. Упркос пандемији вируса корона, која је на тренутак потпуно зауставила све, а сада и успорила бројне активности, викарни епископ ремезијански Стефан, старешина Храма Светог Саве, каже за „Политику” да радови иду планираним током. Он додаје да је тренутно 200 радника у храму, поставља се централни полијелеј у самој светињи, а испред ње плато се поплочава и уређује прилепским каменом. Ускоро ће стићи и бронзана улазна врата на којима је исписана молитва на 24 језика, па би уређење врачарске светиње требало да буде готово до најављеног доласка високе

Друштво

07.09.2020 у 16:24

„Зелена карта” променила живот младим Ужичанима

Таман када су се Александар и Марија Николић, брачни пар који неколико година живи у Сједињеним Америчким Државама, одлучили да заплове водама приватног бизниса и купе хотел, наишли су на неочекивану препреку. Александров пословни план био је одлично разрађен, банка им је одобрила кредит за куповину хотела „Харбурејџ ин”, био је месец март и убрзо – хотел је затворен због пандемије ковида 19. Ипак, како за „Политику” описује један од њихових гостију Милош Растовић, који живи у Питсбургу, посао им је одлично кренуо за време летње сезоне и све собе су резервисане. Милош Растовић из Српског народног савеза „Американски Србобран” каже да се определио да годишњи одмор проведе у држави Мејн, у градићу Бутбеј Харбур на Атлантском океану, баш како би одсео у хотелу који држе двоје

Друштво

24.08.2020 у 21:18

Небеска ботаника раба божјег Небојше М. Стојановића

У неким будућим деценијама када не буде нас, кад можда и магла заборава прекрије део српске историје, један кестен у порти цркве у Жаркову, на Чукаричкој падини или Кошутњаку, сведочиће о томе где су српском народу корени. Посађен у лето 2020, питоми кестен донет из манастирске шуме Високих Дечана и за сто, двеста, четристо година биће живи споменик давних времена и веза са извориштем духовности, историје, традиције, са данас угроженим светињама на Косову и Метохији. Са таквим је мислима Небојша М. Стојановић започео своју акцију садње светих стабала у двориштима цркава и манастира. Назвао је „Небеска ботаника” и сажео у том свом православном еколошком програму идеју да је све у природи повезано, да је свако живо биће Бог створио са одређеном наменом и циљем, да су биљке око нас

Друштво

10.08.2020 у 21:21

Лечење старих докумената у Архиву СПЦ

Када је својевремено обилазио Архив Српске православне цркве, тада смештен у неусловним просторијама у звонику Цркве Светог Марка у Београду, директору Архива Србије Мирославу Перишићу у рукама се методом случајног узорка нашао документ из 1832. године. Чак и тада, у несређеној архиви, привремено остављеној, па онда дуго година и заборављеној, није било потребно много трагати да би се нашао документ стар више од 150 година. Године у којима се вредна грађа, значајна не само за историју цркве већ и за националну историју, јер ту су и пописи становништва из 19. века или описи заразних болести из тог периода, чувала у црквеном звонику, сада су за нама и Архив СПЦ од прошле године коначно има своју зграду и активно ради на заштити докумената, конзервацији и рестаурацији. Конзерваторска

Друштво

14.08.2020 у 13:34

Не може се добити рат протеривањем и уништавањем сопственог народа

Иза нас је обележавање још једне годишњице акције хрватске војске „Олуја” чији је исход прогон више око 250.000 Срба из Крајине, још једном су се у Србији оплакивале жртве, а у Хрватској славила победа, први пут уз присуство представника српске мањине у Книну. Могу ли цркве, Српска православна и Католичка у Хрватској да покажу пут помирења када и њихови великодостојници тих дана с једне стране служе опела, а с друге мисе захвалнице. Чини ми се да је прави час за овакав разговор, с обзиром на мноштво отворених питања, нерешених проблема и многих искушења, каже одговарајући на ово питање у интервјуу за „Политику” патријарх српски Иринеј. – Када је реч о тзв. Олуји, коју славе наши најближи суседи, али и начелно у вези са ратним победама уопште, сетимо се како наш савремени светитељ

Друштво

27.07.2020 у 21:21

Монографија о Косову и Метохији је благослов, а не дипломатски скандал

„Чињеницама и документима боримо се против покушаја крађе свог наслеђа”, написао је пре неколико дана на свом твитер налогу игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић, поделивши испод објаве линк ка онлајн издању монографије „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије”. Луксузна књига на енглеском језику која је недавно привукла пажњу јавности када се појавила у позадини једне фотографије на „Твитеру” – састанка Оливера Вархељија, комесара ЕУ за проширење и суседство, и Александра Вучића, председника Србије, у канцеларији српске мисије при Европској унији – доступна је и у електронском облику. Тако ће Виола фон Крамон, известилац за Косово у Европском парламенту, којој је упала у очи монографија на слици са састанка и која ју је прокоментарисала речима: „Мислим да заслужујемо

Друштво

26.07.2020 у 22:00

Први послератни свештеник међу Црнотравцима

На славу Светог Прокопија педесетак мештана дошло је у Цркву Светог Николе на службу, већина са маскама, иако тада у Црној Трави није било ниједног случаја оболевања од опаког вируса корона са којим се последњих месеци бори цео свет. Црнотравска црква је стара, саграђена 1635. године, на темељима светиње с краја 12. века, и то да има новог свештеника баш и не би била нека вест да није реч о првом свештенику у Црној Трави после више од седам деценија. Практично од завршетка Другог светског рата, Црна Трава није имала свог свештеника, док се прошлог лета протојереј Миомир Јевтић, иначе у пензији, сам није пријавио да дође у овај крај. И од тада путује из свог дома у Алексинцу до својих парохијана и њихових махала, до Цркве Светог Николе у којој су тек пре неколико година обновљена

Претходна Следећа

Почетна / Јелена Чалија

07.06.2026 у 10:31

Радови на градњи брзе пруге од Сталаћа до Ђуниса очекују се почетком 2027.

07.06.2026 у 10:30

Одржана комеморација поводом смрти новинара Едина Авдића

07.06.2026 у 10:19

ОФАК дао простор да НИС направи нови продор и доведе преговоре до финала

07.06.2026 у 10:06

Културни пројекти за Експо уоквирени у тему изложбе „Играј за човечанство - спорт и музика за све”

07.06.2026 у 10:01

Избори на Ким: највећа излазност у српским срединама, гужве у Грачаници

07.06.2026 у 09:51

Очекује се долазак Путина у Бањалуку поводом отварања руско-српског храма